“Srpska napredna stranka (SNS) na parlamentarnim izborima u Srbiji nije prošla tako dobro kao predsednik. Deluje da nisu ostvarili rezultat kojem su se nadali”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Pol Mekarti, direktor za Evropu u nevladinom američkom Međunarodnom republikanskom institutu (IRI).
“Jako je dobro što opozicija, koja je bojkotovala prethodne izbore, ovoga puta to nije učinila. Pluralizam se vratio u parlament Srbije i biće ga na znatnijem nivou i u skupštini prestonice”, primećuje Mekarti – dodajući da podaci sa birališta pokazuju da su građani podržali poruke o miru i stabilnosti koje im je Aleksandar Vučić slao u kampanji.
Prema preliminarnim rezultatima koje je u ponedeljak uveče usvojila Republička izborna komisija (RIK) - najviše glasova na predsedničkim i parlamentarnim izborima osvojio je predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić i lista koju je predvodio.
Isto važi i kada je reč o izborima za grad Beograd. Jedan od izbornih epiloga je i da se opozicija vratila u republička i gradska predstavnička tela.
“Biće interesantno videti na koji način će opozicija iskoristiti pozornicu na koju će izaći u nacionalnom parlamentu i gradskim skupštinama To će za njih biti prilika da pošalju poruke sa poslaničkih i odborničkih mesta – što je dobro”, ukazuje Mekarti i podvlači da je bojkot izbora - kako kaže - uvek bio loša ideja.
Glas Amerike: Kako ste videli atmosferu u kojoj su održani izbori?
Mekarti: Zabrinula me je. Bilo je dosta nasilja. Mislim da sve što se dešavalo još nije objavljeno, ali sam veoma zabrinut zbog nasilja i napada na kandidate i članove političkih stranaka. Čitavu sliku o tome tek treba da vidimo, ali na barem deset odsto biračkih mesta dogodila se neka neka vrsta nepravilnosti. Naravno, to nisu bili isključivo slučajevi nasilja – već nepravilnosti koje treba pažljivo razmotriti. Takođe, veoma me je zaintrigiralo to što je bilo potrebno toliko vremena da se objave zvanični rezultati. Ranije nije trajalo toliko dugo. Mnogo toga u vezi sa izbornim rezultatima zasnivalo se na veoma dobrom izveštavanju nevladinih organizacija poput CRTA-e, CeSIDA i drugih.
Glas Amerike: Zašto mislite da je toliko dugo bilo potrebno da se objave zvanični rezultati?
Mekarti: Ne znam, ali to odlaganje pobuđuje zabrinutost.
Glas Amerike: Tri desno orijentisane stranke trebalo bi da uđu u parlament. Kako tumačite to?
Mekarti: Mislim da su za sve iznenađenje tri stranke – od kojih je jedna, naravno, istorijski povezana sa Demokratskom strankom Srbije. Ako uzmemo u obzir i “Dveri” – činjenicu da im dobro ide mogli bismo posmatrati sa zabrinutošću. Jedan od razloga je snažna podstruja desničarskog nacionalizma - uz bujanje proruskog sentimenta zbog sukoba u Ukrajini, koji se dogodio tokom kampanje i izbora. To je na površinu isteralo prorusko opredeljenje. Tako da je to, uz smanjenje cenzusa, tim partijama pomoglo da nađu svoje mesto u parlamentu. Ipak, ne bih precenjivao njihovu pretnju. To su i dalje prilično male stranke, koje podržava veoma pokretljiv deo javnosti Srbije.
Glas Amerike: Da ne zaboravimo levičarsko – ekološku struju koja ulazi u nacionalni i beogradski parlament?
Mekarti: Na to gledam kao da je čaša poluprazna… Imajući u vidu uspeh protesta organizovanih zarad zaštite životne sredine, u kojima neretko nije bilo stranaka, ili političara – delovalo je da će koalicija “Moramo” ostvariti veći uspeh. Prešli su cenzus, ali su imali lošiji rezultat nego što sam očekivao. Trebalo bi da razmotre načine na koji su slali poruke i da se bolje organizuju.
Glas Amerike: Šta će se dešavati sa demokratijom, ljudskim pravima i medijskim slobodama čije narušavanje je pobuđivalo zabrinutost i kritike Evropske unije i Sjedinjenih Država?
Mekarti: Dugoročno zabrinjavaju izveštaji o izbornom nasilju. Godinama već slušamo o zastrašivanju, maltretiranju, pa čak i pritvaranju opozicionih aktivista van Beograda – ali i u prestonici. To predstavlja stalnu zabrinutost i nadam se da će vlasti Srbije krenuti u pozitivnijem smeru u vezi sa tim.
Glas Amerike: Imajući u vidu očekivani ishod glasanja, mislite li da bi Srbija mogla da napreduje u pogledu reformi na čije se sprovođenje obavezala međunarodnoj zajednici?
