Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je na zgradu ruskog konzulata u ukrajinskom gradu Lavovu bačen Molotovljev koktel.
Rusija je zvanično protestovala zbog čina koji je okarakterisala kao napad i označila ga kao teroristički akt. Takođe, od ukrajinskih vlasti zatraženo je izvinjenje.
Policija u gradu Lavovu saopštila je da je pokrenula istragu o incidentu, koji je označila kao huliganizam.
U istom intervalu satelitski snimci američke privatne kompanije "Meksar teknolodžis" (Maxar Technologies) pokazali su da Rusija, tokom poslednjih nekoliko nedelja, nastavlja da raspoređuje snage na anektiranom poluostrvu Krim i nadomak granice dve države, javila je agencija Rojters.
Agencija nije mogla nezavisno da proveri autentičnost satelitskih snimaka.
Zapisi objavljeni u četvrtak prikazuju bazu na Krimu, anektiranu 2014. godine, u kojoj se nalazi mnoštvo oklopnih vozila i tenkova. Pomenuti satelitski snimak napravljen je 13. decembra. Video zapis iste baze koji je Meksar snimio u oktobru prikazivao je polupraznu bazu.
Meksar je izneo procenu da je reč o novoj jedinici razmera brigade koju čini nekoliko stotina oklopnih vozila za transport pešadije, tenkovi, samohodna artiljerija i oprema za protivvazdušnu odbranu.
„Tokom prošlog meseca, na satelitskim snimcima visoke rezolucije zabeleženo je raspoređivanje ruskih snaga na Krimu, kao i u nekoliko oblasti za obuku u zapadnoj Rusiji duž granice sa Ukrajinom“, saopštila je kompanija "Meksar teknolodžis".
Takođe, Meksar ukazuje i na povećanje aktivnosti na još tri lokacije poluostrva Krim i na pet mesta u zapadnoj Rusiji.
Sa druge strane, zvanični Kremlj ponovio je da zadržava pravo raspoređivanja sopstvenih snaga na ruskoj teritoriji na način koji smatra prikladnim. Takođe, ustvrdio je da zapadne zemlje sprovode, kako su ih označili, provokativne vojne manevre u blizini ruskih granica.
Upitan o raspoređivanju ruskih trupa u blizini Ukrajine, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva deluje u skladu sa ciljem odbrane sopstvene bezbednosti.
„Rusija pomera sopstvene trupe na sopstvenoj teritoriji u pozadini veoma neprijateljskih akcija naših protivnika u NATO-u, Sjedinjenih Država i raznih evropskih država koje izvode veoma manevre u blizini naših granica“, rekao je Peskov.
Zahtevi Rusije upućeni Zapadu
Važne tačke ruskog predloga, prema navodima agencije Rojters:
- Da se isključi mogućnost daljeg širenja NATO-a i članstva Ukrajine u Alijansi
- Da se ne raspoređuju dodatne trupe i oružje izvan zemalja u kojima su bili u maju 1997. godine (pre članstva u NATO istočnoevropskih država), osim u iznimnim slučajevima uz pristanak Rusije i NATO članica
- Da NATO obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji
- Da se ne raspoređuju rakete srednjeg i kratkog dometa tamo gde mogu da pogode teritoriju druge strane
- Da se ne sprovode vežbe više od jedne brigade u usaglašenoj graničnoj zoni i da se redovno razmenjuju informacije o vojnim vežbama
- Da se potvrdi da se strane ne smatraju protivnicima i da se saglase da sve sporove rešavaju mirno i da se uzdrže od upotrebe sile
- Da se ne stvaraju uslovi koje bi druga strana mogla da smatra pretnjom
- Da se uspostave veze za hitne kontakte
„To nas primorava da preduzmemo određene mere kako bismo garantovali sopstvenu bezbednost”, zaključio je Peskov.
Inače, ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je Rusija uspešno izvela probno lansiranje hipersonične rakete. Prethodno, raketne probe izvedene su tokom decembra, u oktobru i julu – kao deo nove generacije sistema naoružanja za koje je rekao da nemaju premca.
Dan ranije Putin je rekao da želi da izbegne sukob, ali da je Rusiji potreban hitan odgovor Sjedinjenih Država i saveznika na zahteve u vezi sa bezbednosnim garancijama. Moskva je saopštila i da očekuje da će razgovori sa američkim zvaničnicima o tome početi u januaru 2022. u Ženevi.
Američki, evropski i ukrajinski zvaničnici optužuju Rusiju da od oktobra 2021. raspoređuje trupe u blizini ukrajinske granice - nakon što je to u manjem obimu činila u aprilu kada je Meksar takođe objavio snimke.
Američki predsednik Džozef Bajden i drugi državni zvaničnici ukazivali su da sve ukazuje na to da Moskva razmatra napad na Ukrajinu već u januaru 2022 - što je Moskva više puta negirala.