Decenijama je vojska Sjedinjenih Država imala koristi od vazdušne nadmoći nad svojim neprijateljima u svim sukobima koje je vodila širom sveta. Više milijardi dolara vredna ulaganja Pentagona u napredne ratne avione, sisteme naoružanja, satelite i nosače aviona učinili su vazdušne snage centralnim delom američke globalne vojne moći.
Međutim, Kineska narodnooslobodilačka vojska (PLA) brzo se modernizuje, a vojni lideri i analitičari kažu da Vašington možda više ne može uvek da se oslanja na svoju nadmoć u vazduhu.
Govoreći na konferenciji Asocijacije vazdušnih snaga prošlog meseca, general Čarls Braun Jr, načelnik štaba Vazdušnih snaga, rekao je da je PLA ima ono što je nazvao "najveće vazduhoplovne snage na Pacifiku" i da ih je razvila "ispred nosa". Braun je predvideo da bi Kina mogla da prevaziđe američku nadmoć u vazduhu do 2035.
Na istom događaju, general-potpukovnik S. Klinton Hinout, zamenik načelnika američkog Generalštaba, upozorio je da SAD ne idu u korak sa napretkom Kine. "U nekoliko važnih oblasti zaostajemo - večeras. Ovo nije sutrašnji problem, ovo je danas".
Hinout je rekao novinarima da je, kao neko ko je svestan dokaza iz poverljivih informacija na svim nivoima, veruje da je Kina sustigla napredak američkih vazdušnih snaga i upozorio je da "svetlo treperi crveno".
Pokazujući svoju moć
Prošle nedelje, Kina je poslala skoro 150 ratnih aviona, uključujući svoje najnaprednije borbene avione J-16 i bombardere H-6, u identifikacionu zonu protvvazdušne odbrane Tajvana, ili ADIZ, u složenoj demonstraciji svoje vojne i vazdušne moći.
"Oni sastavljaju pakete lovačkih aviona, posebno J-16, koji su leteli u velikom broju. I to je relativno nova sposobnost", rekao je Erik Heginbotam, glavni istraživač u Centru za međunarodne studije Univerziteta MIT. "Sastavljaju kompletne pakete. Takođe šalju borbene avione protiv podmornica. Dakle, pokazuju mnogo."
Prema članku objavljenom na zvaničnoj veb stranici američkog vazduhoplovstva, sekretar vazdušnih snaga Frenk Kendal pomenuo je Kinu 27 puta u svom pomnom obraćanju na konferenciji AFA prošlog meseca. Za poređenje, jednom je pomenuo Rusiju i tri puta Avganistan. Kendall, glavni civilni vođa američkih vazdušnih snaga (USAF), takođe se u avgustu obavezao da će razviti vodeće tehnologije koje će "uplašiti Kinu".
Ohrabreni novostečenom kineskom vazdušnom moći, Vang Vej, visoki zvaničnik vazduhoplovnih snaga kineske vojske, prošlog meseca je odgovorio na Kendalov komentar "uplašiti Kinu" tako što je pozvao USAF da se sastanu na nebu:
"Inostrani kolega je nedavno tvrdio da će uplašiti kinesko vazduhoplovstvo. Pa, dok vi niste uplašeni, sastanimo se u oblaku!"
Gde superiornost USAF može da prestane
Kineski letovi u blizini Tajvana prošle nedelje pokazuju poboljšanje sposobnosti vazdušnih snaga kineske vojske (PLAAF). Kristina Garafola, saradnica istraživača politike u korporaciji RAND, napisala je u e-poruci za Glas Amerike da će, u kombinaciji sa kineskim kopnenim snagama protivvazdušne odbrane, "ove rastuće sposobnosti povećati složenost operacija u vazdušnom domenu u Indo-Pacifiku".
Timoti Hit, viši istraživač odbrane u korporaciji RAND, rekao je da, iako PLAAF i dalje zaostaje za američkim vojnim snagama u tehnološkim i ratnim sposobnostima, njihov veliki broj kopnenih snaga predstavlja pretnju svakom američkom nastojanju da interveniše u eventualnoj borbi oko Tajvana.
