Tviter je saopštio da će početi da označava i otežava korisnincima da vide tvitove o invaziji na Ukrajinu koji sadrže informacije koje potiču sa ruskih državnih medija kao što su RT i Sputnjik.
"Dok mnogi korisnici traže verodostojne informacije zbog konflikta u Ukrajini, sada dodajemo oznake tvitovima koji su povezani sa državnim medijima, i smanjujemo vidljivost takvih sadržaja", saopštila je kompanija.
Tviter je saopštio da postoji više od 45.000 tvitova dnevno ljudi koji dele linkove za ruske državne medije, što znači da se ubedljiva većina sadržaja tih medija na Tviteru deli preko privatnih naloga, a ne sa naloga označenih da pripadaju državnim medijima. Današnja odluka Tvitera će uticati na pojedince koji dele linkove tih medija.
To je najnoviji spor u odnosima američkih kompanija za društvene medije i Rusije. Tviter je nekoliko puta bio usporen u Rusiji, poslednji put u subotu, a prošle nedelje je Moskva saopštila da će Rusima ograničiti pristup nekim delovima Fejsbuka, navodeći da se kompanija bavi cenzurom.
Gugl i Fejsbuk su zabranili ruskim državnim medijima da ubiraju zaradu od reklama.
Moskva upozorava nezavisne medije zbog izveštavanja o ratu
Ruska organizacija Roskomnandzor, koja reguliše rad medija, upozorila je nezavisne medijske kuće da ne izveštavaju negativno o ratu u Ukrajini, i vode računa kad objavljuju podatke o poginulim vojnicima.
Roskomnadzor je uputio pisma najmanje 10 medija, među kojima su Novaja Gazeta, na čijem je čelu dobitnik Nobelove nagrade za mir Dmitri Muratov i Current Time, digitalnu medijsku platformu na ruskom jeziku na kojoj zajednički rade Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike.
RFE/RL i Glas Amerike su nezavisne mreže u okviru američke Agencije za globalne medije, koja se finansira iz državnog budžeta.
Policija je na kratko privela nekoliko novinara koji su izveštavali sa antiratnih protesta u Moskvi i Sankt Peterburgu, a vlasti ograničile pristup društvenim mrežama.
“Od početka invazije na Ukrajinu, ruske vlasti pokušavaju da snažno ućutkaju nezavisno izveštavanje", kaže za Glas Amerike Gulnoza Said, koordinatorka programa za Evropu i Centralnu Aziju u Komitet za zaštitu novinara (CPJ).
Upozorenje regulatora
Roskomnadzor je u petak upozorio medije da izveštavajući o ratu koriste samo vladine izvore. Upozorenja su kasnije upućena i nekoliko sajtova, kojima je rečeno da mogu da budu novčano kažnjeni ili blokirani ukoliko ne uklone sadržaje koje Moskva smatra netačnim ili u kojima se navode detalji o kretanju vojnika.
Medijima je rečeno da ruske akcije u Ukrajini ne treba da pisuju kao "napad, invaziju ili objavu rata."
Nekoliko tih medija je objavljivalo izveštaje o ruskom granatiranju ukrajinskih gradova i civilnim žrtvama, saopštila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Neke od medija kojima je upućeno upozorenje Moskva već označava kao strane agente. Na osnovu te objave, medijima je zabranjeno da izveštavaju o ruskim vojnicima nekom "stranom entitetu."
Rusko ministarstvo pravde je označilo više od 40 medija i pojedinačnih nonvinara za stranne agente. Bio je to pokušaj da se ućutka neslaganje sa režimom i smanji kredibilitet nezavisnih medija, rekli su analitičari za Glas Amerike.
Moskva je zakon uvela reagujući na američku odluku iz 2017. godine kada je medijima koje podržava Rusija naređeno da se registruju kao strani agenti.
Predsednik RFE/RL Džejmi Flaj rekao je na Tviteru da se Current Time neće povinovati naređenju regulatora.
“Pretnje Kremlja su očigledan pokušaj da se cenzurišu brutalne činjenice o ceni ljudskih života ilegalnog rata ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine", saopštio je Flaj, dodajući: "Nećemo podleći pritisku da uskratimo istinu svojoj publici."
OEBS, CPJ i Međunarodni institut za štampu (IPI) sa sedištem u Beču, osudili su ruske poteze protiv medija.
“Snažno se protivimo svim pokušajima vlade i snaga bezbednosti da ućutkaju medije pretnjom novčanih kazni ili da uguše nezavisno novinarstvo koje preti da otkrije pukotine u narativu Kremlja", saopštio je zamenik direktora IPI Skot Grifen.
Grifen je hapšenja novinara u Moskvi i Sankt Peterburgu opisao kao "zabrinjavajući znak da će se cenzura verovatno pojačati."
Sankcionisanje državnih medija
Roskomnadzor je nagovestio da će ograničiti pristup društvenim medijima, nakon što je Fejsbuk ukinuo naloge četiri ruska medijska sajta i počeo da označava sadržaje državnih medija.
Predstavnica OEBS-a za medijske slobode Tereza Ribeiro u nedelju je pozvala Rusiju da štiti slobodni tok informacija i medijskih sloboda u skladu sa svojim obavezama u okviru OEBS-a kao i svojiom međunarodnim obavezama.
EU je u nedelju saopštila da će zabraniti medije koje podržava vlada u Moskvi, uključujući RT (bivši Russia Today) i Sputnjik.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da EU razvija sredstva da zabrani njihove toksične i štetne dezinformacije."
Poljski radiodifuzni savet potvrdio je za Glas Amerike u ponedeljak da je zabranio rad RT-a i drugih medija koje finansira ruska država, zbog rata u Ukrajini. Neki francuski političari pozivaju na ukidanje licence toj mreži a Britanija je tražila od svog medijskog regulatora da prati rad mreže zbog "dezinformacija".
Otpor medija
U znak solidarnosti sa Ukrajinom, ruski nezavisni list Novaja Gazeta u petak je objavio tekstove uporedo na ruskom i ukrajinskom jeziku.
Dobitnik Nobelove nagrade i glavni urednik Dmitri Muratov je rekao: "Nikada nećemo doživeti Ukrajinu kao neprijatelja i ukrajinski jezik kao jezik neprijatelja."
Novinari Novaje Gazete su među 200 ruskih medijskih radnika koji su potpisali otvoreno pismo protiveći se ratu.
“Rat nikada nije bio, niti će biti, način rešavanja konflikta i nema opravdanja za njega", stoji u pismu.
Gulnoza Said iz Komiteta za zaštitu novinara pohvalila je "nezavisne medije koji su hrabri da slobodno izveštavaju o invaziji i osude rat."
Deo informacija u ovom izveštaju potiče od agencija Rojters, AP i AFP
