Osuđeni masovni ubica Anders Bering Brejvik provodi dane u prostranoj ćeliji sa tri sobe, igrajući video igrice, vežbajući, gledajući TV i pohađajući univerzitetske kurseve matematike i biznisa.
Na polovini svoje 21-godišnje kazne i tražeći prevremeno puštanje na slobodu, Brejvik (42) je tretiran na način koji bi mogao izgledati šokantno za ljude izvan Norveške, gde je prvo ubio osam ludi u bombaškom napadu u Oslu 2011. godine, a zatim uhodio i ubio 69 ljudi, uglavnom tinejdžera, u letnjem kampu.
Ali u Norveškoj — bez obzira koliko je zločin bio užasan — osuđenici imaju koristi od sistema krivičnog pravosuđa koji je osmišljen da ponudi zatvorenicima neke od udobnosti i mogućnosti života na slobodi.
Ipak, Brejvikov ekstremni slučaj testira granice norveške posvećenosti toleranciji i rehabilitaciji.
"Nikada u Norveškoj nismo imali nikog ko je bio odgovoran za ovaj nivo nasilja. I ovde se vodila debata o tome da li treba promeniti deo pravosudnog sistema za nekoga poput njega", rekao je Erik Kursetgjerde, koji je preživeo pokolj na Ostrvo Utoja kao 18-godišnjak.
Međutim, on zagovara spor pristup koji se neće povinovati Brejvikovoj želji da sruši sistem.
Nacistički pozdrav
Tokom trodnevnog ročišta za uslovnu slobodu ove nedelje, koje je emitovano novinarima, Brejvik se odrekao nasilja, ali je takođe uputio nacistički pozdrav i zagovarao dominaciju belaca, ponavljajući ideje u manifestu koji je objavio u vreme ubijanja. Taj ispad je bio poznat Norvežanima koji su ga gledali kako izgovara neujednačene dijatribe tokom suđenja koje je delimično prenošeno preko televizije.
"Očigledno je ovo bio izuzetno teško za preživele, ožalošćene i norveško društvo u celini", rekla je Kristin Bergtora Sandvik, profesorka prava na Univerzitetu u Oslu, dodajući da se u Norveškoj vodi debata o tome da li propisi o uslovnom otpustu treba da budu revidirani u nastojanju da spreče ovu vrstu performansa.
Brejvik je 2016. godine uspešno tužio norvešku vladu zbog kršenja ljudskih prava, žaleći se na svoju izolaciju od drugih zatvorenika, česte pretrese i činjenicu da su mu često stavljali lisice na ruke tokom ranog dela izdržavanja zatvorske kazne. Požalio se i na kvalitet zatvorske hrane, na to što mora da jede plastičnim posuđem i ne može da komunicira sa simpatizerima.
Dok je Brejvikov slučaj po pitanju njegovih ljudskih prava na kraju poništio viši sud, ova epizoda je pokazala koliko se daleko se norveški sistem krivičnog pravosuđa može sagnuti u korist prava zatvorenika i uslova života.
"Njegovi uslovi prema norveškim standardima su odlični", rekao je njegova zatvorska psihijatarica Randi Rozenkvist. Ona je svedočila na ročištu za uslovni otpust da Brejvik i dalje predstavlja pretnju javnosti.
Čak i nakon Brejvikovih ispada na ovonedeljnom ročištu za uslovnu slobodu, norveške vlasti ne pokazuju znake da se kolebaju po pitanju toga da li on treba da bude tretiran kao bilo koji drugi zatvorenik u zatvoru Skien.
"Lišavanje slobode"
"Nordijska zatvorska kazna je lišenje slobode. Sve nordijske zemlje imaju sisteme zasnovane na blažoj i humanoj kriminalnoj politici koja polazi od međusobnog razumevanja da kazna ne bi trebalo da bude strožija nego što je neophodno", rekao je Johan Buht, profesor sa Katedre za javno i međunarodno pravo Univerziteta u Oslu, koji je takođe radio u Švedskoj i Finskoj. "Drugi aspekt je rehabilitacija i princip da je bolje dugoročno rehabilitovati zatvorenika nego stvarati fabriku za kriminalce".
Do pre oko 50 godina, norveški pravosudni sistem se fokusirao na kažnjavanje. Ali kasnih 1960-ih došlo je do reakcije na teške uslove u zatvorima, što je dovelo do reformi krivičnog pravosuđa koje su stavljale naglasak na ljubazniji tretman i rehabilitaciju.
Norveške kazne i zatvorski uslovi su u oštroj suprotnosti sa onima u drugim evropskim zemljama poput Francuske, gde se najgori kriminalci može suočiti sa doživotni mzatvorom, uz mogućnost žalbe tek nakon 22 godine.
Relativno mali broj francuskih optuženih dobija najdužu kaznu, ali među onima koji se suočavaju sa njom je Salah Abdeslam, koji je jedini preživeli član ćelije Islamske države koja je napala Pariz u novembru 2015. Abdeslam se gorko žalio na uslove u zatvoru Flori-Merožis, gde je pod 24-časovnim nadzorom u samici, dok mu nameštaj pričvršćen za pod njegove male ćelije i u kojoj može da vežba jedan sat dnevno.
Brejvikov relativno blag tretman u zatvoru ne znači da će izaći uskoro, pa čak ni 2032. godine, kada mu se kazna završi.
Dok je maksimalna zatvorska kazna u Norveškoj 21 godinu, zakon je izmenjen 2002. tako da se, u retkim slučajevima, kazne mogu produžavati na neodređeno vreme u koracima od pet godina ako se neko i dalje smatra opasnim za javnost.
Advokat: Neka dokaže da se promenio
Brejvikov advokat Ojstaj Storvik rekao je u završnoj reči na ročištu za uslovno oslobađanje da Brejvika treba pustiti kako bi dokazao da se promenio i da više nije pretnja po društvo. Dok je u potpunoj izolaciji, to nije moguće dokazati, rekao je advokat.
Ali Brejvikovo ponašanje tokom ovonedeljnog saslušanja za uslovnu slobodu bilo je za neke dovoljan dokaz da više nikada ne bi trebalo da vidi slobodu.
Kristin Rojnlend, koja predvodi grupu za porodice Brejvikovih žrtava i preživelih, rekla je da su njegovi ugodni zatvorski uslovi i sposobnost da širi ekstremističke stavove putem javnih saslušanja za uslovnu slobodu za osudu.
Kakav god da je ishod Brejvikovog zahteva za prevremeni uslovni otpust, o kojem će odlučivati tročlano veće u narednim nedeljama, neki imaju stav o očiglednoj posvećenosti norveške vlade da se prema njemu ponaša kao prema svakom drugom zatvoreniku.
"Ljudi se možda plaše da on koristi zakon kao pozornicu", rekao je Sandvik, profesor prava. "Ali takođe možete reći da je, znate, on iskorišćen od zakona. On je megafon za vladavinu prava".
