Srbija je glasala za rezoluciju Generalne skupštine UN o osudi napada Rusije na Ukrajinu, kojom se izražava žaljenje zbog agresije i poziva Moksva da povuče svoje snage. U tekstu rezolucije nisu se pominjale sankcije Rusiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u obraćanju javnosti povodom situacije u Ukrajini, rekao je da je Srbija podržala osudu narušavanja teritorijalnog integriteta, ali da nije glasala za akte u prethodnim danima kojima se uvode sankcije ruskim bankama, pojedincima ili u aviosaobraćaju. Vučić je istakao da Srbiju u narednom periodu očekuju ogromni pritisci i da je u teškoj situaciji.
Za razliku od pridruživanja stavu UN, Beograd se nije odazvao pozivima EU da se pridruži sankcijama Rusiji. Neuvođenje sankcija Moskvi formulisano je i u zvaničnom stavu Srbije o ratu u Ukrajini.
Zbog odluke da ne podrži stav EU, moguće su posledice u evrointegracijama, čulo se i od stranih diplomata i od Evropskog parlamenta koji je poručio Srbiji da će neusklađivanje sa odlukama Brisela uticati na pregovore.
"Srbija može u narednom periodu da trpi štetu imajući u vidu francusko predsedavanje i očekivanje da se otvori klaster 3, vrlo je moguće da to bude preskočeno ovaj put imajuči u vidu i ovu rezoluciju u Evropskom parlamentu, očito je da postoji značajna većina u EU koja nema razumevanja za ovakav pristup Srbije", kaže za Glas Amerike diplomata u penziji Zoran Milivojević i objašnjava da su povećani pritsci rezultat povećane kohezije unutar EU usled rata u Ukraijini.
Gas, Kosovo, izbori
Argumenti Beograda za neosuđivanje i nekažnjavanje Rusije su zavisnost od ruskog gasa i podrška Moskve po pitanju Kosova. Da li je ovakva odluka vlasti dobro promišljena i doneta na osnovu analize ekonomske i političke štete i koristi – tek će se pokazati.
"Ono što stalno slušamo je da je Srbija u visokom stepenu energetske zavisnosti od Rusije i da ne može da dozvoli da izgu bi gas ili da ga plaća po tržišnoj ceni. To je veliko pitanje jer treba videti da li će Srbija plaćati „bratsku“ cenu gasa i tako kompenzovati i i racionalizovati svoj stav da se ne pridružuje sankcijama, koji ima utemeljenu ekonomsku logiku. Sa druge strane je ne samo politička cena koja se plaća izolacijom u međunarodnoj zajednici i naspram EU, nego i na tom planu može da dođe do finansijskih šteta po Srbiju", kaže za Glas Amerike novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
Zoran Milivojević smatra da je od pitanja gasa, za zvanični Beograd važnije pitanje Kosova, po kojem se Srbija oslanja na Rusiju u Savetu bezbednosti UN. Srbija ni do sada nije glasala za rezolucije UN kojima se osuđuje ruska aneksija Krima ili kršenje ljudskih prava na toj teritoriji.
"Ono što je važeći stav, još uvek dominantan i većinski, apsolutno se ne dovodi u pitanje – veća je vrenodst Kosova od EU...Pogledajte samo u kampanji, pa i gospodin Zdravko Ponoš (predsednički kandidat opozicione koalicije "Ujedinjena Srbija") u intervjuu "Politici" govori na početku da “nećemo u NATO i nećemo se odreći Kosova”. Naprosto, to je nešto što je, bar u ovoj generaciji u većinskom smislu činjenica i bilo koja vlast da dođe moraće o tome da vodi računa".
Faktor koji se u aktuelnoj situaciji ne može ignorisati su i predsednički i vanredni parlamentarni izbori koji su u Srbiji raspisani za 3. april, podseća Jakšić .
"Imajući u vidu da predsednik Vučić raspolaže ispitivanjima javnog mnjenja koja pokazuju da je srpsko biračko telo većinski prorusko i da bi mu zameranje Rusiji uticalo direktno na izbore".
Pitanje je koliko će još vlast u Srbiji moći da ostane neopredeljena, s obzirom na usložnjavanje situacije u Ukrajini i pritiske da se Beograd odluči za jednu stranu.
Sagovornici Glasa Amerike zaključuju da bi sa smanjenjem tenzija mogli da popuste i pritisci, ali pitanje je kada će se to desiti.
"Ako dođe do pregovora, a pretpostavljam da će morati, onda će ti pregovori trajati duže i u zavetrini takvih pregovora i Srbija bi mogla manje ozleđeno da izađe iz cele ove situacije", smatra Boško Jakšić.
"Moramo imati u vidu da je ovo evropski problem. Kad tad moraju da sednu za sto veliki i cela priča će se završiti onda kad se Rusi i Amerikanci budu nešto dogovorili. Glavni razgovori i cela priča se svodi na relaciju Moskva – Vašington, tu je početak i kraj priče. Od toga zavisi i postavljanje Srbije ubuduće", zaključuje Zoran Milivojević.
