Klimatski samit COP26 u Glazgovu nastavio se i posle planiranog vremena za završetak skupa - 6 sati popodne u petak, a pregovarači su nastavili diskusije o tekstu finalnog sporazuma. Pregovori će se nastaviti tokom noći, a možda i tokom vikenda. Sve učesnice samita moraju da pristanu na sporazum, i da ga potpišu.
Delegacije iz 197 zemalja pokušavaju da se dogovore o tekstu sporazuma o borbi protiv klimatskih promena i načinima da se zagrevanje planete održi na 1,5 Celzijusovih stepeni iznad pred-industrijskog nivoa, što je cilj dogovoren u Parizu 2015. godine, i smatra se ključnim da bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.
U petak ujutru je objavljen novi nacrt teksta sporazuma. Predsednik COP26 Alok Šarma otkazao je niz konferencija za novinare dok su se pregovori nastavljali iako se bližio kraj samita, posle strastvenog obraćanja delegata na popodnevnoj plenarnoj sednici.
“Mislim da ste čuli - ljudi žele rezultat, ali i dalje postoje neka ključna nerešena pitanja. Ostalo je još puno teškog posla", rekao je Šarma na kraju sednice.
Ostrvske države
Ranije, govor delegata države Tuvalu izazvao je dugi aplauz, nakon što je upozorio da klimatske promene predstavljaju egzistencijalnu pretnju za njegovu ostrvsku državu u Pacifiku, i konstatovao da optimizam bledi među ugroženim državama da će se u Glazgovu postići ambiciozni klimatski dogovor.
Sajmon Štil, ministar ekologije Grenade, karipskog ostrva koje je veoma izloženo efektu klimatskih promena, rekao je da i dalje postoje ključne razlike, dok su se delegacije raspravljale povodom pojedinačnih reči i fraza u tekstu.
"Ostaje još mnogo posla", rekao je Štil. "Nacrt teksta je minimum minimuma koji je potreban. Mi, progresivniji učesnici, moramo da ostanemo čvrsti. Dugujemo to svojoj deci i unucima, ovo je od ključnog značaja, narednih nekoliko sati je ključno za jedan novi početak."
Najnoviji nacrt
Novi tekst je drugi nacrt sporazuma objavljen ove nedelje. Učesnice se pozivaju da ubrzano smanje emisiju štetnih gasova tokom ove decenije.
U najnovijem tekstu navodi se da COP26 "podržava cilj Pariskog sporazuma da se rast prosečne temperature na svetu drži znatno ispod 2 Celzijusova stepena iznad pred-industrijskog nivoa i da se ulažu napori da se povećanje temperature ograniči na 1,5 Celzijusa iznad pred-industrijskih nivoa."
Takođe se uspostavlja novi mehanizam da se hitno poveća ublažavanje posledica klimatskih promena.
Helen Mauntford iz Instituta za svetske resurse kaže da su neki delovi teksta "ojačani" kada je reč o terminologiji.
“Naša sveukupna ocena je da nije loše, već smo ostvarili napredak u smislu balansa u tekstu. Potvrđuje se cilj iz Pariza o održavanju zagrevanja znatno ispod 2 Celzijusova stepena, i kaže se da fokus treba da bude na 1,5 Celzijusovih stepeni, iako o tome ne postoji definitivni dogovor."
“Takođe u tekstu se zemlje pozivaju da se vrate sa dugoročnim strategijama do kraja 2022. Tako da neki elementi iz prvog nacrta ostaju, i važno je da su prisutni, rekla je Mauntford novinarima. Međutim, neke formulacije su oslabljene, pa je tako u prethodnoj verziji pisalo da se zemlje "hitno pozivaju" da do kraja godine razmotre svoje ciljeve za period do 2030, a sada je to promenjeno u "od zemalja se traži".
Fosilna goriva
Jezik koji se odnosi na postepeni prestanak upotrebe fosilnih goriva je takođe oslabljen pod pritiskom nekih delegacija, a prema novoj verziji sporazuma, proizvodjači i potrošači mogu da nastave da koriste ugalj ukoliko se primeni tehnologija "hvatanja ugljenika" da bi se sprečilo otpuštanje u atmosferu.
Dženifer Morgan, izvršna direktorka organizacije Grinpis Internešenl, odlučno je kritikovala projmene, navodeći da se "otisci prstiju specijalnih interesa koji se zalažu za fosilna goriva" i dalje vide na tekstu, te da on nije revolucionarni sporazum kome su se ljudi nadali.
Klimatsko finansiranje
U novom nacrtu se takođe "pojačava" jezik koji se odnosi na sume koje će bogate zemlje platiti siromašnim zemljama da se prilagode klimatskim promenama i smanje emisiju ugljen-dioksida. Bogatije nacije su odgovorne za veći deo otpuštanja štetnih gasova, ali klimatske promene ostavljaju veće posledice na zemlje u razvoju.
U nacrtu sporazuma se "razvijene zemlje snažno pozivaju da do 2025. najmanje udvostruče svoju zajedničku finansijsku pomoć zemljama u razvoju u odgoovr na klimlatske promene."
Cilj od 1,5 Celzijusa
Međutim, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je upozorio da samitu COP26 preti opasnost neuspeha kako ulazi u poslednje sate.
Cilj od 1,5 Celzijusovih stepeni je "još na dohvat ruke ali je na aparatima", izjavio je Gutereš za Asošijeted pres.
Upozorio je da vlade moraju da poboljšaju svoje planove za smanjenje emisije štetnih gasova, jer će se svet, u protivnom, suočiti sa još većom emisijom štetnih gasova narednoj deceniji.
"Mislim da je ovo ključni trenutak. Na kraju pregovora, moramo da izbegnemo sporazum koji bi bio zasnovan na najmanjem zajedničkom imenitelju, koji će izazvati veliku frustraciju. Ovo je trenutak da se postigne dogovor koji će povećati ambicije u svim poljima - u ublažavanju posledica promena, prilagođavanju na njih i izbalansiranim finansijama. Nada treba da postoji do poslednjeg momenta", rekao je Gutereš.
U izveštaju su korišćene i informacije agencije Asošijejted pres.