"Autokratija nadjačava demokratiju i ohrabruje sve više zvaničnika da se odreknu demokratskog puta ka napretku i bezbednosti", jedan je od zaključaka novoobjavljenog izveštaja “Sloboda u svetu 2022 – Globalno širenje autoritarne vlasti“ američke nevladine organizacije Fridom haus.
Srbija, kako je navedeno u analizi, zadržala je status delimično slobodne države i označena je kao zemlja koja je u poslednjih deset godina zabeležila najveći pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda.
U tu grupu, između ostalih, spadaju i Turska, Mađarska, Avganistan, Poljska i Sjedinjene Države. Fridom haus, drugu godinu zaredom, Srbiju i Sjedinjene Države svrstava među države u kojima je tokom poslednje decenije zabeleženo značajno nazadovanje.
I preostale zemlje Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija ostale su u kategoriji delimično slobodnih država.
U globalnom izveštaju Fridom hausa države tog područja se ne pominju podrobnije - osim BiH u kontekstu odnosa koji deo njenog političkog rukovodstva ostvaruje sa Mađarskom.
„Orban je ponudio podršku brojnim evropskim partnerima koji dele njegove poglede, štiteći ih od potencijalnih sankcija Evropske unije. Među onima koji od toga imaju korist je i Milorad Dodik, nacionalistički lider Srba u BiH, koji je gušio domaće neslaganje i gurao ka odvajanju Republike Srpske od multietničke bosanske države“, ukazano je u tekstu dokumenta.
Takođe, na globalnoj ravni utvrđeno je da je dvostruko veći broj država u kojima je demokratija doživela slabljenje u odnosu na one u kojima je zabeleženo poboljšanje stanja.
“Autokrate u svim područjima sarađuju na konsolidaciji moći i osnaživanju napada na demokratiju i ljudska prava. Politička prava i građanske slobode širom sveta su slabile tokom svake od poslednjih šesnaest godina, što je povećalo izglede da bi autokratija kao model upravljanja, mogla da pretekne demokratiju”, ukazano je u analizi međunarodne nevladine organizacije usredređene na zaštitu demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava.
Precizirano je da su autoritarni režimi u Kini, Rusiji i drugde stekli veću moć – dok su u slobodnijim zemljama dovedene u pitanje uspostavljene demokratske norme.
U čak 60 država Fridom haus je zabeleženo nazadovanje u sferi političkih prava i građanskih sloboda tokom 2021 – dok se stanje u svega njih 25 poboljšalo.
Ukazano je da 38 odsto svetske populacije živi u neslobodnim državama – što je, kako beleži Fridom haus, najveći procenat od 1997. godine.
„Demokratija je širom sveta u stvarnoj opasnosti. Autoritarni lideri postaju sve hrabriji – a demokratije su zatečene tim stanjem. Potrebno je da demokratije stanu rame uz rame kako bi se suprotstavile autoritarnim zloupotrebama i podržale hrabre branioce ljudskih prava koji se, širom sveta, bore za slobodu. Istovremeno, potrebno je da ojačaju sopstvene institucije kako bi sprečile napore da se podrije sistem podele vlasti, kao i integritet izbora – neophodni uslovi za demokratiju”, saopštio je Majk Abramovic, predsednik Fridom hausa.
Važni zaključci izveštaja
Autoritarni lideri međusobno sve više sarađuju u širenju novih oblika represije i odbacivanju demokratije, navedeno je u izveštaju Fridom hausa.
- Kineski i ruski ambasadori u Ujedinjenim nacijama zajednički su nastojali da ublaže međunarodne reakcije povodom vojnih udara u Mjanmaru i Sudanu – dok je Moskva nastojala da ojača ekonomske veze sa huntom u Mjanmaru.
- Vlade Rusije, Kine, Turske i drugih su ekonomski podržale Nikolasa Madura u Venecueli, umanjujući efekat sankcija uvedenih zbog izbornih manipulacija i obračuna sa opozicijom.
- Kremlj je nastavio sa podrškom diktature Aleksandra Lukašenka u Belorusiji - pošto je pomogao suzbijanje protesta opozicije posle predsedničkih izbora u avgustu 2020, koje su obeležile nepravilnosti.
