Klimatske promene i kovid 19 su u vrhu agende lidera najvećih svetskih ekonomija koji su se sastali u Italiji. Ovo je prvi put da se lideri G20 sastaju licem u lice od početka pandemije.
Ipak, predsednici Kine i Rusije Ši Đinping i Vladimir Putin nisu lično prisutni u Rimu na samitu, već će se uključiti putem video veze.
Susret dvadeset svetskih ekoonomkih sila održava se usred sve dramatičnijih upozorenja za budućnost ako se ne preduzmu hitne mere za smanjenje štetnih misija, javlja Radio Slobodna Evropa.
Grupa – koju čini 19 zemalja i Evropska unija – procenjuje se da čini 80% svetskih emisije efekata staklene bašte. Gotovo trećina se odnosi na Kinu.
Džonson: Nečinjenje nas vraća unazad
Govoreći uoči dvodnevnog samita, britanski premijer Boris Džonson sugerirao je da bi nečinjenje rezultiralo vraćanjem civilizacije unazad, prepuštajući buduće generacije životu koji je daleko manje prijatan od aktuelnog, javio je Bi-Bi-Si.
Međutim, on je priznao da ni sastanak G20, niti predstojeći samit COP26 u Glazgovu, koji počinje u ponedeljak 1. novembra, neće zaustaviti globalno zagrevanje, rekavši da je najviše čemu se čovečanstvo može nadati je usporavanje povećanja.
Kako izveštava agencija Rojters - u nacrtu saopštenja sa sastanka navodi se da će G20 raditi na ograničavanju porasta temperatura na 1,5C (2,7F) - ali neće biti sklopljen nikakav pravno obavezujući sporazum.
Nejednakost distribucije vakcina
Očekuje se da će se Džonson takođe dotaći nejednakosti u vezi s vakcinama protiv korona virusa tokom samita, rekavši svojim kolegama liderima da će tempo oporavka ovisiti o tome koliko brzo možemo pobediti kovid, a prvi prioritet je brza, pravedna i globalna distribucija vakcina.
Širom sveta dato je više od šest milijardi doza vakcina protiv korona virusa. Međutim, u pismu upućenom italijanskom premijeru Mariju Dragiju, koji je domaćin G20, više od 160 bivših svetskih lidera i globalnih ličnosti navodi se da je samo 2 % ljudi u zemljama s niskim prihodima dobilo vakcinu.
U međuvremenu, američki predsjednik Džo Bajden će se zalagati da zemlje povećaju proizvodnju energije, usred skoka cena, kao i da razgovaraju o planu za sprječavanje budućih pandemija.
Očekuje se i da će grupa podržati globalnu minimalnu stopu poreza na dobit od najmanje 15%, za koju se zalažee 140 zemalja širom sveta.
