Lideri na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu obećali su da će okončati seču šuma i eroziju zemljišta do kraja decenije, kao i smanjiti emisiju štetnog gasa metana, da bi usporili klimatske promene.
Drugog dana samita, bogate zemlje takođe su najavile finansijsku pomoć državama u razvoju najgore pogođenim globalnim zagrijavanjem.
Više od 100 zemalja koje čine 70 odsto svetske ekonomije, među kojima su i Srbija i Crna Gora, podržalo je inicijativu Sjedinjenih Država i Evropske unije da se emisija metana smanji za 30 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 2020., saopštio je Stejt department.
"Jedna od najvažnijih stvari koju možemo da uradimo u ovoj odlučujućoj deceniji da bi dostigli cilj od 1,5 stepeni je da smanjimo emisije metana što je brže moguće. To je jedan od najjačih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte", rekao je predsednik Džo Bajden u obraćanju delegatima na konferenciji UN.
Metan - koji se ispušta tokom transporta i proizvodnje uglja, prirodnog gasa i nafte, ali i uzgajanje živine i na deponijama - kraće se zadržava u atmosferi od ugljen dioksida, ali je 80 puta snažniji u zagrijavanju planete. Smanjenje emisije tog gasa, koji je prema procenama odgovoran za 30 odsto globalnog zagrijavanja, jedan je od najefektivnijih načina da se uspore klimatske promene.
Među potpisnicima je i Brazil, jedna od pet država sa najvećom emisijom metana. Preostale zemlje - Kina, Rusija, Indija i Australija - nisu se obavezale na smanjenje emisije tog štetnog gasa.
Zajedničko saopštenje o zaustavljanju seče šuma posle prvog dana samita COP26 podržalo je više od 100 lidera, između ostalog i Brazila, Indonezije, i Demokratske Republike Kongo u kojima je oko 85 odsto svetskih šuma.
"Imamo priliku da okončamo ovu etapu istorije u kojoj je čovek osvajač prirode, i da umesto toga postanemo njen staratelj", rekao je britanski premijer Boris Džonson.
Šume upijaju oko 30 odsto emitovanog ugljen dioksida, prema podacima Svetskog centra za resurse, i sprečavaju zagrevanje. Ali, taj prirodni štit polako nestaje.
Prema dogovoru, 12 zemalja, među kojima i Britanija, obavezale su se da će obezbediti 12 milijardi dolara za pomoć zemljama u razvoju od 2021. do 2025.
Više od 5 milijardi dolara obezbedile su privatne kompanije. Pojedini investitori su se obavezali da će do 2025. prestati da ulažu u poslove koji su povezani sa sečom šuma.
Pet zemalja, uključujući Britaniju, SAD i grupu humanitarnih organizacija, dogovorile su da obezbede 1,7 milijardi dolara za starosedeoce u šumskim predelima, koji najčešće i najbolje čuvaju šume.
Lideri su još dogovorili da i dalje rade na tome da ograniče zagrevanje planete na najviše 1,5 stepeni Celzijusa. Naučnici kažu da su šume ključne da se taj cilj postigne.