- Šesnaestogodišnje nazadovanje uticalo je na sva geografska područja i parameter demokratije - uključujući vladavinu prava i slobodu izražavanja i mišljenja. U najvećoj meri to je zabeleženo na području Evroazije i Bliskog istoka.
- Najbolji rezultat zabeležile su Finska, Norveška i Švedska sa stotinu poena.
- Najznačajniji napredak zabeležile su Obala Slonovače, koja spada u delimično slobodne države i Ekvador koji je stekao status slobodne države
- Mjanmar je država sa najznatnijim nazadovanjem - stekla je status neslobodne zemlje. Isti status ima i Avganistan.
- Mali je država koja je u poslednjih deset godina najdrastičnije nazadovala i ima status neslobodne države.
- Od ukupno 56 zemalja označenih kao neslobodne - najlošiji ukupni rezultat ostvarile su Južni Sudan, Sirija i Turkmenistan.
- U stabilnim demokratijama usled manjkavosti njihovih sistema nacionalna politika je zloupotrebljena za promovisanje mržnje, nasilja i neograničene moći.
- Države u kojima je zabeleženo najznatnije nazadovanje su Mađarska (delimično slobodna), Nauru (slobodna), Poljska (slobodna), Indija (delimično slobodna) i Sjedinjene Države (slobodna).
„Autoritarni lideri postaju sve drskiji u napadima na ljudska prava, kako u sopstvenim zemljama, tako i u inostranstvu – što bi trebalo da bude poziv na akciju za sve koji cene svoja i prava svojih bližnjih. Autokrate u Pekingu i Moskvi žele sebi da pripišu oznaku demokratije - kako bi oznažili sopstveni kredibilitet, istovremeno potkopavajući stvarnu demokratiju širom sveta. Krajnje je vreme da demokratske vlade pređu sa reči na dela - globalna sloboda i napredak su u pitanju”, izjavila je Sara Repuči – potpredsednica Odseka za istraživanja i analize u Fridom hausu.
Autori izveštaja primećuju i da u trenutku dok se sloboda suočava sa globalnim pretnjama, demokratije iznutra urušavaju neliberalne sile, uključujući, kako navode, političare spremne da korumpiraju i oslabe institucije posredstvom kojih su došli na vlast.
"To je najvidljivije bilo 2021. u Sjedinjenim Državama, kada su izgrednici upali u Kapitol tokom organizovanog pokušaja poništavanja rezultati predsedničkih izbora. Iako se ukupan učinak SAD-a nije promenio tokom protekle godine – Sjedinjene Države su tokom poslednje decenije nazadovale za 10 poena. Ostale su u kategoriji slobodnih država, koje imaju koristi od čvrste tradicije vladavine prava i jakog građanskog društva – ali su se svrstala uz zemlje sa slabijim učinkom poput Rumunije, Hrvatske i Paname", zaključeno je u tekstu.
Međutim, uprkos opisanim trendovima u svetu zvaničnici Fridom hausa smatraju da, uprkos nazadovanjima, ima razloga za nadu.
"Globalna potreba za slobodom i demokratijom ostaje snažna kao i uvek. Od Sudana do Mjanmara, građani nastavljaju da rizikuju život i ono čime raspolažu kako bi zahtevali sopstvena prava i slobode. Potrebno je da demokratske vlade i društva podrže fundamentalnu želju za slobodom i izgrade svet u kom će se ona na kraju ispuniti”, zaključio je Majkl Abramovic, predsednik Fridom hausa – nevladine organizacije koja je objavila izveštaj “Sloboda u svetu 2022 – Globalna ekspanzija autokratske vladavine“.
Godišnju objavu izveštaja koji je predstavljao začetak sveobuhvatne analize stanja političkih prava i građanskih sloboda na globalnom nivou 1972. godine pokrenuo je Rejmond Gastil, američki stručnjak za oblast društvenih nauka, koji je preminuo 2010.
Stručnjaci izveštaj “Sloboda u svetu” koriste za utvrđivanje globalnog stanja u sferi demokratije i političkih sloboda i građanskih prava - često ga kombinujući sa sličnim istraživanjima drugih organizacija.
