Čak i pre nego što su ruske snage granatirale nuklearnu elektranu u Zaporožju, izazvavši požar u obližnjoj zgradi u petak rano ujutru, glavna ukrajinska regulatorna agencija za nuklearnu industriju zatražila je "neposrednu pomoć" međunarodne nuklearne agencije.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi rekao je u sredu da je primio pismo Državnog nuklearnog regulatornog inspektorata Ukrajine (SNRIU) u kojem se traži "neposredna pomoć kako bi se osigurala bezbednost nuklearne elektrane u Černobilju i drugih nuklearnih objekata u država".
Grosi je rekao da je IAEA započela konsultacije o tom zahtevu.
U pismu koje je ukrajinska agencija dostavila IAEA navodi se da je osoblje nuklearne elektrane u Černobilu zadržano na toj lokaciji otkako su ruske vojne snage preuzele kontrolu nad njom pre nedelju dana. Agencija je saopštila da se članovi osoblja suočavaju sa "psihološkim pritiskom i moralnom iscrpljenošću", rekao je Grosi.
On je upozorio da se osoblju mora dozvoliti da se odmara i menja raspored "kako bi njihov ključni posao mogao da se obavlja bezbedno i bezbedno".
Ruske snage su u petak rano ujutru granatirale najveću nuklearnu elektranu u Evropi, Zaporožje, što je izazvalo požar u zgradi pored elektrane, saopštila je u petak ukrajinska državna služba za vanredne situacije. Fabrika proizvodi oko 25 odsto električne energije u Ukrajini.
U početku je gradonačelnik obližnjeg grada Enerhodara rekao da je fabrika u plamenu. Ali ubrzo kasnije, direktor fabrike rekao je televiziji Ukrajina 24 da je vatra izbila izvan kruga zgrade i da se činilo da je obezbeđenje objekta ponovo uspostavljeno, navodi Rojters.
Generalni direktor IAEA Grosi rekao je da ovaj događaj još jednom naglašava zašto je on više puta podcrtavao da se mora izbeći svaka vojna ili druga akcija koja bi mogla da ugrozi bezbednost ukrajinskih nuklearnih elektrana.
"I dalje sam ozbiljno zabrinut zbog pogoršanja situacije u Ukrajini, posebno zbog nuklearnih elektrana u zemlji, koje moraju biti u stanju da nastave sa radom bez ikakvih bezbednosnih pretnji", rekao je on. "Svaka nesreća nastala kao rezultat vojnog sukoba mogla bi da ima izuzetno ozbiljne posledice po ljude i životnu sredinu, u Ukrajini i šire".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju za "nuklearni teror" nakon granatiranja fabrike u Zaporožju, javila je agencija Frans pres.
Nuklearna elektrana u Černobilu je u fazi razgradnje otkako je nesreća 1986. godine izazvala kvar na jednom od njenih nuklearnih reaktora. Značajne količine nuklearnog materijala ostaju u različitim objektima na lokaciji u vidu istrošenog goriva i drugog radioaktivnog otpada.
Ukrajina takođe ima 15 drugih operativnih nuklearnih reaktora na četiri lokacije u zemlji, koji obezbeđuju otprilike polovinu potreba zemlje za električnom energijom i za koje je SNRIU izvestio u četvrtak da i dalje normalno rade.
IAEA je u saopštenju navela da prati razvoj događaja u Ukrajini, sa posebnim fokusom na bezbednost i sigurnost njenih nuklearnih reaktora. IAEA ostaje u stalnom kontaktu sa svojim kolegom i nastaviće da redovno izveštava o situaciji u Ukrajini.
Opasnosti koje donosi rat
Ričard Vajc, direktor Centra za političko-vojnu analizu na Hadson institutu u Vašingtonu, rekao je za Glas Amerike (VOA) da najveća opasnost u černobilskoj elektrani dolazi od mogućeg oštećenja zatvorene strukture usled neprijateljstava.
On je rekao da su reaktori u drugim delovima Ukrajine, koji nemaju zatvorene strukture, podložni projektilima.
"Ovo je prvi put da imamo rat između dve zemlje koje imaju velike civilne nuklearne komplekse. I to je, mislim, veći rizik čak i od Černobila da će se desiti nešto što će poremetiti zaštitu i bezbednost jednog od tih reaktora", rekao je Vajc.
Čari Rangačarjulu, profesor fizike i inženjerstva na Univerzitetu u Saskačevanu u Kanadi, rekao je da bi Rusi možda pokušali da iskoriste nuklearne elektrane kao političku polugu, ali sumnja da su "toliko glupi da unište te objekte i ispuštaju radioaktivnosti u atmosferu".
"Međutim, ako naprave greške i raznesu objekat ili dva, šteta neće biti ograničena samo na Ukrajinu. Ići će dalje. Rusija i Belorusija su susedne zemlje koje će biti veoma pogođene. Nadajmo se i molimo da ruska vlada nije toliko luda da nanese štetu sopstvenom narodu", rekao je on u pisanom odgovoru na pitanja Glasa Amerike.
Vejd Alison, profesor fizike i saradnik na Kebl koledžu na Univerzitetu Oksford u Engleskoj, rekao je da ne vidi nikakvu pretnju zbog situacije u Černobilu jer "nema aktivnih nuklearnih reaktora u Černobilju od 2000. godine. Istrošeno gorivo nije problem".
Novinarka Glasa Amerike Tatjana Vorožko učestvovala je u pisanj uvog izveštaja.
