Eksperti kažu da je malo verovatno da će Kina i Rusija podržati bilo kakve nove međunarodne sankcije Severnoj Koreji, čak i ako Pjongjang testira balističku raketu dugog dometa ili nuklearno oružje kako bi dalje eskalirao tenzije sa Sjedinjenim Državama.
S obzirom na pogoršanje odnosa Vašingtona sa Pekingom i Moskvom, malo je verovatno da će Savet bezbednosti UN usvojiti nove sankcije Pjongjangu, takođe kažu stručnjaci.
Hari Kazianis, viši direktor korejskih studija u Centru za nacionalni interes, rekao je: "Ne vidim nikakve šanse da Rusija i Kina podrže bilo kakve akcije Saveta bezbednosti UN u vezi sa Severnom Korejom u ovom trenutku, čak i ako DNRK testira ICBM (interkontinentalnu balističku raketu) ili čak nuklearno oružje". "DPRK" je engleska skraćenica punog zvaničnog naziva Severne Koreje, Demokratska Narodna Republika Koreja.
"Kakav podsticaj imaju Peking ili Moskva u ovom trenutku kada su obe zemlje u tolikom sukobu sa Vašingtonom oko toliko različitih pitanja", upitao je dalje Kazianis ukazujući na kontinuirano rivalstvo SAD sa Kinom na globalnom nivou i sukob Vašingtona sa Moskvom oko Ukrajine.
Okončanje moratorijuma na testiranje
Severna Koreja je 19. januara saopštila mogućnost testiranja ICBM ili nuklearnog oružja pošto je objavila da razmatra nastavak testiranja oružja koje SAD smatra direktnom pretnjom.
Severnokorejski lider Kim Džong Un uveo je samonametnuti moratorijum na testiranje interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnog oružja 2018. godine, rekavši da će režim "prekinuti nuklearne testove i ispaljivanje interkontinentalnih balističkih raketa".
Prema tvrdnjama eksperata, mogućnost da Pjongjang testira ICBM postala je verovatnija 30. januara, kada je Severna Koreja probno ispalila balističku raketu srednjeg dometa koja je sposobna da stigne do američke teritorije Guam, što je bio kraj meseca obeleženog sa ukupno sedam lansiranja raketa.
Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild dala je u petak zajedničku izjavu predstavnika Ujedinjenih nacija Albanije, Brazila, Francuske, Irske, Japana, Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjenih Arapskih Emirata nakon sastanka Saveta bezbednosti koji je sazvan radi razmatranja lansiranje rakete srednjeg dometa.
"Pozivamo sve države članice, posebno naše kolege članove Saveta, da igraju konstruktivnu ulogu u sprovođenju rezolucija Saveta bezbednosti koje se odnose na DNRK", rekla je Tomas-Grinfild osuđujući raketnu probu od 30. januara.
Kazianis je rekao: "Skoro mogu da garantujem da će Severna Koreja testirati ICBM nakon završetka Olimpijskih igara (u Pekingu), pošto Severna Koreja ima više godišnjica liderstva koje će želeti da obeleži velikim (raketnim) dostignućima" .
Kina i Rusija su 20. januara blokirale potez SAD za uvođenje novih sankcija Severnoj Koreji posle četvrte raketne probe režima u mesecu, 17. januara. Svih pet stalnih članica saveta — Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države — moraju jednoglasno da donesu rezoluciju da bi ona stupila na snagu, a svaka od tih pet država ima pravo veta i mogućnost da blokira rezoluciju.
Američki Stejt department saopštio je u petak korejskoj službi Glasa Amerike da američki cilj "ostaje potpuna denuklearizacija Korejskog poluostrva" i da neće "upasti u hipotetiku".
Izgledi za nove sankcije
Geri Samor, bivši koordinator Bele kuće za neproliferaciju oružja za masovno uništenje i borbu protiv terorizma tokom administracije predsednika Baraka Obame, rekao je da će, ukoliko Severna Koreja "izvrši raketni test dugog dometa ili nuklearni test, oni (Peking i Moskva) biti pod velikim pritiskom da podrže dodatne sankcije u UN".
Samore je nastavio: "Ali s obzirom na stanje odnosa između SAD i Kine i između Rusije i Sjedinjenih Država, nisam siguran da li će Peking ili Moskva nastaviti da sarađuju sa SAD da bi ograničili – da limitiraju – aktivnosti Severne Koreje".
Ken Gos, direktor Programa za analiziranje protivnika u neprofitnoj istraživačkoj i analitičarskoj organizaciji CNA, pogledao je kako bi američko-kineski odnosi mogli uticati na uvođenje sankcija: "Odnos između SAD i Kine trenutno nije tako dobar, pa zašto bi (Peking) podržavao sankcije da podrži nešto što vode Sjedinjene Države?
"Severna Koreja radi na osnovu pretpostavke da postoji konkurencija velikih sila i da Kina i Rusija neće stati na stranu Sjedinjenih Država", rekao je Gos.
Evans Rever, bivši zvaničnik Stejt departmenta sa velikim iskustvom u pregovorima sa Severnom Korejom, razmatrao je kako tekuća kriza u Ukrajini odvlači pažnju Bajdenove administracije sa DNRK:"Mogućnost ruske invazije zauzima znatnu količinu propusnog opsega u Vašingtonu, čime sprečava SAD da se fokusiraju na Severnu Koreju koliko bi inače želele".
"Niko to ne zna bolje od Kim Džong Una, koji se verovatno ponaša onako kako jeste jer nastoji da iskoristi preokupaciju Vašingtona drugim hitnim pitanjima".
Ograničene mogućnosti
"Bez obzira na to da li Moskva i Peking podržavaju sankcije Ujedinjenih nacija, Bajdenova administracija ima alat da sprovede sankcije SAD i UN", rekao je Entoni Ruđero, viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratija.
"Moraju da ih koriste da sankcionišu dodatne subjekte, pojedince i banke koji pomažu u izbegavanju sankcija Severnoj Koreji, uključujući Kinu i Rusiju", rekao je on.
Savet bezbednosti je 2017. doneo više rezolucija koje su Kina i Rusija odobrile kao stalne članice, nakon što je Severna Koreja izvršila nuklearni test i tri ICBM testa, uključujući testiranje Hvasong-15 rakete, za koji se u izveštajima kaže da je sposobna da stigne do kopna SAD.
Novinar Džiha Ham učestvovao je u pisanju ovog izveštaja, koji je originalno preuzet sa korejskog servisa Glasa Amerike.
