Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara, izjavio je da je cilj Sjedinjenih Država podrška uspešnim integracijama šest država Zapadnog Balkana u evropske institucije i njihovo eventualno članstvo u Evropskoj uniji.
Tu poruku Eskobar je uputio tokom virtuelnog pretresa u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa o angažmanu američke administracije na Zapadnom Balkanu.
Eskobar, koji obavlja i funkciju specijalnog izaslanika Sjedinjenih Država za to područje, učestvuje u sesiji koju organizuje pododbor za Evropu, energetiku, životnu sredinu i visoke tehnologije.
“Bajdenova administracija udvostručila je rešenost Sjedinjenih Država da rade sa saveznicima i partnerima kako bi pomogla Zapadnom Balkanu da napreduje na evropskom putu”, istakao je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara u obraćanju.
“Sarađujemo sa našim partnerima u Uniji na osnaživanju poruke da je pristupanje realna mogućnost u realnim okvirima i ključnom podsticaju političkoj volji apsiranata da sprovedu teške reforme i ojačaju otpor štetnom ruskom i kineskom uticaju, kao i aktivnostima na pragu Evrope”, rekao je Eskobar koji se osvrnuo na pristupni proces Evropskoj uniji Severne Makedonije i Albanije.
Rekao je da bi najsnažnija poruka koju bi EU mogla da pošalje – utvrđivanje datuma početka pristupnih pregovora sa dver zemlje do kraja godine.
“Obe zemlje su uradile težak posao koji je bio neophodan. Odlaganje odluke Evropskog saveta, iz marta 2020, da se započne taj proces - seje sumnje širom regiona i rizikuje da rasprši nade nove generacije koja želi evropsku budućnost”, istakao je Eskobar tokom obraćanja u kongresnom pododboru – podsećajući na zajedničko saopšenje državnog sekretara Entonija Blinkena i visokog predstavnika Evropske unije Žozepa Borelja objavljeno 14. oktobra.
“U kom se naglašava da je pristupanje EU jedini put za napredak regiona. Mir, stabilnost i prosperitet kroz integraciju u EU je naš cilj koji nastojimo zajednički da ostvarimo, između ostalog i podrškom dijalogu kojem posreduje Unija - kao najboljem putu za normalizaciju odnosu između Srbije i Kosova”, ukazao je Eksobar – rekavši da je nedavno putovao u Brisel kako bi podržao specijalnog izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka.
“U okviru napora da se izvrši pritisak na obe strane da stišaju tenzije zbog registarskih tablica i da se obezbedi sporazum koji bi im otvorio prostor da se usredsrede na složenija pitanja. Zajedno smo stavili im do znanja da je dijalog način da obe strane, kao jednake, moraju da rade u nastojanju da prevaziđu razlike i normalizuju odnose - idealno kroz međusobno priznanje”, precizirao je Gabrijel Eskobar.
Govoreći u svom izlaganju o Crnoj Gori, američki zvaničnik primetio je da je intenzivan politički proces rezultirao značajnom promenom u Crnoj Gori – avgusta 2020. godine.
“Jasno smo stavili do znanja da je naše partnerstvo sa Crnom Gorom – partnerstvo sa državom, njenim narodom i demokratskim institucijama, a ne bilo kojoj političkom strankom. Spremni smo da sarađujemo sa svim crnogorskim partnerima koji dele viziju suverene, inkluzivne, demokratske zemlje koja sprovodi neophodne reforme kao aspirant za članstvo u EU, dok istovremeno poštuje svoje važne obaveze kao odlučna saveznica u NATO-u. To može da se unapredi kroz inkluzivni dijalog, uključujući i sa civilnim društvom, usredsređen na ciljeve koji ujedinjuju Crnogorce – mir, demokratski procese, ekonomski razvoj – umesto na identitetska pitanja i nacionalističku retoriku koja ih deli”, rekao je Eskobar u osvrtu o Crnoj Gori.
Prema njegovim rečima, u Bosni i Hercegovni - američko liderstvo i dalje je ključno za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, ali i kako je ustvrdio, napretka postignutog prethodnih 26 godina nakon donošenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
“Sarađujemo sa Evropskom unijom i drugima da izvršimo pritisak kako bi se sprovele reforme i bi se BiH osiguralo mesto u evro-atlantskoj zajednici. Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz dalje reforme, uključujući izborne, ekonomske i reforme u vladavini prava od kojih će koristi imati svi građani. Mi i Evropska unija vršimo pritisak da se te reforme ostvare”, poručio je Gabrijel Eskobar – posebno se osvrnuvši na Milorada Dodika, člana predsedništva BiH iz redova srpskog naroda.