On je rekao za Glas Amerike da zbog svoje blizine Tajvanu, PLA može da koristi mnoga komplementarna oružja, poput raketa zemlja-vazduh i protivbrodskih balističkih raketa, za napad na američke nosače, vazdušne baze i avione. "Ova protiv-intervenistička sposobnost mogla bi da pomogne čak i u verovatnoći vazdušnih snaga PLA u (eventualnoj) velikoj borbi u blizini Tajvana".
Analitičari su takođe rekli da bi udaljenost bila faktor svakog vazdušnog rata na Pacifiku. Tajvan je udaljen samo 161 kilometar od kineske obale, u poređenju sa više od 700 kilometara od američkih vazdušnih baza na Okinavi u Japanu i više od 2.700 kilometara od Guama.
"SAD bi mogle steći kratkoročnu kontrolu nad vazduhom nad Tajvanom, ali suviše su udaljene da bi to činile duže od kratkih vremenskih perioda, poput sat ili dva", rekao je za Glas Amerike Peter Lejton, gostujući saradnik na Grifit Azija institutu u Brisbejnu, Australija.
U intervjuu prošlog meseca za Er fors tajms, Kendal je rekao da je to da su SAD dominantna sila - pretpostavka. "Mi smo dominantna vojna sila sve dok se ne približite 1.610 kilometara od Kine, a to počinje da se menja", rekao je on.
Prema Heginbotamu sa MIT-a, specijalisti za azijska pitanja bezbednosti, manje od 15 odsto američkih vazdušnih kapaciteta nalazi se u zapadnom Pacifiku, a SAD nemaju sve svoje avione koji lete okolo non-stop. "Razlika je verovatno u tome što vas Kina može izazvati zbog svoje superiornosti na lokalnom nivou i u određenim vremenskim periodima", rekao je u telefonskom intervjuu za Glas Amerike.
Nazivajući Kinu "vršnim protivnikom" sa ogromnim mogućnostima u operacijama elektromagnetnog spektra, general Mark Keli, komandant vazdušno-borbene komande, rekao je prošlog meseca da bi USAF mogle izgubiti takvu borbu. On je napomenuo da je Kina već zatražila delove Južnog kineskog mora "bez ispaljenog metka".
Superiodnost i prevlast
Tokom godina, nekoliko studija je otkrilo da je Amerika možda na putu da izgubi svoju nadmoć u vazduhu nad Kinom.
Godine 2015, studija istraživačkog centra Korporacije RAND sa sedištem u Kaliforniji, čiji je glavni autor bio Heginbotam, otkrila je da, iako su SAD i dalje održavale neuporedive sposobnosti vazduh-vazduh, "stalna poboljšanja kineskih vazdušnih sposobnosti sve više otežavaju Sjeidnjenim Državama da postignu vazdušnu superiornost u politički i operativno efikasnom vremenskom okviru, posebno u scenariju (koji se odigrava) u bilizini kineskog kopna".
Studija Sekretarijata za odbranu iz 2016. godine na istu temu pokazala je da nastajuće integrisane i umrežene sposobnosti vazduh-vazduh i zemlja-vazduh "ugrožavaju sposobnost vazdušnih snaga (SAD) da obezbede superiornost u vazduhu u vreme i na mestima koja su potrebna u veoma osporavanim operativnim okruženjima od 2030. i dalje".
"Studija USAF o vazdušnoj superiornosti iz 2016. bila je nepokolebljiva (u oceni) da su SAD na putu da izgube superiornost u vazduhu u vođenju udaljenih ratova", rekao je Lejton za Glas Amerike. "USAF ima programe modernizacije opreme koji će to rešiti, poput lovaca B-21 i Sledeće generacije vazdušne dominacije, ali malo je verovatno da će oni napraviti stvarnu razliku do 2030-ih."
Lejton je u svom blogu ustvrdio da se način razmišljanja USAF o projektovanju vazdušne moći promenio tokom godina od Hladnog rata. Kada se Vašington video kao usamljena svetska supersila, zajednički izraz je bio "superiodnost u vazduhu". Sada, kada se vazdušnom pretnjom može upravljati u određeno vreme i na određenom mestu, cilj je "prevlast u vazduhu".
