Ostavka visokog zvaničnika ruske vlade i njegov navodni odlazak u inostranstvo nije prvi dobrovoljni odlazak sa državnog položaja od početka ruskog rata u Ukrajini, ali je svakako jedan od najistaknutijih, prenosi agencija Asošijeted pres.
Anatolij Čubajs, bivši izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina za međunarodne organizacije i održivi razvoj, poznat je u Rusiji. Bio je na visokim funkcijama gotovo tri decenije, počevši od Borisa Jeljcina, prvog post-sovjetskog lidera.
Neke javne ličnosti osudile su invaziju na Ukrajinu i napustile poslove u državnim institucijama i kompanijama, što bi mogao da bude nagoveštaj podela u ruskim zvaničnim krugovima zbog rata. Za sada, nema indicija da ima ostavki u Putinovom užem krugu.
Putin je one koji se protive njegovim potezima nazvao "ološem i izdajnicima" koje će ruskog društvo "ispljuvati kao mušice".
Ovo su neke od poznatih ličnosti koje su okrenule leđa Kremlju zbog rata:
Anatolij Čubajs
Kremlj je u sredu potvrdio medijske izveštaje o ostavci Čubajsa, koji je bio arhitekta Jeljcinove kampanje za privatizaciju. U izveštajima, koji su se pozivali na anonimne izvore, navodilo se da je podneo ostavku zbog rata. Čubajs nije javno komentarisao svoju ostavku.
Čubajs je za vreme Jeljcina navodno predložio administraciji da zaposli Putina, što se smatralo važnom stepenicom u Putinovoj karijeri. Putin je postao predsednik Rusije 2000. godine, kada se Jeljcin povukao.
Čubajs je bio zamenik premijera od 1994. do 1996. godine i prvi vicepremijer od 1997-1998. Ruski poslovni dnevnik Komersant preneo je u sredu da je Čubajs ove nedelje viđen u Istanbulu i objavio fotografiju čoveka koji liči na njega, kod jednog bankomata. Od početka invazije, u Istanbul su došli mnogi Rusi koji su napustili zemlju.
Arkadij Dvorkovič
Arkadij Dvorkovič je jedno vreme bio ruski vicepremier, a trenutno je predsedavajući Međunarodne šahovske federacije (FIDE). Kritikovao je rat u Ukrajini, u izjavi za časopis "Mother Jones" 14. marta, zbog čega ga je vladajuća stranka žestoko napala.
“Ratovi su najgora stvar s kojom neko može da se suoči u životu. Bilo koji rat. Bilo gde. Ratovi ne ubijaju samo dragocene živote. Ubijaju nade i aspiracije, zamrzavaju ili uništavaju odnose i veze. Uključujući i ova rat", poručio je Dvorkovič.
Dvorkovič je dodao da će FIDE osigurati " da nema zvaničnh šahovskih aktivnosti u Rusiji ili Belorusiji i da šahistima neće biti dozvoljeno da predstavljaju Rusiju ili Belorusiju na zvaničnim događajima dok se rat ne završi i vrate ukrajinski šahisti".
Federacija je uvela šestomesečnu zabranu jednom od vodećih ruskih šahista zbog javne podrške Putinu i invaziji.
Dva dana nakon Dvorkovičevih komentara, jedan od najviših zvaničnika Jedinstvene Rusije zatražio je da se on otpusti s mesta direktora državne Fondacije Skolkovo. Prošle nedelje, fondacija je saopštiila da je Dvorkovič odlučio da podnese ostavku.
Lilia Gildejeva
Lilia Gildejeva je bila dugogodišnja voditelja na državnom kanalu NTV, koji je dve decenije izveštavao u skladu sa stavom Kremlja. Dala je otkaz i napustila Rusiju ubrzo nakon invazije.
U izjavi za nezavisni vebsajt "Insajder" ove nedelje rekla je da je odlučila da "zaustavi sve ovo" prvog dana invazije 24. februara.
"Odmah sam imala nervni slom. Nisam mogla da se oporavim nekoliko dana. Odluka je odmah bila očigledna. Nema više posla".
Gildejeva je navela da vlasti strogo kontrolišu izveštaje na državnim TV kanalima i dobijaju naređenja zvaničnika. Priznala je da se tome povinovala od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i počela da podržava separatistčke pobunjenike u Ukrajini.
“Kada se postepeno predajete, ne primećujete koliko ste daleko pali. U jednom trenutku se suočite sa slikom koja vodi do 24. februara", istakla je bivša voditeljka.
Žana Agalkova
Žana Agalkova bila je novinarka za još jedan državni TV kanal, Prvi kanal, za koji je radila više od 20 godina kao voditeljka, a zatim dopisnica iz Pariza, Njujorka i drugih zapadnih zemalja.
Medijski izveštaji o tome da je Agalkova dala otkaz objavljeni su tri nedelje nakon invazije. Ove nedelje, održala je konferenciju za novinare u Parizu na kojoj je potvrdila izveštaje i objasnila svoju odluku.
“Došli smo do tačke, gde na televiziji, u vestima, čujemo priču samo jedne osobe - ili grupe ljudi oko njega. Samo vidimo one na vlasti. U našim vestima, nemamo zemlju. U našim vestima, nemamo Rusiju", poručila je Agalkova.
Komentarišući ankesiju Krima 2014. godine i podršku separatistima u Ukrajini, rekla je da "nije više mogla da se krije od propagande" čak i kao dopisnik iz inostranstva. Agalkova je naglasila da je "samo morala da priča o lošim stvarima koje se događaju u SAD".
"U mojim izveštajima nije bilo laži, ali propaganda tačno tako funkcioniše: Uzmete pouzdane činjenice, izmešate ih i sjedinite u veliku laž. Činjenice su tačne, ali je njihova kombinacija propaganda", zaključila je ruska novinarka.