Države širom Evrope su tokom 2021. godine vodile kontinuirani napad na odbranu ljudskih prava, targetirajući mirne demonstrante, novinare, aktiviste, sistem pravosuđa i civilno društvo, pokušavajući da ućutkaju njihovo neslaganje, istaknuto je u godišnjem izveštaju nevladine organizacije Amnesti internešenel – o stanju ljudskih prava u 154 države sveta.
„Katastrofalno urušavanje ljudskih prava koje je rezultat ruske invazije na Ukrajinu, ne sme da zamagli šire trendove koji su preoblikovali Evropu na uznemirujući način tokom prošle godine. Neuspeh evropskih nacija da se bave duboko ukorenjenim nejednakostima, pogoršanim uticajem pandemije, dodatno je osnažen ukidanjem ljudskih prava zamaskiranim drakonskim merama protiv pandemije kovida 19”, ukazala je u saopštenju te organizacije Mari Straders, direktorka za Evropu i centralnu Aziju.
Precizirano je da su u brojnim delovima Evrope nezavisni i kritički glasovi ugušeni – dok su branitelji ljudskih prava, nevladine organizacije, mediji i opozicioni lideri bili mete protivpravnog hapšenja i pritvaranja.
“Vlasti u Poljskoj, Gruziji, Kirgistanu i Turskoj nastavile su sa narušavanjem nezavisnosti pravosuđa, slabeći važnu kontrolu izvršne vlasti. U Rusiji, Belorusiji i nizu drugih zemalja vlasti su uvele razna ograničenja slobode izražavanja i slobode medija. Novinari u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj suočili su se sa stotinama tužbi za klevetu, koje su često protiv njih podnosili političari. Bugarska, Češka i Slovenija zadirali su u nezavisnost i pluralizam javnih radiodifuznih servisa. Turska je i dalje država u kojoj je pritvoren najveći broj novinara”, navedeno je u izveštaju Amnesti internešnela o ljudskim pravima.
Srbija i Crna Gora
Kada je reč o Srbiji u izveštaju Amnesti internešenela navedeno je, između ostalog, da je postignut zanemarljiv napredak u privođenju pravdi osumnjičenih za krivičnu odgovornost u vezi sa zločinima počinjenim u prošlosti – po međunarodnom pravu.
Ukazano je da policijski predstavnici nisu odgovarali zbog zlostavljanja građana.
“Medijske radnike i nevladine organizacije napadali su vladini i provladini mediji. Diskriminacija žena, Roma i drugih etničkih manjina, LGBTI osoba i socijalno ugroženih bila je široko rasprostranjena”, navedeno je u dokumentu.
Primećeno je i da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ojačala svoju vlast – bez, kako je ukazano, efektivne opozicije koja bi umanjila njenu dominaciju.
“Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom pod pokroviteljstvom EU i SAD zastao je nakon nastavka u junu 2021. Tenzije su oznažile u septembru kada je Kosovo nametnulo zabranu srpskih registarskih tablica”, piše u izveštaju Amnestija.
U odeljku koji se odnosi na Crnu Goru u izveštaju je zabeleženo da nekažnjivost preovlađuje u vezi sa zločinima u domenu međunarodnog prava, kao i za napade na novinare.
“Oznažen je mizogini govor, dok su produbljeni etničke razlike i netolerancija. Vlada je bila neuspešna u sprovođenju obećanih reformi. Krhka multietnička koaliciona vlada počela je da se bavi problemima iz prošlosti, poput političke kontrole policije, tužilaštva i pravosuđa i saučesništva u organizovanom kriminalu”, ukazano je u, između ostalog, u delu izveštaja posvećenom Crnoj Gori.
Neispunjene obaveze država prema izbeglicama i migrantima
Ukazano je i da brojne države nisu omogućile bezbedno okruženje za branioce ljudskih prava.
“Zaštitnici prava migranata i dalje se suočavaju sa kriminalizacijom na Kipru, u Francuskoj, Grčkoj, Italiji i Malti. Aktivisti za prava žena i LGBTI populacije suočeni su sa uznemiravanjem, gonjenjem i klevetničkim kampanjama, između ostalog, u Azerbejdžanu, Gruziji, Mađarskoj, Poljskoj i Turskoj”, navodi se u tekstu izveštaja.
