Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden odobrio je u narednim danima raspoređivanje skoro 3.000 američkih vojnika u istočnu Evropu.
Pentagon je saopštio da će oko 1.000 američkih vojnika stacioniranih u gradu Vilseku u Nemačkoj biti poslato u Rumuniju, dok bi oko 1.700 pripadnika, mahom vazdušno-desantne divizije, bilo raspoređeno iz Fort Brega u Severnoj Karolini u Poljsku.
Stoltenberg: Moćan znak američke posvećenosti
Genrealni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO) Jens Stoltenberg pozdravio je odluku Sjedinjenih Država o raspoređivanju dodatnih vojnih snaga u Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji što, kako je ukazao, dodatno jača odvraćajući i odbrambeni sistem NATO-a.
“Ovo je moćan znak posvećenosti SAD i dolazi uz druge nedavne doprinose našoj zajedničkoj bezbednosti – uključujući 8.500 vojnika u pripravnosti, kao i raspoređivanje nosača aviona USS Hari S. Truman pod komandom NATO-a na Mediteranu”, objavio je novinar Glasa Amerike Džef Seldin.
Generalni sekretar NATO-a ukazao je i da drugi saveznici raspoređuju dodatne snage NATO-u na kopnu, u vazduhu i na moru.
“Povećali smo spremnost Snaga za reagovanje NATO-a, a razmatramo i raspoređivanje dodatnih borbenih grupa u jugoistočnom delu Alijanse. Raspoređivanje snaga je odbrambeno i proporcionalno - šalje jasnu poruku da će NATO učiniti sve što je potrebno da zaštiti i odbrani sve saveznike”, naveo je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, u trenutku dok se suočavaju sa izmenjenim bezbednosnim okruženjem, Severna Amerika i Evropa stoje rame uz rame u Alijansi - odlučni da sistem kolektivnog odvraćanja i odbrane održe snažnim.
Tri stotine drugih pripadnika vojske biće prebačeno iz Fort Brega u Nemačku, navodi se u objavi Pentagona.
Odluka je doneta u trenutku aktuelnih napetosti sa Rusijom u vezi sa Ukrajinom što, kako je saopštio Pentagon, predstavlja spremnost da Sjedinjene Države brane saveznike u Severnoatlantskoj alijansi (NATO).
Takođe, Pentagon je ukazao da nisu isključena dodatna raspoređivanja vojnih snaga.
„Važno je da gospodinu Putinu i svetu pokažemo da je Severnoatlanstka alijansa važna Sjedinjenim Državama i našim saveznicima“, izjavio je portparol Pentagona Džon Kirbi.
Najave o razmeštanju vojnih snaga aktuelizovane su u trenutku stopiranih pregovora zapadnih saveznika sa Rusijom o gomilanju trupa na granici sa Ukrajinom, izvestila je agencija Asošijeted pres.
Ti potezi ukazuju na sve veće strahovanje širom Evrope da ruski predsednik Vladimir Putin namerava da izvrši invaziju na Ukrajinu.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u sredu da je odluka o raspoređivanju dodatnih snaga u skladu sa onim što je rekao Putinu "na početku".
"Da dok god deluje agresivno, osiguraćemo da možemo da pružimo uveravanja NATO saveznicima i istočnoj Evropi da smo prisutni i da je Član 5 (NATO ugovora) sveta obaveza", rekao je Bajden novinarima, a prenose CNN i Blumberg.
Manje zemlje članice NATO-a sa istoka Evrope zabrinute su da bi mogle doći na red nakon Ukrajine – uprkos tvrdnjama Rusije da nema nameru da pokreće sukobe, kao i da je spremna da nastavi sa diplomatskim napora.
Istovremeno, Pentagon je objavio da je 8.500 američkih vojnika u pripravnosti za moguće raspoređivanje na području Evrope – i da bi takva odluka mogla biti doneta i u vezi sa dodatnim jedinicama.
Sjedinjene Države u Evropi raspolažu sa između 75.000 i 80.000 vojnika.
Predsednik Bajden nedavno je izjavio da planira pružanje dodatne vojne podrške članicama NATO-a u istočnoj Evropi – kao vid uverenja američke posvećenosti saveznicima.
Međutim, ukazao je i da američke trupe neće biti raspoređene u Ukrajini kako bi se suprotstavile ruskom upadu na teritoriju te zemlje – iako Ukrajinu snadbevaju odbrambenih oružjem.
Zabrinutosti zbog moguće ruske invazije na Ukrajinu intenzivirane su poslednjih meseci pošto je Rusija rasporedila više od 100.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom, uključujući i susednu Belorusiju.
Vojni kontigent Rusije sadrži tenkove, artiljeriju, helikoptere i borbene avione. Ruski zvaničnici insistiraju na tvrdnjama da Moskva nema nameru da izvrši invaziju.
U svom prvom javnom istupu od početka ukrajinske krize predsednik Vladimir Putin u utorak je izjavio da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici ignorisali zahteve o bezbednosnim garancijama koje je od njih zatražila Rusija. Putin je rekao da je Moskva i dalje otvorena za razgovore sa Zapadom o smirivanju napetosti u vezi sa Ukrajinom.
Rusija od zapadnih država traži garancije da Ukrajina neće postati članica Severnoatlantske alijanse, da će se NATO uzdržati od razmeštanja oružja u blizini ruske granice, kao i da će povući snage sa područja istočne Evrope.
Lideri NATO.a su na samitu 2008. godine pozdravili težnje Ukrajine i Gruzije za članstvo u NATO-u – poručivši da su se saglasile da će te dve države postati članice.
Iste godine, Rusija je upala na teritoriju Gruzije, a 2014. anektirala je ukrajinsko poluostrvo Krim. Oko 14.000 ljudi ubijeno je u sukobu koji još tinja na istoku Ukrajine.
Planovi za članstvo u NATO dve države su godinama na čekanju, uprkos tome što im Alijansa u javnosti pruža podršku i ohrabruje da sprovodew reforme.