Mekarti: Tome se možemo samo nadati. Pretpostavljam da će Vučić nastaviti da balansira između istoka i zapada. To verovatno znači nastavak primene istovetne politike – pružanja prema Briselu i Vašingtonu u dovoljnoj meri, ali i održavanja bliskih veza sa Moskvom i Pekingom. Što će naravno zabrinjavati Zapad. Ostaje aktuelno ono što je rekao američki diplomata Brajan Hojt Ji da ne možete sedeti na dve stolice. Vučić, kao i turski predsednik Tajip Erdogan, možda i mađarski premijer Viktor Orban, i dalje će pokušavati to da radi - zbog investicija i izvora energije koji dolaze sa istoka.
Glas Amerike: U svom prvom obraćanju predsednik Vučić je rekao da će Srbija ostati vojno neutralna i u prijateljskim odnosima sa Rusijom. Imajući u vidu aktuelne okolnosti u svetu, kako je to moguće izvesti?
Mekarti: Do sad je uspevao da sprovodi takvu politiku – koju, svidelo se to Zapadu ili ne, podržava veliki broj građana Srbije. Nalik Orbanovoj kampanji u Mađarskoj nekim vidom neutralnosti nastoji da izbegne sukob u interesu stabilnosti države. I to je adut koji mu je doneo pobedu na izborima. Pokušaće da nastavi to balansiranje koliko god da je moguće. Ukoliko Zapad od njega želi da prekine sa tim – biće potrebno više uslovljavanja u odnosima sa Briselom i pristupanjem Evropskoj uniji. Zahtevima koji su sa tim povezani, kao i odnosima sa Sjedinjenim Državama. To je delikatno sa svih strana, ali očekujem da će Vučić pokušavati da nastavi sa dosadašnjom politikom koju je vodio.
Glas Amerike: Vladimir Putin je među prvima Vučiću čestitao pobedu. Da li je taj trijumf, na neki način, i pobeda Rusije na Balkanu?
Mekarti: Vučić i drugi članovi vlade gaje snažne veze sa Moskvom – tako da se u tom slučaju ovo može smatrati delimičnom pobedom Rusije.
Glas Amerike: Kakav uticaj rezultat izbora u Srbiji može imati na pregovore Srbije i Kosova i nastavak dijaloga?
Mekarti: Zanimljivo je da sada Vučić ima desno orijentisanu opoziciju. Čak se i Ivica Dačić nešto neumerenije pozicionirao u odnosu na Vučića. Deluje kao da je on sada najumereniji i moguće je da je izgubio deo glasača zbog toga – dozvolivši desnici da priđe. Vučić je svestan da je potrebno postići dogovor sa Kosovom – ukoliko želi delom da nastavi da sedi na briselskoj stolici. Slično je i u vezi sa Bosnom, javno tvrdi da ne pokušava da podrije integritet Bosne i Hercegovine i ne preostaje nam ništa drugo nego da mu verujemo na reč. Ostaje da se vidi da li će uspeti da održi imidž državnika otvorenog za postizanje neophodnih sporazuma – i izgleda dobro u očima zvaničnika zapadnih prestonica.
Glas Amerike: Izbori na Kosovu i u Srbiji smatrani su nekom vrstom prepreka za nastavak dijaloga. Da li su sada one otklonjene, vidite li još neke?
Mekarti: Važno je da Priština i premijer Kurti tom pitanju priđu sa umerenije pozicije. Jedini način je da se Kurti sa Vučićem nađe na pola puta. Trenutno u dijalogu nema nikakvog učinka, jer mislim da se Kurti pozicionirao u ugao – što njegovu sposobnost manevrisanja prilično ograničava. Brojne izjave ukazuju na njegovu takvu pozicuju. Krivci su obe strane i mislim da je sada, kada su izbori iza nas, važno da se postupa umerenije kako bi se mogao postići dogovor.
Glas Amerike: Mogu li pregovori biti okončani u naredne četiri godine?
Mekarti: Postoji mogućnost, ali mislim da je to preambiciozno.
Glas Amerike: Zašto?
Mekarti: Zbog velikih neslaganja. Mislim da Zapad direktnije treba da se uključi u pregovore. Možda da ponudi i neke šargarepe u tom procesu koje će omogućiti obema stranama da svojoj javnosti i glasačima pokažu da nisu odustali. To je posebno važno za kosovsku stranu jer premijera Kurtija prate kritike da dijalogom odustaje od dela kosovskog suvereniteta.
Glas Amerike: Ulaze li Srbija i Balkan izbornim ishodom u Srbiji u period stabilnosti ili izazova?
Mekarti: Još pre rata u Ukrajini bili smo u periodu neizvesnosti. Prema mom mišljenju ne ide sve na teret Srbiji… Iščekuje se da Crna Gora imenuje novu vladu, pominjao sam da Kosovo treba da izađe iz svog ugla. Vučić treba da stvori put ka Zapadu dok sedi na dve stolice. Veoma sam zabrinut za Bosnu i Hercegovinu, nije postignut dogovor o izmenama izbornog zakona, dok Republika Srpska sve nevoljnije prihvata da bude deo BiH. Uviđamo i da pripadnici hrvatskog naroda sve češće zauzimaju tu poziciju, što nije ništa novo, ali dovodi u pitanje integritet BiH. U svemu tome Beograd, ali i Zagreb, trebalo bi da odigraju značajniju ulogu.
