Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljaće Srbiju na Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, u Škotskoj. Vučić je na Instagramu objavio da će Srbija raditi „mnogo toga na polju Zelene agende i garantovanju pune energetske bezbednosti“. Predsednik Srbije bi, prema agendi konferencije, trebalo da govori u utorak.
Sa kakvim je planom borbe protiv klimatskih promena i smanjenja emisije štetnih gasova Srbija otišla na konferenciju UN u Glazgov?
Glas Amerike je uputio to pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine, ali odgovor nije stigao.
Sudeći po nedavnoj izjavi ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, plan je da se do 2030. smanji emisija štetnih gasova za 33,3 odsto u odnosu na 1990. Za isti vremenski period, u planu iz 2015. koji je proistekao iz Pariskog sporazuma, ciljano smanjenje je bilo 9,8 odsto. Iz ministarstva nema objašnjenja na osnovu kojih parametara su donete nove procene.
Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za Glas Amerike ocenjuje da je posredi manipulacija brojkama.
"Kada je navedeno da će u odnosu na polaznu godinu 1990. emisije biti smanjene za 9,8 odsto, jednu sitnicu su zaboravili da pomenu, a to je da je taj proračun rađen u ono vreme uključujući Kosovo. U ovom trenutku je to bez Kosova, a podsetiću vas da je Kosovo kao jedan od entiteta na Zapadnom Balkanu, ujedno jedan od najvećih zagađivača. Pa onda kada se oduzmu emisije koje dolaze od polutanata sa teritorije Kosova dobijete faktički da to nije tako ambiciozan cilj koji smo postigli".
U Srbiji je u martu usvojen Zakon o klimatskim promenama koji predviđa mehanizme za smanjenje emisije štetnih gasova. Ali, u institutu RERI upozoravaju da drugi propisi zapravo omogućavaju zagađivanje. Kao primer navode predlog Vlade da se izmeni Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja koji je prošle nedelje ušao u skupštinsku proceduru. Taj zakon predviđa da postrojenja pribave integrisane dozvole za rad, za koje je potrebno da dokažu da će štititi vodu, vazduh, zemljište. Nešto poput upotrebne dozvole za građevinske objekte, objašnjava Rajić.
„Taj zakon, incijalna verzija, usvojena u Srbiji 2004. godine, menjan je 2015. kada je produžen rok za pribavljanje dozvola do kraja 2020. Sada, 2021. iako je istekao taj rok, ponovo je predložena izmena tog zakona, da se postrojenjima, odnosno zagađivačima da rok do kraja 2024. godine...Na državi je da ih natera da to pribave, a država to ne radi. Još jedan bitan podatak – čini mi se od preko 250 postrojenja koja su evidentirana, koja moraju da imaju ovu dozvolu, od 2004. do danas je izdato 40-ak dozvola. Ja sam siguran da ni do 2024. neće sva postrojenja ovim tempom pribaviti".
Posledice zagađenja često se i vide golim okom, a Beograd je nedavno opet bio svetski šampion u najgorem kvalitetu vazduha. Prema podacima SZO, u Srbiji godišnje od posledica zagađenosti vazduha umre više od 6.000 ljudi.
Iako se i Zakon o klimatskim promenama bavi zagađenjem koje dolazi od saobraćaja, Jovan Rajić kaže da, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo šest odsto zagađenja dolazi od saobraćaja.
"Ključni zagađivači jesu termoelektrane, jesu fabrike koje rade bez dozvola, da ne pominjem sada, svi znaju gde se nalaze, koje krše propise i se oglušuju o pravni poredak države, i jeste nesposobnost države da reši pitanje individualnih ložišta".
Srbija se obavezala da će, poput EU, do 2050. postati niskougljenično društvo i predviđeno je usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja. To znači da bi do 2050. trebalo da prestane sa proizvodnjom struje na ugalj. Šta se konkretno radi po tom pitanju i kada će Strategija biti usvojena – Glas Amerike nije dobio odgovor na to pitanje. Međutim, u RERI-ju sumnjaju da će se to desiti i kao argument navode da se u nacrtu prostornog plana Srbije predviđa izgradnja novih termoelektrana.
"U trenutku kada Kina, videli ste na samitu G20, u potpunosti odustaje od izgradnje termoelektrana, mi ovde planiramo nove termoelektrane, pretpostavljam, ponovo, na način da se eliminišu prljave tehnologije iz drugih zemalja i da se dovode u ono što postaje deponija Evrope, a nažalost – to smo mi", zaključuje Jovan Rajić.
U Srbiji se trenutno 70 odsto električne energije dobija od uglja. Ako se do 2050. to ne smanji, prema ranijoj izjavi ministarke energetike Zorane Mihajlović, Srbija će plaćati taksu na ugljen dioksid i do milijardu evra godišnje - koliko košta jedan autoput.