Amnesti internešenel u izveštaju pozdravlja reakciju većine država u vezi sa pojavom izbeglica iz Ukrajine nakon ruske invazije na tu zemlju – ali i primećuje da je u oštroj suprotnosti sa, kako je primećeno, opštim trendom evropske politike, migracija i azila tokom 2021.
“Ta politika dovela je do utvrđivanja brojnih granica, primene pritiska, prihvatanja smrti i mučenja kao faktora odvraćanja od neregularnih migracija, kao i aktuelnog umanjenja značaja pravila o zaštiti izbeglica”, piše Amnesti internešenel.
Istaknuto je da nije bilo teško primetiti dvostruke standarde između tretmana ukrajinskih izbeglica u Evropi – od onih koji su pristigli iz drugih krajeva sveta.
“Kriza u Ukrajini pokazuje da Evropa ima kapacitet da pruži zaštitu svim ljudima kojima je potrebna bez diskriminacije – ako postoji politička volja“, podvukao je Nils Muižnieks, direktor Amnestija za Evropu.
Jačanje rasizma i borba za prava žena
Takođe u izveštaju je primećeno i da je u Evropi zabeležen porast rasizma usmeren protiv crnaca, muslimana, Roma i Jevreja.
“Pozivajući se na potrebu da se bore protiv terorizma i radikalizacije, Austrija i Francuska su pojačale nadzor nad muslimanskim zajednicama, sprovodile racije u džamijama i zatvarale pojedine muslimanske organizacije. Romske zajednice, koje su previše vremena provele pod nadzorom policije i nisu obrazovane u dovoljnoj meri – suočavaju se sa isključenošću iz društva i izolacijom zbog kovida 19. Više je zločina iz mržnje počinjenih protiv Jevreja u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji”, navodi Amnesti internešenel.
Osim toga, ta nevladina organizacija beleži i nazadovanje u oblasti prava žena u Evropi.
I to ne, kako precizira, isključivo zbog negativnog uticaja pandemije koronavirusa na njihov socijalni i ekonomski status, već i kako je navedeno, usled širenja konzervativizma u centralnoj Aziji pošto su talibani preuzeli vlast u Avganistanu.
“Najveći neuspesi dogodili su se u Poljskoj - gde je na snagu stupila skoro potpuna zabrana abortusa i Turskoj, koja se povukla iz Istanbulske konvencije - značajnog sporazuma o borbi protiv nasilja nad ženama. Sa druge strane, San Marino je legalizovao abortus, Moldavija i Lihtenštajn su ratifikovali Istanbulsku konvenciju, a Slovenija je reformisala svoj zakon koji se odnosi i definiše silovanje”, pobrojava u izveštaju Amnesti internešnela.
Tema dokumenta bile su i klimatske promene. U tom odeljku, kako saopštava Amnesti internešenel, iznete su kritike na račun Evrope koja, kako je navedeno, nije uspela da preduzme odlučne mere za rešavanje krize u toj oblasti.
“Štaviše, tokom pregovora na Konferenciji o klimatskim promenama evropske zemlje su se usprotivile novčanoj podršci zemljama u razvoju zbog gubitaka i štete usled klimatske krize”, navodi se u tekstu.
Međutim, uprkos uglavnom sumornom tonu ovogodišnjeg izveštaja Amnesti internešenela, njegovi autori ostavili su prostor za optimizam.
„Opipljiv i uporan otpor koji pružaju pokreti ljudi širom sveta je svetionik nade. Neustrašivo pozivaju na ravnoprvaniji svet. Ako vlasti ne žele boljitak, već nastoje da saniraju slomljeno, ostaje nam malo opcija”, ističe Anjes Kalamar, generalna sekteratka te nevladine organizacije.
Podvukla je da je presudna borba protiv pokušaja ućutkivanja kritičkih mišljenja.
„Moramo se boriti protiv toga da nam priguše glas i suprotstaviti se svakoj njihovoj izdaji. Zbog toga u narednim nedeljama pokrećemo globalnu kampanju solidarnosti sa pokretima ljudi, kampanju koja zahteva poštovanje prava na protest. Moramo da izgradimo i iskoristimo globalnu solidarnost, čak i ako naši lideri to ne žele”, zaključila je Kalamar – saopštio je Amnesti internešenel povodom objave izveštaja o stanju ljudskih prava u svetu.
Amnesti internešnel je nevladina organizacija usredsređena na zaštitu ljudskih prava osnovana 1961. godine u Velikoj Britaniji. Godišnje izveštaje o stanju ljudskih prava u svetu objavljuje od 1962.
