Severnokorejski lider Kim Džong Un obećao je da će dalje jačati svoju vojnu sposobnost, održavati drakonske mere protiv virusa i snažno se zalagati za unapređenje ekonomije tokom govora na ključnoj političkoj konferenciji ove nedelje, javili su državni mediji u subotu.
U izveštaju državnih medija o Kimovom govoru nije bilo komentara o odnosima sa Sjedinjenim Državama i Južnom Korejom. Neki stručnjaci kažu da to implicira da Kim nema interes da uskoro nastavi razgovore sa Vašingtonom i Seulom i da bi radije držao granice svoje zemlje zatvorenim, dok bi težio ekonomiji koja se oslanja na sopstvene snage kako bi prevazišao poteškoće povezane sa pandemijom.
"Sve nestabilnije vojno okruženje na Korejskom poluostrvu i međunarodna politika podstakli su pozive da se bez ikakvog odlaganja energično nastavi sa našim planovima za jačanje nacionalne odbrane", rekao je Kim, prenosi zvanična Korejska centralna novinska agencija (KCNA).
Kim je naredio proizvodnju moćnih, modernih sistema naoružanja kako bi poboljšao svoje vojne snage i pozvao na "apsolutnu lojalnost i odanost vojske" vladajućoj stranci koju vodi.
KCNA je saopštila da je Kim postavio "taktičke pravce" za spoljne odnose Severne Koreje, uključujući i Južnu Koreju, ali nije dalje precizirao.
Petodnevni plenarni sastanak Centralnog komiteta partije održan je kada je Kim obeležio 10 godina na vlasti. Otkako je nasledio kontrolu nakon smrti svog oca diktatora u decembru 2011, Kim Džong Un je uspostavio apsolutnu vlast kod kuće i ojačao svoje nuklearne i raketne arsenale. Ali privreda Severne Koreje pretrpela je velike zastoje u poslednje dve godine zbog zatvaranja granica izazvanog pandemijom, upornih sankcija Ujedinjenih nacija i posledica prirodnih katastrofa.
Nema znakova političke nestabilnosti u Severnoj Koreji, ali neki stručnjaci kažu da bi dugoročna stabilnost Kimovog rukovodstva mogla biti dovedena u pitanje ako se trenutne poteškoće nastave. Političke konferencije visokog profila poput plenarnog sastanka daju Kimu priliku da učvrsti jedinstvo iza svog vođstva i pokaže da čvrsto kontroliše vladu. Ali nejasno je da li takvi sastanci nude bilo kakva fundamentalna rešenja za teškoće Severne Koreje, koje se uglavnom pripisuju decenijama dugom lošem upravljanju, samonametnutoj izolaciji i njenom nuklearnom pogonu, zbog čega je ona postala zemlja pod najstrožim sankcijama na svetu.
Tokom partijskog kongresa u januaru prošle godine, Kim je priznao da su njegovi prethodni planovi ekonomskog razvoja propali i rekao da se njegova zemlja suočava sa "najgorom" situacijom ikada.
Ali tokom ovonedeljne plenarne sednice, Kim je izjavio napredak u novim razvojnim planovima, rekavši da je 2021. "godina velike pobede" koja će poslužiti kao uvod u veće promene i poboljšanja.
Kim je naveo napredak u poljoprivredi, građevinarstvu, elektroenergetici, rudarstvu, šumarstvu i mnogim drugim sektorima, što nije moglo biti nezavisno potvrđeno.
Prema južnokorejskim procenama, trgovina Severne Koreje sa Kinom, njenim najvećim trgovinskim partnerom i ekonomskim cevovodom, smanjena je za oko 80 odsto u 2020. pre nego što je ponovo pala za dve trećine u prvih devet meseci prošle godine. U 2020. ekonomija Severne Koreje pretrpela je najveći pad od 1997. godine, dok je njena proizvodnja žitarica takođe pala na najniži nivo od kada je Kim preuzeo vlast 2011. Zvaničnici Seula su rekli da se proizvodnja žitarica na Severu prošle godine blago poboljšala.
Tokom plenarnog sastanka, Kim je naredio zvaničnicima da daju prioritet vanrednim kampanjama protiv pandemije, rekavši da se nemar i korišćenje rupa u zakonu neće tolerisati. Analitičari kažu da se Kim plaši da krhka javna zdravstvena infrastruktura njegove zemlje ne bi mogla da izdrži veliku epidemiju virusa - iako se on drži upitne tvrdnje da je Severna Koreja bez koronavirusa.
"Očekuje se da će Severna Koreja nastaviti da zatvara svoje granice i da pribegava samopouzdanju dok obavlja minimalan nivo suštinske trgovine sa Kinom zbog nove (omikron) varijante i nastavka pandemije širom sveta", rekao je Čeong Seong-Čang, analitičar na privatnom institutu Sejong.
Čeong je rekao da postoji "veoma mala mogućnost" da Severna Koreja prihvati pozive SAD da ponovo pokrene nuklearnu diplomatiju ili pozive Južnu Koreju na simboličnu, političku deklaraciju za okončanje Korejskog rata 1950-53, kao način za ublažavanje tenzija.
Diplomatija predvođena SAD koja je imala za cilj da ubedi Severnu Koreju da odustane od svog nuklearnog programa u zamenu za ekonomske i političke koristi propala je 2019. kada je tadašnji predsednik Donald Tramp odbacio Kimove zahteve za opsežnim ublažavanjem sankcija u zamenu za delimičnu denuklearizaciju.
Kim je od tada zapretio da će povećati svoj nuklearni arsenal i uvesti visokotehnološko oružje kojim cilja Sjedinjene Države i njihove saveznike.