Francuska i Meksiko vrše pritisak na članice UN da pomenu rusku invaziju u rezoluciji o pogoršanju humanitarne situacije u Ukrajini. Ali Južna Afrika se protivi tom pristupu, rekavši da umetanje političkih pitanja može blokirati konsenzus o pomoći civilima.
Francusko-meksički nacrt rezolucije za koji se očekuje da će ove nedelje razmotriti Generalna skupština UN koju čine 193 zemlje ponavlja zahtev svetske organizacije od 2. marta da Rusija prekine svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu i povuče sve svoje trupe. Takođe se zahteva zaštita svih civila i infrastrukture neophodne za njihov opstanak.
U nacrtu, koji je u ponedeljak dobio Asošiejted pres, kaže se da su "strašne humanitarne posledice" ruske agresije u Ukrajini "u razmerama koje međunarodna zajednica decenijama nije videla u Evropi". Izražava žaljenje zbog ruskog granatiranja, vazdušnih napada i opsade gusto naseljenih gradova, posebno grada Mariupolja na jugu zemlje.
Suparnički južnoafrički nacrt rezolucije koji je kružio kasnije u ponedeljak i koji je AP takođe dobio ne pominje Rusiju. Umesto toga, poziva se na "trenutni prekid neprijateljstava" kao prvi korak u poboljšanju humanitarne situacije, odnosi se na "sve strane" i podstiče "politički dijalog, pregovore, posredovanje i druga mirna sredstva u cilju postizanja trajnog mira".
Predložena južnoafrička rezolucija bi priznala "autonomiju humanitarnih ciljeva od političkih, ekonomskih, vojnih ili drugih ciljeva koje svaki akter može imati u pogledu oblasti u kojima se sprovodi humanitarna akcija". Takođe bi zahtevala zaštitu civila i infrastrukturu koja je neophodna za njihov opstanak, kao i "civilnu infrastrukturu koja je ključna za pružanje osnovnih usluga u oružanom sukobu".
Očekuje se da će se Generalna skupština sastati i glasati u sredu o francusko-meksičkoj rezoluciji na zahtev Ukrajine, rekla je portparolka skupštine Paulina Kubiak u ponedeljak uveče.
Francuska i Meksiko odlučili su da traže humanitarnu rezoluciju u Generalnoj skupštini nakon što su pregovarali o sličnoj rezoluciji u kojoj se navela dvonedeljna ruska invazija na Ukrajinu u Savetu bezbednosti, gde je Rusija jasno stavila do znanja da će staviti veto na tu meru.
Za razliku od Saveta bezbednosti, u Generalnoj skupštini nema veta. Ali skupštinske rezolucije nisu pravno obavezujuće, kao što jesu rezolucije Saveta bezbednosti, iako imaju uticaja u odrazu svetskog mišljenja.
Pristalice francusko-meksičke rezolucije nadaju se da će se približiti glasanju o rezoluciji Generalne skupštine od 2. marta koja je zahtevala momentalno zaustavljanje ruske vojne akcije i povlačenje svih njenih snaga. Tada je glasala 141 zemlja prema pet protiv, uz 35 uzdržanih, a pristalice rezolucije pozdravile su ga kao demonstraciju globalne izolacije Rusije.
Južna Afrika je bila među 35 zemalja koje su bile uzdržane od glasanja za tu rezoluciju.
Objašnjavajući kontekst svoje predložene rezolucije u ponedeljak, Južna Afrika je saopštila da ta mera mora da izrazi zabrinutost zbog humanitarne situacije u Ukrajini i da pozove sve strane da se pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava, koje zabranjuje gađanje civila i civilne infrastrukture, uključujući bolnice, škole i objekte za vodosnabdevanje. Takođe je rečeno da "politička pitanja koja mogu dovesti do toga da države članice ne pristanu na tekst treba da se pozabave na drugom mestu".
Francusko-meksički nacrt rezolucije počinje ponavljanjem uvodnih reči Povelje Ujedinjenih nacija i ponovo bi potvrdio odlučnost Generalne skupštine "da spase naredne generacije od pošasti rata".
Takođe bi se podsetilo na obavezu iz Povelje da se sve zemlje članice UN uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv "teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države".
I francusko-meksički nacrt i predložena južnoafrička rezolucija bi ponovo potvrdili "posvećenost skupštine suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine".