Bez obzira na rekordan broj novozaraženih od početka pandemije, u pojedinim gradovima u Srbiji će i za doček pravoslavne Nove godine biti organizovane masovne proslave, koncerti i vatrometi. Lekari ukazuju da će broj inficiranih koroanvirusom u narednom periodu još rasti i upozoravaju na veliki pritisak na primarnu zdravstvenu zaštitu.
Doktor Dragoslav Popović, međunarodni konsultant za vakcinaciju, za Glas Amerike kaže da su masovna okupljanja veliki rizik, ali i realnost koja se dešavala od početka - čak i kada je bilo vanredno stanje.
"Tako da ovo što se sada dešava nije novo, ali je za žaljenje. Sigurno je da će u narednih par dana da raste i vrlo je moguće da će da raste posle Srpske nove godine i par slava koje nam predstoje. Jedno od ključnih pitanja je šta će biti sa školom – kada će se škola otvoriti, to je jedan dodatni pokret stanovništva koji isto tako nosi svoj rizik. Ono što mi znamo iz iskustva Južne Afrike i drugih zemalja je da ovaj talas, srećom, ne traje tako dugo, ali ne možemo to tvrditi sa potpunom sigurnošču jer smo mi jedna drugačija populacija, drugačije okruženje i moramo da vidimo kako će se virus kretati u našem okruženju".
Zato se, kaže Popović, treba pridržavati propisanih mera i sprečiti masovno zaražavanje.
Iako se pokazalo da omikron nosi manji rizik od hospitalizacije i umiranja, pogotovo kod vakcinisanih, prenosi se pet puta brže od ostalih sojeva i veliki broj zaraženih stvara veliki pritisak na primarnu zdravstvenu zaštitu.
"Mi nismo imali ovoliki broj testiranih od početka pandemije i ovo je nešto na šta moramo da nađemo način da se primarna zdravstvena zaštita prilagodi, da bi što lakše prošli kroz ovaj talas".
Da li je omikron način da se virus "odomaći"?
Svetska zdravstvena organizacija ocenila je da je još prerano govoriti o tome da koronavirus postane endemska bolest poput gripa, dok je Evropska agencija za lekove procenila da će se širenjem omikrona postići upravo to.
Doktor Popović objašnjava da je ovo situacija koju je virus tražio od početka– da lako dođe do velikog broja ljudi, posebno onih koji do sada nisu imali kontakt sa njim kroz vakcinaciju ili oboljevanje.
„To se potpuno slaže sa teorijom o pandemiji. Kad je pandemija krenula, mi smo govorili o tome da ljudi nemaju prethodni kontakt, niti u njihovoj imunskoj memoriji postoji bilo šta vezano za koronu kao novi virus koji se pojavio. I mi smo tada znali da će manje-više svi u jednom momentu morati da dođu u kontakt sa virusom kroz vakcinaciju, što je poželjan način jer sa sobom ne nosi rizike, ili kroz zaražavanje i oboljevanje od kovida – što nosi svoje rizike. Kada gledamo sa strane pandemije, moguće da je ova situacija sada otvaranje neke krajnje pandemijske faze u kojoj bi mogli da vidimo ovaj virus da ostane sa nama, da se na neki način „odomaći“ u populaciji, da mi možemo da ga iskontrolišemo i da postane sličan drugim respiratornim infekcijama koje imamo".
Međutim, niko ne može za sigurnošću da tvrdi da je omikron poslednji soj, jer globalno nije dovoljno ljudi zaštićeno vakcinama, kaže Popović.
Podseća da je SZO zacrtala da do kraja 2021. bude vakcinsano 70 odsto ljudi, a da je tek nedavno broj vakcinisanih u svetu premašio broj nevakcinisanih, odnosno da je vakcinu primilo 51 odsto svetske populacije.
"Mora biti jasno da na globalnom nivou nije završeno sa vakcinacijom, da postoje ogromne teritorije i populacije koje nisu zaštićene vakcinama i koje predstavljaju potencijalni rezervoar upravo za stvaranje nekog novog soja. I zaista mnogi od nas mogu da žele da je omikron poslednji soj, ali niko ne može da tvrdi da će tako biti. Ne smemo se opustiti i moramo biti spremni da sačekamo i neki drugi, opasniji soj".
Četvrta doza - da ili ne?
Četvrta doza vakcine protiv kovida dostupna je u Izraelu, a druge zemlje - uključujući i Srbiju, za sada je nude imunokompromitovanim osobama. Međutim, mogućnost uvođenja četvrte doze za sve najavljuje se i u Srbiji.
Doktor Popović kaže da se do sada pokazalo da tri doze vakcine daju najefikasniju zaštitu, ali ima rezerve prema četvrtoj dozi.
"Nisam siguran da bi četvrta i dalje doze istih vakcina bile efikasne. Jako podržavam uvođenje treće doze koja se pokazala efikasnom u borbi protiv omikrona. Možda je trebalo od početka da se krene sa tri doze da bi se stvorila dobar imuni odgovor kod većine stavnoništva. Četvrta doza se koristi u par zemalja, ali posebno za one čije je zdravlje posebno ugroženo i čiji imuni sistemi ne reaguju kao sistemi zdravih osoba i tim osobama je potrebna dodatna zaštita. Moguće je da ćemo u jednom momentu kada se virus „odomaći“ dobit jednu „kišobran“ vakcinu protiv kovida koja će štititi od svih mogućih varijanti i nadam se da će naučnici doći što pre do te vakcine".
U Srbiji je, prema poslednjem zvaničnom preseku od 9. januara, dato ukupno 3.317.049 prve doze vakcine, 3.058.490 druge doze i 1.733.479 buster vakcina.
U procentima, prema poslednjim javno iznesenim podacima Kriznog štaba od kraja decembra 2021, vakcinisano je više od 58 odsto punoletnih građana. Prema podacima sajta Our World in Data, vakcnisano je oko 48 odsto populacije.