“Nedavne pretnje institucijama na državnom nivou od strane Milorada Dodika su opasne. Prete da podriju Dejton, evropski izbor i perspektivu svih građana BIH. Intenzivno smo angažovani sa lokalnim akterima i našim partnerima da se suprotstavimo bilo kojim potezima koji prete povratkom na problematičnu prošlost Bosne, umesto da se osigura njena svetlija budućnost”, reči su zamenika pomoćnika državnog sekretara i specijalnog izaslanika američke administracije za Zapadni Balkan.
U obraćanju članovima pododbora za Evropu, energetiku, životnu sredinu i visoke tehnologije Gabrijel Eskobar se osvrnuo i na američku novčanu pomoć izdvojenu za Zapadni Balkan.
“Sjedinjene Države su obezbedile više od dve milijarde četiristo miliona dolara pomoći regionu u protekloj deceniji. Samo u 2021. godini, više od 145 miliona dolara obezbeđeno je za napredak regiona na evropskom putu i izgradnji otpornosti na negativne spoljašnje uticaje. Moskva i Peking se aktivno protive zapadnoj integraciji regiona, koriste se dezinformacijama i eksploatišu ranjivosti da bi skrenuli zemlje Zapandog Balkana sa njihovog demokratski izabranog puta, dok istovremeno, stiču ekonomsko i političko uporište u region”, upozorio je Eskobar u izlaganju.
Prema njegovim rečima, Rusija instrumentalizuje energetske zalihe da bi vršila pritisak na političare, podsticala korupciju i suzbila potencijal za rast – dok Kina, kako je ustvrdio, širi uticaj u vitalnoj infrastrukturi i kroz ekonomsku iznudu.
“Ne možemo im dozvoliti da uspeju. Zapadni Balkan je ekonomski dinamičan region koji obećava, čvrsto usredsređen na priključivanje jedinstvenom evropskom tržištu. Saradnjom, ove zemlje mogu da reše političke izazove i ubrzaju promene da bi poboljšale životni standard, zaustavile odliv mozgova i osigurale osnov za dugoročni prosperitet”, rekao je Eskobar – dodaši i da su SAD rešene da pomognu u obezbeđenju integracija i održivih investicija u infrastrukturu i čistu energiju.
“Prelaskom sa uglja i podsticanjem regionalne energetske povezanosti. Inicijative kao što su Zajedničko regionalno tržište, Otvoreni Balkan i Zelena agenda pokazuju da su regionalna ekonomska integracija i saradnja mogući, korisni i neophodni za održivi rast”, zaključio je Eskobar u izlaganju o američkoj politici prema Balkanu u američkom Kongresu.
Na štetan uticaj Rusije i Kine u regionu ukazali su i članovi Pododbora, a kongresmen Brajan Ficpatrik naveo je pokušaj puča "protiv prozapadne vlade u Crnoj Gori 2016. godine kao izraziti primjer ruske kampanje izazivanja haosa.
U delu sesije tokom koje su članovi Kongresa Eskobaru postavljali pitanja - jedno je bilo i u kolikoj meri su nedavne tenzije između Kosova i Srbije uticale na pregovore dve strane pod pokriviteljstvom Evropske unije.
Eskobar je u odgovoru naveo da je iz perspektive SAD-a dijalog najvažniji metod u kome će se pronalaziti rešenja.
"Odlučno podržavamo napore specijalnog izaslanika Lajčaka. Nadamo se da zemljama u procesu možemo da pomognemo da primene sporazume koje su već potpisale, da se pridržavaju usaglašenih sporazuma ili efikasno primene političke rezolucije. U međuvremenu, dok nismo deo dijaloga i procesa preogvora - blisko sarađujemo sa gospodinom Lajčakom. Podstičemo strane da budu pragmatične, praktične i orijentisane prema rešenjima", rekao je Eskobar.
Upitan za stav u vezi sa regionalnom inicijativom "Otvoreni Balkan" čiji su inicijatori Srbija, Severna Makedonija i Albanija - Eskobar je odgovorio da Stejt depatment podržava sve inicijative koje povezuju region u ekonomskom smislu.
