Kako se omikron varijanta koronavirusa širi na jugu Afrike, i pojavljuje u zemljama širom sveta, naučnici napeto prate bitku koja bi mogla da odredi budućnost pandemije. Da li najnoviji virus može da nadjača deltu, varijantu koja je trenutno dominantna na svetu?
Neki naučnici koji razmatraju podatke iz Južnoafričke Republike i Velike Britanije, misle da bi omikron mogao da izađe iz bitke kao pobednik.
“Još je rano, ali kako pristiže sve više podataka, izgleda da će omikron nadmašiti deltu u mnogim, ako ne i svim mestima”, kaže doktor Džejkob Lemije, koji prati varijante za istraživačku grupu koju vodi Medicinski fakultet Univerziteta Harvard.
Ali drugi smatraju da je prerano reći da se omikron širi efikasnije od delte, ili da će, u slučaju da je tako, postati dominantan soj virusa.
“Posebno ovde u SAD, gde vidimo značajan rast zaraženih delta varijantom, mislim da ćemo za oko dve nedelje znati da li će omikron zameniti deltu”, kaže Metju Biniker, direktor kliničke virusologije na klinici Mejo u Ročesteru, u Minesoti.
Mnoga ključna pitanja o omikronu još nemaju odgovor, uključujući pitanje da li virus izaziva blaže ili ozbiljnije oblike bolesti, i koliko će moći da “izbegne” imunitet koji ljudi dobiju nakon što preleže kovid ili se vakcinišu.
Kada je reč o širenju virusa, naučnici ukazuju na to šta se dešava u Južnoafričkoj Republici, gde je omikron prvi put otkriven. Zbog brzine zaraze omikronom, koji je postao skoro dominantni soj u Južnoj Africi, zdravstveni zvaničnici brinu da u toj zemlji počinje novi talas koji bi mogao da preoptereti bolnice.
Nova varijanta se rapidno proširila kroz Južnoafričku Republiku, od početnog perioda niskog prenošenja, kada je početkom novembra u proseku registrovano 200 novih slučajeva, do više od 16.000 dnevno koliko je registrovano proteklog vikenda. Omikron sada čini više od 90 odsto novih slučajeva u provinciji Gauteng, koja je epicentar novog talasa. Nova varijanta se brzo širi i ostvaruje dominaciju u osam drugih provincija u Južnoafričkoj Republici.
Vilem Hanekom, direktor Afričkog instituta za zdravstvena istraživanja, kaže da se omikron širi brže od tri prethodna talasa koja je iskusila Južna Afrika. Međutim, on ističe da se “još ne može reći da je omikron bio jači od delte”.
Naučnici kažu da još nije jasno da li će se omikron ponašati na isti način u drugim zemljama kao u Južnoafričkoj Republici. Doktor Lemije sa Harvarda kaže da već postoje nagoveštaji kako će se ponašati, u mestima kao što je Velika Britanija, gde se radi dosta genomskog sekvenciranja, odnosno dekodiranja genomskog sadržaja, “vidimo po svemu sudeći znake eksponencijalnog povećanja omikrona u odnosu na deltu”.
U SAD, kao i ostatku sveta, “još postoji mnogo neizvesnosti”, rekao je.
“Ali ako se pogledaju zajedno rani podaci, počinje da se pomalja jedna konzistentna slika: da je omikron već tu, i na osnovu onoga što je viđeno u Južnoafričkoj Republici, verovatno će postati dominantan soj narednih nedelja i meseci, i verovatno izazvati rast broja slučajeva".
Ostaje da se vidi šta to može da znači za javno zdravlje. Hanekom kaže da rani podaci iz Južne Afrike pokazuju da je stopa ponovljenih infekcija mnogo viša kod omikrona nego ranijih varijanti, što nagoveštava da je donekle teško postići imunitet na taj virus. Takođe pokazuje da virus, po svemu sudeći, inficira mlađe ljude, od kojih većina nije vakcinisana, a većina slučajeva u bolnicama je relativno blaga.
Metju Biniker sa klinike Mejo kaže da bi stvari mogle da se drugačije odvijaju u drugim delovima sveta ili kod drugačijih grupa pacijenata. “Biće zanimljivo videte šta se dešava kada se više infekcija dogodi kod starijih odraslih osoba ili onih koji već imaju neke zdravstvene probleme. Šta će biti ishod kod tih pacijenata?”
Dok svet čeka na odgovore, naučnici podsećaju da treba da učinite sve što možete da se zaštitite.
“Želimo da se postaramo da ljudi imaju što je veći imunitet putem vakcinacije. Tako da oni koji nisu vakcinisani treba da se vakcinišu”, kaže Lemije.
“Ako se ljudi kvalifikuju za bustere, treba da uzmu bustere, a onda preduzimaju i druge mere koje su se pokazale efikasnim - nose maske, poštuju društvenu distancu i izbegavaju velike skupove na zatvorenom, posebno bez maski”.