Inflacija u Sjedinjenim Državama je tokom protekle godine naglo porasla na 7,9 odsto - što je najveći rast od 1982. godine - zbog skupljeg goriva, hrane i smeštaja.
Povećanje, koje je u četvrtak objavio Sekretarijat za rad, odnosi se na 12 meseci zaključno sa februarom i ne obuhvata veći deo rasta cena nafte i gasa posle ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Od tada, prosečna cena benzina skočila je za oko 62 centa, na 4,32 dolara po galonu (oko 3,8 litara), pokazuju podaci Američkog automobilskog udruženja (AAA).
I pre nego što je rat u Ukrajini dodatno ubrzao rast cena, snažna potrošnja, solidno povećanje zarada i problemi u lancu snabdevanja doveli su do rasta inflacije u SAD na najviši nivo u protekle četiri decenije. Cene stanovanja, koje čine trećinu vladinog indeksa potrošnje, takođe su naglo porasle, što je trend koji će se verovatno nastaviti duže vreme.
U vladinom izveštaju takođe se navodi da je inflacija porasla za 0,8 odsto u februaru u odnosu na januar, nakon rasta od 0,6 procenata od decembra do januara.
Za mnoge Amerikance, inflacija je daleko ispred rasta zarada tokom protekle godine, zbog čega im je teže da priušte osnovne potrepštine kao što su hrana, gorivo i kirija.
Rast inflacije je zbog toga glavna politička pretnja za predsednika Džoa Bajdena i demokrate u Kongresu kako se približavaju izbori za oba doma u novembru.
Da bi pokušale da suzbiju rast inflacije, Federalne rezerve (američka Centralna banka) najavile su da će povećati osnovnu kamatnu stopu nekoliko puta ove godine, počevši sa skromnim povećanjem naredne nedelje. Međutim, takođe se suočavaju sa složenim izazovom: ako budu previše povećale kamatnu stopu ove godine, postoji opasnost da podriju ekonomiju i možda izazovu recesiju.
Cene energenata, koje su skočile posle ruske invazije na Ukrajinu, ponovo su porasle ove nedelje nakon što je Bajden najavio da SAD zabranjuju uvoz nafte iz Rusije. Cene nafte su u sredu ipak zabeležile manji pad, ali je neizvesnost na energetskim tržištima toliko velika, da nije poznato da li će se taj trend nastaviti.
Ako se Evropa pridruži SAD i Velikoj Britaniji i zabrani uvoz ruske nafte, analitičari procenjuju d bi cene mogle da dostignu i 160 dolara po barelu.
Međutim, Bela kuća saopštila je u četvrtak da očekuje da povećanje cena benzina i energije, izazvano ruskom invazijom, bude privremeno.
"Očekujemo da će cene gasa i energije porasti. Predsednik je to jasno saopštio američkoj javnosti. Takođe verujemo da će biti privremeno i da neće biti dugoročno. Takođe nema sumnje da će inflacija možda biti veća narednih nekoliko meseci nego što bi bila bez invazije predsednika Putina i Rusije na Ukrajinu, naročito zbog skuplje energije", navela je portparolka Džen Psaki.
Ekonomske posledice ruskog rata protiv Ukrajine promenile su očekivanja mnogih ekonomista i Federalnih rezervi da će inflacija početi da pada tokom proleća.
Međutim, ako cene goriva ostanu na trenutnim nivoima, ekonomista Erik Vinograd procenjuje za agenciju AP da bi inflacija mogla da poraste i na 9 odsto u martu i aprilu.
Inflacija je rasla i pre ruske invazije i proširila se na mnoge ekonomske sektore u SAD. Cene mnogih proizvoda su skočile zbog velike potražnje, a malih zaliha. Većina ekonomista ipak smatra da je je rast američke privrede dovoljno snažan da je nova recesija malo verovatno, čak i sa velikom inflacijom.
