Vrhovni sud SAD saslušao je argumente u slučaju koji bi mogao da postane novi značajan presedan kada je reč o pravu na abortus. Konzervativne sudeije, koje imaju prednost 6 prema 3 nagovestile su da razmatraju da oslabe ili čak ukinu odluku od pre 48 godina, prema kojoj žene imaju ustavno pravo da prekinu trudnoću.
U slučaju Dobs protiv Ženske zdravstvene organizacije u Džeksonu, od suda se traži da odluči da li je državni zakon u Misisipiju, kojim se zabranjuje većina abortusa posle 15 nedelje trudnoće u skladu sa Ustavom SAD. Dva niža federalna suda već su presudila da nije.
Zakon je u suprotnosti sa čuvenim slučajem Ro protiv Vejda, sudske presude iz 1973. kojom je potvrđeno da žene imaju pravo na abortus na osnovu ustavnog prava na privatnost. Takođe je u suprotnosti sa slučajem iy 1992. godine Planiorano ropditeljstvo protiv Kejsi, u kojem je Vrhovni sud SAD potvrdio centralni princip slučaja Ro, ali i razjasnio da bi abourtus trebalo da bude omogućen sve do trenutka kada fetus može da opstane van materice.
Očekuje se da presuda bude donesena do kraja juna 2022.
Ulog je veliki. Ukoliko Vrhovni sud preokrene odluku u slučaju Ro protiv Vejda, 21 američka država planira da momentalno ograniči ili zabrani abortus. Neke od država imaju zakone koji su važiuli pre usvajanja Ro protiv Vejda i oni bi ponovo stupili na snagu. Druge su usvojile takozvane “aktivirajuće” zakone koji će automatski stupiti na snagu ukoliko je presedan ukinut. Pored toga, zakonodavci u još najmanje pet država nagovestili su da bi želeli da ograniče pravo na abortus.
Istorijat i posledice
Slučaj Ro protiv Vejda iz 1973. godine bio je prekretnica u domenu prava na abortus u SAD i na federalnom nivou osigurao da sve žene imaju pravo da okončaju trudnoću kada žele i da vlada u to ne sme da se meša.
Zbog konzervativne većine u Vrhovnom sudu (6-3), protivnici abortusa nadaju se da će presuda Ro protiv Vejda biti ukinuta.
Misisipi je jedna od 12 država u kojoj je republikanska vlast donela stroge zakone o abortusu. Teksas je takođe zabranio abortus posle šeste nedelje trudnoće i taj slučaj se nalazi pred Vrhovnim sudom, ali odluka o ustavnosti tog zakona još nije doneta.
Ro protiv Vejda je osigurao da vlada ne može da zabranjuje abortuse pre 24 ili 28 nedelje trudnoće.
Zabrana u Misisipiju i Teksasu direktno je suprotstavljena tome.
Pristalice prava na abortus stahuju da bi, ako Vrhovni sud dozvoli Misisipiju da primeni strogi zakon, to moglo da znači da će konzervativne države lakše zabranjivati abortus.
Ako presuda Ro protiv Vejda bude ukinuta, žene u Americi koje budu želele da okončaju trudnoću, možda će morati da ulaze u "sivu zonu" i traže način da nelegalno obave abortus, što povećava zdravstvene rizike.
Abortus je jedno od najsporniji pitanja u SAD. Anketa Rojtersa i Ipsosa iz juna 2021. pokazala je da 52 odsto ispitanika smatra da abortus treba da bude legalan, dok 36 odsto misli suprotno.
Šest od devet sudija Vrhovnog suda su konzervativni, a troje je postavio bivši predsednik Donald Tramp - glasni protivnik prava na abortus.
Poslednja sudija koju je postavio Tramp Ejmi Koni Beret poznata je po protivljenju pravu na abortus, ali kada je došla u Vrhovni sud odbila je da se izjasni o tome kako će odlučivati u slučaju potencijalne zabrane abortusa.
Druga dvojica "Trampovih" sudija Nil Gorsač i Bret Kavano suprotstavili su se odluci Vrhovnog suda iz 2020. kojom je ukinuto pravo države Luizijane da nameće posebna ograničenja doktorima koji rade abortuse.
