Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) oglasilo se prvi put od početka aktuelne krize u Ukrajini i saopštilo da se Srbija zalaže za mirno rešenje situacije, kao i da bi se eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine negativno odrazila na spoljnu politiku Beograda.
SAD i pojedine evropske zemlje optužuju Rusiiju da planira invaziju na Ukraijinu i da je zato na granici sa tom zemljom rasporedila više od 120.000 vojnika. Moskva negira da planira invaziju, ali od Zapada traži garancije da Ukrajina neće biti članica NATO-a, o čemu su zapadne zemlje odbile da pregovaraju.
"Potrebno je spustiti tenzije i dati šansu diplomatiji. Verujemo da će intenzivna diplomatska aktivnost uroditi plodom i da će doći do smirivanja tenzija i da će šira eskalacija sukoba biti izbegnuta", navodi se u pisanom odgovoru MSP Glasu Amerike.
"Potencijalna eskalacija sukoba na relaciji Moskva – Kijev bi se negativno odrazila na spoljnu politiku Srbije, imajući u vidu da se radi o nama dva prijateljska i bratska slovenska naroda. Srbija nije ni na koji način deo političkog ili bilo kakvog drugog konflikta između Rusije i Ukrajine. Nismo i nećemo biti deo problema, a spremni smo da budemo deo rešenja koje će podrazumevati smirivanje tenzija", zaključuje se u saopštenju ministarstva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je jutros u oproštajnu posetu ambasadora Ukrajine u Srbiji, Oleksandra Aleksandroviča. U saopštenju Vučičevog kabineta, izdatom posle sastanka, navodi se da su dvojica zvaničnika razgovarala o unapređenju saradnje između zemalja i opredeljenosti Beograda i Kijeva da poštuju međunarodno pravo.
"Zameranje Kijevu, iako Ukrajina nije priznala Kosovo"
Posle ruske aneksije Krima 2014, Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije, a prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz 2018. to nije učinjeno jer bi značilo da “Srbija na taj način priznaje i nezavisnost Kosova” i “puca sebi u nogu”.
Sa druge strane, Srbija se nije pridružila ekonomskim sanckijama EU uvedenim Moskvi zbog aneksije Krima i glasala je protiv nekoliko rezolucija UN kojima se konstatuje kršenje ljudskih prava na Krimu ili osuđuje aneksija tog poluostrva.
Dobrovoljci iz Srbije su se borili na strani ruskih separatista u Donbasu, na istoku Ukrajine. Delegacija sa Krima bila je 2019. u Beogradu i sastala se sa pojedinim narodnim poslanicima, što je Kijev ocenio kao “neprijateljski čin”.
Ni Rusija, ni Ukrajina nisu priznale nezavisnost Kosova.
“To je pozicija Srbije koja sve vreme, možda čak i paradoksalno, ide po cenu zameranja Ukrajini jer vlasti u Kijevu su među državama koje nisu priznale Kosovo. A Beograd u svim sličnim prilikama takvim državama iskazuje visok stepen zahvalnosti, ali ne i prema Kijevu i to je zbog straha od Moskve”, kaže za Glas Amerike spoljnopolitički komentator i novinar Boško Jakšić i podseća da Srbija od aneksije Krima 2014. suštinski nije menjala poziciju prema Ukrajini.
Saradnja Srbije sa Rusijom i Ukrajinom
Sa Ukrajinom Srbija ima potpisana 42 sporazuma, kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova (MSP), a od njih se izdvajaju sporazumi o trgovini i ekonomskoj saradnji, železnici, poljoprivredi, ukidanju viza. Sa Rusijom, kako se navodi na sajtu MSP, Srbija ima potpisane brojne sporazume, a posebno se izdvaja Deklaracija o strateškom partnerstvu iz 2013. Trgovinska razmena iz 2020. sa Rusijom je nekoliko puta veća nego sa Ukrajinom, s tim što uvoz iz Rusije daleko premašuje izvoz proizvoda iz Srbije. Srbija ima dve rute snabdevanja gasom, ali je za obe izvor Rusija. Osim energetske zavisnosti, Beograd sa Moskvom ima razvijenu i vojnu saradnju.
Zapadne zemlje, međutim, na trenutnu ukrajinsku krizu reaguju različitim intezitetom. SAD drže u pripravnosti 8.500 vojnika u slučaju ruske invazije, Velika Britanija je najavila mogućnost da udvostruči broj svojih trupa na istoku Evrope. Obe zemlje su poslale i oružje i drugu pomoć Ukrajini. Nemačka, sa druge strane, nije poslala ni vojsku, ni oružje. Može li u situaciji kada zapadne zemlje nisu jedinstvene u odgovoru na krizu neopredeljenost Srbije da prođe "neprimetnije"?
“Srbija je sada u poziciji da može lakše da nađe taj zaklon u situaciji gde je, s jedne strane, anglosaksonska odlučnost prema ukrajinskoj krizi od strane Amerikanaca i Britanaca, a sa druge strane je malo rezervisaniji stav najpre Nemaca, a donekle i Francuza. Vlast u Beogradu, može ako joj baš zatreba, da se pozove i na svog omiljenog partnera (mađarskog premijera) Vikotra Orbana, koji putuje u Kremlj i pokušava da na svoj način kapitalizuje ovu krizu. Taj stepen, ne može da se kaže nejedinstva NATO-a, ali jedinstva sa pukotinama, to svakako ide u korist Srbiji”, smatra Jakšić.
Jakšić ne veruje da će u Ukrajini zaista i doći do oružanog konflikta, te da će se “obe strane maksimalno potruditi da odmah ograniče efekte potencijalnih incidenata, ako ih bude”.
“Ali, ako razmišljamo teoretski da dođe do invazije širih razmera, mislim da bi Srbija tada bila obavezna da osudi invaziju, koliko god se njoj to dopadalo ili ne. Jer u suprotnom bi značilo da se svrstava na stranu agresora”.
I Zapad i Rusija nastoje da krizu oko Ukrajine reše diplomatski, ali za sada bez opipljivih rezultata.
