"Moramo da zaustavimo Putina, jer se on neće zaustaviti na Ukrajini", rekla je Liz Trus, britanska ministarka spoljnih poslova u nedelju u intervjuu za Dejli mejl o verovatnoj skoroj invaziji ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu.
"Putin je sve ovo javno rekao, da želi da stvori Veliku Rusiju, da želi da se vrati na situaciju kakva je bila ranije kada je Rusija imala kontrolu nad ogromnim delovima istočne Evrope".
Ursula fon der Lajen, šefica izvršne Evropske komisije, rekla je: "Opasno razmišljanje Kremlja, koje dolazi direktno iz mračne prošlosti, može koštati Rusiju prosperitetne budućnosti".
Ona je rekla da će Rusija, ako izvrši invaziju na Ukrajinu, imati ograničen pristup finansijskim tržištima i tehnološkoj robi, prema paketu sankcija koji je u pripremi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u subotu da želi da se sastane sa Putinom kako bi pregovarali o rešenju krize u kojoj su hiljade ruskih vojnika raspoređene duž ukrajinskih granica.
"Ne znam šta predsednik Ruske Federacije želi, pa predlažem sastanak", rekao je Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
U međuvremenu, Austrija, Francuska i Nemačka su poslednje u nizu zemalja koje pozivaju svoje građane da napuste Ukrajinu, u očekivanju neposredne invazije. Lufthanza, nemačka avio-kompanija, takođe je otkazala letove za Kijev i Odesu, ukrajinsku crnomorsku luku.
Bajden se sastaje sa Savetom za nacionlnu bezbednost, tema Ukrajina
Američki predsednik Džo Bajden sastaće se u nedelju sa članovima Saveta za nacionalnu bezbednost, saopštila je Bela kuća u subotu pošto je ponovo potvrdila da "Rusija može da pokrene napad na Ukrajinu u bilo kom trenutku".
Sekretarka Bele kuće za štampu Džen Psaki je rekla da je Bajden u subotu obavešten o sastancima potpredsednice Kamale Haris na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Haris se u subotu sastala sa zapadnim liderima, među kojima su generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Olaf Šolc, kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Ruski predsednik Vladimir Putin predsedavao je vojnim vežbama u subotu u vreme eskalacije granatiranja na istoku Ukrajine.
Posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) prijavili su u subotu više od 1.500 slučajeva kršenja primirja u istočnoj Ukrajini, što je najveći broj u jednom danu ove godine.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su subotnje vežbe, za koje Kremlj tvrdi da su prethodno bile planirane kako se proverila pripravnost jedinica, uključivale vežbanje lansiranja podmorničkih interkontinentalnih balističkih projektila, uz posmatranje Putina i predsednika Belorusije.
"Spreman za udar"
U subotu, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da je više od 150.000 ruskih vojnika koji su se okupili na granici Ukrajine "sada spremno da napadne".
Ostin je to rekao dok je razgovarao sa novinarima u Litvaniji, gde je litvanski predsednik Gitanas Nauseda pozvao na pojačano prisustvo američkih trupa.
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Haris je upozorila da se ruski plan već odvija.
"Postoji scenarijo ruske agresije, a ovaj nam je svima previše poznat. Rusija će se iskazivati neznanje i nevinost. To će stvoriti lažni izgovor za invaziju, a gomilaće trupe i vatrenu moć na vidnom mestu", rekla je Haris, koja je dodala da bi ruska invazija izazvala sankcije koje uključuju dalekosežne finansijska ograničenja i kontrolu izvoza.
Ona je takođe rekla da će SAD ojačati istočni bok NATO kao još jedno sredstvo odvraćanja od ruske vojne invazije.
Govoreći na konferenciji ranije u subotu, Jens Stoltenberg je rekao da će Rusija, preteći Ukrajini, "dobiti više NATO-a" umesto manjeg prisustva Alijanse koje Putin kaže da traži.
Stoltenberg je takođe rekao da je poslao pismo ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu u kome poziva na sastanak Saveta NATO-Rusija kako bi se sprečio sukob u Ukrajini. Stoltenberg je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da nema dokaza da je Rusija povukla bilo koji deo svojih trupa sa ukrajinskih granica i da postoji stvarni rizik od sukoba.
"Izuzetno smo zabrinuti jer vidimo da oni nastavljaju da se gomilaju, nastavljaju da se pripremaju. I nikada u Evropi od kraja Hladnog rata nismo videli tako veliku koncentraciju borbeno pripravnih trupa", rekao je Stoltenberg.
Ukrajinski predsednik Zelenski se sastao na marginama sa Kamalom Haris, dok je pokušavao da prikupi veću vojnu i finansijsku podršku zapadnih saveznika.
