Proslava Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika kojim se slavi dan rođenja Isusa Hrista, počela je ponoćnom liturgijom u Hramu Svetog Save u Beogradu, a taj verski praznik danas proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i pravoslavne crkve koje poštuju julijanski kalendar.
Božić je porodični praznik i ne ide se u posete, piše FoNet. U kuću treba da uđe samo položajnik koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje.
Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post.
Na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.
Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice, koji Crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.
Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.
Pozdravljanje za ovaj praznik je svugde isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Dan ranije, 6. januara, proslavlja se i čestita Badnji dan posebnim pozdravima: "Dobro veče, Badnjače" i "Dobro veče i srećno vam Badnje veče".
Badnji dan je dobio naziv po tome što se uoči Božića u kuću unosi badnjak kome se dodaje dren, jer je među starim Slovenima označavao biljku koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima.
Ispred Hramova SPC organizuje se tradicionalno paljenje badnjaka, izvestio je FoNet.