BEOGRAD - Parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji nisu doneli promenu vlasti, ali jesu jedan novi talas desničarskih stranaka koje su ostvarile dobre rezultate i imaće poslanike u Skupštini Srbije. U tom korpusu antizapadnih, antievropskih i proruskih stranaka su koalicija okupljena oko Dveri sa 10 mandata (od nastanka 2012. samo jednom prešli cenzus), Zavetnici sa 10 mandata (do sada nikad nisu prešli cenzus), koalicija okupljena oko DSS-a sa 15 mandata (2020. nisu prešli cenzus).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći u izbornoj noći, između ostalog rekao da je uticaj ukrajinske krize bio vidljiv na rezultate izbora, te da se "Srbija dramatično pomerila u desno".
Da li su desničarske partije dobro “iskoristile” rat u Ukrajini i skupljale poene na popularnoj, proruskoj platformi, ili je još nešto doprinelo njihovom uspehu?
"Ima dve dimenzije, jedna je sigurno rat u Ukrajini i celo to pitanje konfrontacije Zapada i Rusije, i onda se tu aktivirala ekstremna desnica i antizapadne stranke. Tu značajnu ulogu ima i SNS koji u kampanji nije izabrao prorusku poruku, nego da će sačuvati mir i stabilnosti za građane Srbije, i kako žele da nastave sa dobrim odnosom i sa Rusijom i sa EU, ali nisu otvoreno podržavali rusku politiku. Taj prostor su koristile stranke ekstremne desnice. Takvo političko raspoloženje postoji i pre rata i to je nešto što je vladajuća stranka već godinama gajila kroz svoje medije, i suštinski je to rezultat neke atmosfere koja je proizvod vladajuće stranke", kaže za Glas Amerike ekspert za Balkan i profesor političkih nauka Univerziteta u Gracu, Florijan Biber.
Naglašava da takav raspored snaga na desnici itekako odgovara aktuelnom predsedniku.
"To što smo čuli od Vučića u izbornoj noći, da je ojačala desnica, 'opravdava' prema zapadnim partnerima zašto on neće da uvede sankcije Rusiji. Njemu to olakšava neke stvari jer se predstavlja kao umerenija opcija, opcija koja je u sredini, ima još radikalnijih i ako Zapad njega ne podrži, doći će još radikalnije snage na vlast".
Glas Amerike: Koliko će Zapad i dalje imati razumevanja za Vučićevo neuvođenje sankcija Rusiji, budući da su izbori prošli?
Florijan Biber: To jeste pitanje. Do sada još nismo dobili jasnu poruku iz EU da insistira da Srbija Rusiji uvede sankcije. Na primer, austrijski kancelar je bio u Srbiji pre dve nedelje i iskazao razumevanje za srpski stav i nije otvoreno kritikovao tu poziciju. Naravno, svi su očekivali da će posle izbora biti malo pojačan taj pritisak, pitanje do koje je mere EU jedinstvena u tom stavu. Imamo izborni rezultat u Mađarskoj gde je pobedio Orban, koji takođe kritikuje sankcije. Glavno pitanje je koliko će dugo trajati ovaj rat ida li će EU insistirati na oštrijim sankcijama i da se partneri na Zapadnom Balkanu priključe sankcijama. Ako to ne bude, onda Vučić može da nastavi sa tom politikom. Ali, mislim da će se pritisak povećati i EU može sad da kaže - dali smo vreme, pokazali smo razumevanje da u predizbornoj trci je teško insistirati na sankcijama i sada je vreme da nastavimo dalje – ja očekujem da će tako biti, ali videćemo da li će zaista.
Pitanje je i šta se može očekivati od parlamenta u kojem su sada prisutne i desničarske partije koje su protiv EU, i da li će u novom sazivu evrointegracije postati samo fraza?
"Evrointegracije su odavno fraza, na ne vidim nikakav napredak. EU otvori ponekad neke klastere, ali svi znamo kakvo je stanje vladavine prava i demokratije u Srbiji…Naravno, biće poslanika koji će biti aktivniji, da pokažu više svoje orijentacije prema EU i demokratiji, ali će oni biti u manjini. Jasno je da buduća vlada i skupština neće nastaviti sa tim procesom, osim da će formalno raditi nešto na evropskim integracijama, ali znamo da je to samo fraza. Nažalost, dok ne stigne poruka iz EU da je to prazno i nema sadržaja, dotle će moći sa tim da se nastavi", kaže Biber.
Glas Amerike: Da li sa budućom vladom Srbija bliža Rusiji ili EU?
Biber: Bliža sebi, ja bih rekao. Vlada će nastaviti da pokušava da učvrsti dominaciju SNS i Aleksandra Vučića, ali da li je to proruski, prokineski ili proevropski put - njima je svejedno. Oni pokušavaju da drže sve mogućnosti otvorene, ali imaju tu uvek i kao “drugu Rusiju”, a to je Kina. Kina može da igra sličnu ulogu kao Rusija, ako stvarno moraju da smanje dobre odnose sa Rusijom, ima drugi autoritarni, antizapadni partner koji ima stolicu u Savetu bezbednosti, može da spreči priznanje Kosova. Ima alternative van Rusije, što ne znači da će se Srbija okrenuti evropskoj politici. Oćekujem da i dalje drže sve opcije otvorenim, nažalost.
