Američki predsednik Džo Bajden će doći na COP 26, Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koja se održava u Glazgovu sledeće nedelje, uz obećanje, ako ne i garanciju, da će se Sjedinjene Države posvetiti u istoriji najvećoj pojedinačnoj investiciji u borbi protiv klimatskih promena.
Lideri Bele kuće i demokrata u Kongresu u četvrtak su najavili umanjenu verziju predsednikovog paketa za socijalnu i klimatsku potrošnju. Iako je manje ambiciozan od ranijih verzija, paket sadrži 555 milijardi dolara potrošnje usmerene na smanjenje emisije gasova staklene bašte u zemlji na između 50 i 52 odsto nivoa iz 2005. godine, do 2030. godine.
To se poklapa sa Nacionalno utvrđenim doprinosom (NDC) na koji su se SAD obavezale kada se Bajdenova administracija ponovo pridružila Pariskom sporazumu o klimatskim promenama ranije ove godine.
Prema aktivistima i stručnjacima, to značajno jača Bajdenovu sposobnost da potvrdi vodeću ulogu SAD u globalnim naporima da se uspore klimatske promene.
"Prvo nam pokaži"
"Bez ovoga, mislim da bi američkoj delegaciji bilo izuzetno teško da se pojavi sa verodostojnom tvrdnjom da su se SAD 'vratile'", rekao je Majkl Meling, zamenik direktora Centra za istraživanje energetske i ekološke politike na Masačuseskom institutu za tehnologiju.
"Ima NDC od 50 odsto do 52 odsto i ima sredstva da to postigne", rekao je on za Glas Amerike. "Bez toga, mislim da bi ljudi samo rekli: 'Daj, pokaži nam prvo'".
U saopštenju objavljenom u četvrtak, zakonodavna direktorka kluba Sijera Melinda Pirs čestitala je predsedniku i demokratama u Kongresu na "napredovanju smele vizije za istorijsku klimatsku akciju" i pozvala zakonodavce da što pre finalizuju dogovor o zakonu.
"Ovo je smela vizija čiste energije i klimatskih akcija koju predsednik može da predstavi na Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, u Škotskoj, kako bi pokazao da su Sjedinjene Države posvećene preduzimanju hitnih i hrabrih akcija neophodnih za rešavanje klimatske krize, kao glavnom prioritetu", rekla je Pirs. "Pozivamo Kongres da odmah donese potpun zakon koji ispunjava ovo obećanje, jer nemamo vremena za čekanje".
Bez garancija
Predsednik i njegovi saveznici ponašaju se kao da su na pragu velikog zakonodavnog postignuća. Međutim, ostaje mogućnost da sukobi i neslaganja u politici među demokratama na Kapitol hilu poremete dogovor dok se priprema konačni zakonski tekst.
Dve slabe karike su senator Zapadne Virdžinije Džo Mančin i senatorka iz Arizone Kirsten Sinema, koji nisu rekli da će definitivno podržati paket.
Mančin je već primorao svoje kolege da uklone neke od klimatskih elemenata predloženog zakona iz originalnog paketa, koje je smatrao preterano kažnjivim prema postojećim kompanijama koje proizvode fosilna goriva.
Mančin, čija država ima dugu istoriju eksploatacije uglja i još uvek se oslanja na elektrane na ugalj u proizvodnji većeg dela svoje električne energije, takođe ima finansijski udeo u industriji uglja.
On je takođe izrazio oklevanje i u vezi sa delom paketa koji nije povezan sa klimom koji bi pružio beneficije porodicama sa malom decom.
Senatorka Sinema je oborila nekoliko verzija paketa zbog neslaganja oko toga kako da on bude plaćen. Protivila se povećanju poreskih stopa i promeni načina na koji se investicije oporezuju nakon smrti. Nejasno je da li će ona podržati trenutni paket, koji sadrži dodatke na porez na dohodak za ljude koji zarađuju više od 10 miliona dolara godišnje i na prihode koji vlasnici preduzeća primaju na osnovu "prolaznog" prihoda.
Pošto demokrate imaju minimalnu većinu u Senatu, i Mančin, i Sinema mogli bi da glasanjem protiv potope Bajdenov zakonski paket, uključujući i odredbe o klimatskim promenama.
Široka potrošnja
Najveći deo potrošnje na klimatske promene u zakonu je 320 milijardi dolara poreskih kredita, raspoređenih na 10 godina, sa ciljem da se širok spektar zelenih tehnologija učini jeftinijim i lakšim za primenu.
Između ostalog, smanjila bi se cena postavljanja kućnih solarnih panela za oko 30 odsto i ponudili bi se popusti do 12.500 dolara za kupovinu električnih vozila, pod uslovom da su proizvedena u SAD sa domaćim delovima i uz upotrebu sindikalne radne snage. Paket bi takođe stvorio finansijske podsticaje za razvoj čistog javnog prevoza, autobusa i kamiona.
Sledeći najveći deo paketa je 110 milijardi dolara predviđenih za podsticanje stvaranja domaćeg lanca snabdevanja za isporuku proizvoda koji će biti ključni za široku elektrifikaciju SAD, uključujući baterije, solarne ćelije i druge tehnologije.
Dodatnih 105 milijardi dolara bi otišlo na izgradnju otpornosti u zajednicama koje već osećaju drastične efekte klimatskih promena kroz ekstremne vremenske prilike. Ovo uključuje finansiranje Civilnog konzervatorskog korpusa za koji administracija kaže da će zaposliti 300.000 Amerikanaca.
Zaokružuju se potrošnja od 20 milijardi dolara koja bi išla na vladine nabavke zelenih tehnologija sledeće generacije – što će u suštini pomoći da se stvori tržište za proizvode i usluge koje će drugi elementi predloga subvencionisati.
Pogled na svetliju stranu
Klimatski aktivisti definitivno nisu dobili sve što su želeli u paketu koji je trenutno pred Kongresom. Između ostalog, Bajdenov predloženi Program proizvodnje čiste energije, koji bi nagradio kompanije za proizvodnju struje koja povećavaju upotrebu obnovljive energije za četri odsto godišnje i kaznio one koji to nisu učinili, ukinut je nakon što se Mančin oštro usprotivio tome.
Ali u petak, sa mogućnošću da paket od 555 milijardi dolara zapravo postane zakon, grupe za zaštitu životne sredine bile su fokusirane na pozitivnu stranu stvari.
"U Vašingtonu sam već 20 godina i radio sam na energetskim i ekološkim pitanjima više od 20 godina", rekao je Tobi Šort, pomoćnik potpredsednika za savezne poslove u Fondu za zaštitu životne sredine. "Pola biliona dolara ulaganja u klimu i energiju? To je neverovatno. Iz perspektive EDF-a, izuzetno smo uzbuđeni zbog transformacionih investicija koje mogu nastati iz ovoga."
