Veći broj zapadnih sila u četvrtak je izrazilo ljutnju što su se ruski plaćenici koji rade za kontroverznu grupu Vagner počeli sa raspoređivanjem u Maliju, optužujući Moskvu da daje materijalnu podršku borcima.
Sile uključene u borbu protiv pobune u Maliju, uključujući Kanadu, Nemačku, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo, saopštile su da "snažno osuđuju raspoređivanje vojnika plaćenika na teritoriji Malija".
To je jedno od prvih službenih priznanja zapadnih prestonica da je u Maliju počelo raspoređivanje boraca nakon višemesečnih upozorenja Bamako vladi. No, u saopštenju se ne navodi da bi prisutnost grupe Vagner u Maliju rezultiralo povlačenjem stranih snaga.
"Ovo raspoređivanje može samo dodatno da pogorša bezbednosnu situaciju u zapadnoj Africi, da dovede do pogoršanja situacije s ljudskim pravima u Maliju (i) ugrozi sporazum o miru i pomirenju u Maliju", saopštilo je 15 sila.
Poručili su da "duboko žale" zbog izbora malijskih vlasti da koriste "već oskudna javna sredstva" za plaćanje stranih plaćenika umesto podrške malijskim oružanim snagama.
U poruci Moskvi, u saopštenju se dodaje: "Svesni smo umešanosti vlade Ruske Federacije u pružanje materijalne podrške raspoređivanju grupe Vagner u Maliju i pozivamo Rusiju da se vrati na odgovorno i konstruktivno ponašanje u regionu".
Prisutnost Vagnera
Izvor iz francuske vlade koji je tražio da ostane neimenovan rekao je da su zabeležene intenzivne aktivnosti tokom razmještaja.
"Vidimo ponovljene vazdušne rotacije s vojnim transportnim avionima koji pripadaju ruskoj vojsci i instalacijama na aerodromu Bamako kako bi se omogućio dolazak značajnog broja plaćenika", rekao je izvor.
Također su zabeležene česte posete Vagnerovi šefova Bamaku i aktivnosti ruskih geologa poznatih po povezanosti s Vagnerom, prema izvoru.
Vašington nije među potpisnicima izjave, ali je američki državni sekretar Entoni Blinken prošle nedelje upozorio Mali da ne prihvata plaćenike Vagnera, rekavši da bi sporazum preusmerio potrebna sredstva i dodatno destabilizovao zemlju.
Sve je veća zabrinutost zbog situacije u Maliju pod vođom tranzicije pukovnikom Asimijem Goitom, koji je preuzeo dužnost u junu nakon drugog državnog udara u zemlji za manje od godinu dana, i zbog straha da će spalsnuti osećaj obaveze za održavanje izbora u februaru.
Francuski izvor je rekao da je raspoređivanje trupa Vagnera "simptom" stava sadašnjih vlasti prema tranziciji i pokazao da umesto da utiraju put civilnoj vlasti, žele da "ostanu na mestu".
Kontroverzne akcije
Grupa Vagner izazvala je kontroverze svojim učešćem u Siriji, Libiji, Centralnoafričkoj Republici i sukobu u istočnoj Ukrajini. Ministri Evropske unije složili su se da uvedu dodatne sankcije protiv Vagnera.
Rusija poriče bilo kakvu vezu vlade sa grupom, ali je jedinica povezana sa Jevgenijem Prigožinom, biznismenom bliskim predsedniku Vladimiru Putinu koji je pogođen odvojenim sankcijama zbog mešanja u američke izbore 2016.
Prigožin, koji je zbog ugovora o keteringu u Kremlju nazvan „Putinov kuvar“, poriče bilo kakvu povezanost sa Vagnerom.
Mali je epicentar pobune koja je počela na severu zemlje 2012. godine, a proširila se tri godine kasnije na susedni Niger i Burkinu Faso.
Francuska je intervenisala 2013. i sada ima otprilike 5.000 vojnika u regionu, ali planira da taj broj smanji na 2.500-3.000 do 2023.
Francuski predsednik Emanuel Makron trebalo je da izrazi zabrinutost u vezi sa raspoređivanjem Vagnera u poseti Maliju ove nedelje, kada je trebalo da se prvi put sastane sa Goitom.
Njegovo putovanje je, međutim, otkazano, a Pariz je kao razlog naveo pandemiju Kovida 19.
Pariz je saopštio da bi bilo kakvo raspoređivanje Vagner militanata nespojivo sa prisustvom francuskih trupa.
U saopštenju 15 sila navodi se da planiraju da ostanu angažovani u Maliju, poručivši "nećemo odustati od naših napora da odgovorimo na potrebe stanovništva Malija".