Dok se obraćao prisutnim visokim zvaničnicima i stručnjacima za bezbednost iz celog sveta, Zelenski je odbacio predviđanja SAD o neposrednoj ruskoj invaziji, izjavivši "Ne mislimo da treba da paničimo", prenela je agencija Frans pres.
Britanski premijer Boris Džonson je, međutim, rekao za BBC da dokazi ukazuju na to da Rusija planira "najveći rat u Evropi od 1945. godine".
Novi napadi
Ukrajinska vojska optužila je separatiste na dve otcepljene teritorije u istočnoj Ukrajini - samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansku - da su u subotu izveli novi talas napada.
Separatisti, koji su takođe optužili ukrajinsku vojsku za izvođenje novih napada u subotu, potpisali su dekrete o masovnoj vojnoj mobilizaciji. Šef jedne od teritorija pozvao je sve vojno sposobne muškarce da se naoružaju protiv, kako tvrdi, agresije Kijeva. Takođe je započeta evakuacija civila iz pograničnih područja.
Bajden je rekao da je taj potez rezultat ruskih dezinformacija, rekavši da "prkosi osnovnoj logici" da bi ljudi u Ukrajini "izabrali ovaj trenutak" da se upuste u borbu sa više od 150.000 ruskih vojnika na ukrajinskim granicama.
Ukrajinska vojska je saopštila da su dva njena vojnika ubijena u subotu u granatiranju koje su izveli proruski separatisti na istoku Ukrajine, nakon što je prvobitno prijavila jedan smrtni slučaj.
Ukoliko Moskva izvrši invaziju na Ukrajinu, za SAD će biti od ključnog značaja da ubede svet da je Rusija agresor i da je to uradila ničim izazvana, rekao je za Glas Amerike Maks Bergman, viši naučni saradnik Centra za američki napredak.
"Ovo je bio majstorski kurs Bajdenove administracije o tome kako pobediti u informacionom ratu sa Rusijom", rekao je Bergman. "Bajdenova administracija je pročitala scenario Kremlja i razotkriva ruske dezinformacije kada naiđe na njih".
Međutim, Bajden i dalje nudi Putinu deeskalaciju sa strane, rekavši da je diplomatija "uvek mogućnost". On je rekao, na osnovu "značajnih obaveštajnih sposobnosti" SAD, da ima razloga da veruje da će Putin ipak razmotriti diplomatsku opciju.
Diplomatski kanali
Američki državni sekretar Antoni Blinken trebalo bi da se lično sastane sa Lavrovom, ministrom spoljnih poslova Rusije, 24. februara.
U slučaju invazije, zapadni saveznici moraju da reše nesuglasice oko vremena i težine sankcija Moskvi. Na primer, inicijalni paket verovatno neće uključivati blokiranje Rusije u Društvu za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (SWIFT), sistemu koji koristi 200 zemalja za međunarodne finansijske transfere.
"Imamo druge ozbiljne mere koje možemo da preduzmemo, a koje su naši saveznici i partneri spremni da preduzmu u korak sa nama, i koje nemaju iste efekte prelivanja", rekao je novinarima tokom brifinga u Beloj kući u petak Dalip Sing, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost za međunarodnu ekonomiju. "Ali mi ćemo uvek pratiti ove opcije i revidirati naše odluke kako vreme bude odmicalo".
Sing je rekao da mere SAD nisu osmišljene da smanje sposobnost Rusije da snabdeva svet energijom, već da bi bila "strateška greška" da Putin uzvrati na sankcije Zapada tako što će smanjiti isporuku energenata Evropi.
"Dve trećine ruskog izvoza i polovina njenih budžetskih prihoda potiču od nafte i gasa, a ako bi Putin upotrebi svoje snabdevanje energijom kao oružje, to će samo ubrzati diverzifikaciju sveta podalje od upotrebe ruske energije", rekao je on.
Sing je dodao da Moskva neće moći da zameni uvoz tehnologije iz drugih zemalja, uključujući Kinu, ako Vašington bude takođe uveo oštru kontrolu izvoza, kojom preti.
Ruski zvaničnici su negirali da planiraju invaziju na Ukrajinu, ali su diplomatski razgovori sa zapadnim zvaničnicima u zastoju. Rusija je zahtevala da SAD i njenih saveznika da odbiju kandidaturu Ukrajine za članstvo u NATO.
Zapad je to odbacio kao nešto što ne može biti početna stavka u pregvorima, ali je rekao da je spreman da pregovara sa Moskvom o raspoređivanju raketa i vežbama trupa u istočnoevropskim zemljama najbližim Rusiji.