"Bliska ekonomska saradnja je nešto što će nastaviti da se dešava. Lideri tri države usredsređeni na inicijativu 'Otvorenog Balkana' su nas uverili da je otvorena za svih šest zemalja Zapadnog Balkana i mi im verujemo. Inicijaitva ne može uspeti bez preostale tri. Takođe, mislimo da je komplementarna sa konceptim jedinstvenog tržišta promovisanog u okviru Berlinskog procesa. Sve što povezuje države stvara poverenje među ljudima. I otvara prostor za napredak u političkom smislu", precizirao je zamenik pomoćnika državnog sekretara.
Jedno od pitanja Ekobaru odnosilo se na aktuelnu političku situaciju u Crnoj Gori. Republikanska članica Predstavničkog doma Klaudija Teni pitala je Eskobara da li administracija preduzima nešto da osigura da Crna Gora ostane na evropskom putu i poštuje obaveze prema NATO, te kakve bi posledice po to moglo da ima direktno učešće Demokratskog fronta u vladi.
U svom odgovoru, američki zvaničnik ukazao je da je o tome razgovarao sa predstavnicima crnogorskih vlasti tokom njihove posete Vašingtonu.
"To veoma pomno pratimo. Prošle nedelje, Vašington je posetilo više crnogorskih delegacija od kojih smo zahtijevali da održe ne samo evropsku orijentaciju, već i da poštuju obaveze prema NATO. Na svakom sastanku, sa svakim sagovornikom dobili smo obećanje da će njihova vlada to poštovati. Uz to, izneli smo našu zabrinutost u pogledu Demokratskog fronta i oni su prepoznali da će svaki član koalicije podržati dalje članstvo u NATO, priznanje Kosova, i dalji put ka Evropi. Dobili smo uveravanja da se to neće promeniti. I to pomno pratimo. Posle posete BiH, putovaću u Crnu Goru da bih nastavio razgovore sa vladom i obezbedio da to bude slučaj", rekao je američki zvaničnik.
Teni je pitala i da li Vašington aktivno prati crnogorske obavještajne i bezbjednosne službe i razmotri neka ključna imenovanja, te šta se događa sa DF-om i njihovim učešćem u Vladi.
Eskobar je odgovorio da je crnogorska vlada "obezbijedila punu transparentnost u pogledu svojih poteza u samoj vladi i imenovanja".
"Nastavljaju da ispunjavaju svoje obaveze. Crna Gore je i dalje veoma blizak saradnik i dobar prijatelj Amerike", naglasio je američki diplomata.
Takođe, u odgovoru na pitanje o Bosni i Hercegovini potcrtao je da SAD nepokolebljivo podržavaju Bosnu i Hercegovinu.
"Dejtonski mirovni sporazum osnova je američke politke u Bosni i Hercegovini. Uspeo je da očuva mir tokom poslednjih 25 godina. Omogućava nezavisnost, integritet i suverenitet BiH. Uspešnu je vidimo isključivo kao multikulturalnu, multietničku i demokratsku zemlju. Pokušaji jednostranog povlačenja bilo kog entiteta iz centralnih institucija opasno je i nemarno. Sarađujemo sa evropskim partnerima, NATO, EUFOR-om i Kancelarijom visokog predstavnika kako nam se ništa od toga ne bi našlo na putu. Putovaću u novembru u region kako bih osnažio tu poruku", zaključio je Eskobar.
Nakon tranzicije političke vlasti u Americi početkom godine – od njenih zvaničnika su stizala uveravanja da neće biti drastičnijih promena državne politike prema Zapadnom Balkanu. Kao i da su Sjedinjene Države posvećene razvoju, dostizanju i sprovođenju reformskih procesa, čija je svrha napredak u evroatlantskim integracijama regiona, ali i poruka da tome blisko sarađuju sa Evropskom unijom.
Istovremeno, međunarodne debate o Zapadnom Balkanu ispunili su stavovi dela stručnjaka i bivših diplomata u Americi i šire da je za trajno rešavanje trzavica i otvorenih pitanja među zemljama regiona, kao i ubrzanje napretka evroatlantskih integracija - potreban značajniji angažman Sjedinjenih Država u tom regionu.
