Vlast u Srbiji ne poštuje ustavni okvir sopstvene zemlje, ponaša se na sasvim suprotan način i doživljava je kao vrstu plemena. Strani investitori, s toga, kada dolaze u Srbiju pregovaraju kao neka kolonijalna sila sa vlastima kao poglavicom tog plemena, izjavio je Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti na tribini posvećenoj položaju stranih radnika u Srbiji u organizaciji Građanskog preokreta u Zrenjaninu.
"Suverenost pripada građanima, građani su ti na kojima je bazirana ova država - ona pripada svima nama. Mi njih biramo", rekao je Manojlović citirajući nedavno preminulog Dejana Mijača da je vlast vrsta posluge.
"To je najbolji način koji treba da opiše odnos vlasti prema građanima. Prava koja su garantovana, garantovana su za svaku osobu i to mora da poštuje svaka kompanija koja se pojavi u Srbiji. Isto je i sa ekološkim standardima. Siguran sam da ta prava krše sve kompanije, a kineske kompanije su svakako možda i gore, jer svaka kompanija nosi neku vrstu svoje kulture, a činjenica je da su u Kini radna prava na nižem nivou", rekao je Manojlović.
Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljivao da kineske kompanije dolaze kod nas, jer u Kini moraju da postoje neki ekološki standardi, pa ih zato vlasti dovode u Srbiju. Taj koncept da se neko ko je predstavnik vlasti dogovara i suštinski suspenduje poredak da bi kompanije funkcionisale je bespravno i kršenje prava, rekao je Manojlović i dodao:
"Sudovi bi morali da zaštite prava tih radnika. I u slučaju kršenja ekoloških standarda, sudovi bi morali da reaguju, ako i ako postoji korupcija i ako se dogovara mimo institucija".
Drugi segment je životni, socijalno-ekonomski, navodi Manojlović.
"Imate situaciju da se krše standardi, čak zagađuje okolina, ali i da se dobijaju određeni benefiti. U istočnoj Srbiji u kojoj je životna sredina uništena radom rudnika, kada biste sada raspisali referendum ne bi dobili dozvolu za zatvaranje tih rudnika, jer stanovništvo od njih živi.
Građani nemaju vodu, ulaže se u komunalno opremanje Linglonga
Miroslav Samardžić, politikolog i moderator tribine, rekao je da je zbog Ling longa faktički suspendovana lokalna samouprava u Zrenjaninu, budući da se glavne odluke donose izvan grada, pa i o komunalnoj infrastrukturi.
"U gradu u kom 70.000 stanovnika nema ispravnu vodu za piće, a nemaju ni oni koji žive u selima, investira se u komunalno opremanje (vredno četiri miliona evra) industrijske zone u kojoj se nalazi strana firma. To je nova vrsta kapitalizma u kome se profit obezbeđuje iz samog budžeta, a ne veštim poslovanjem preduzetnika", rekao je on i nagasio da je investitor je onaj koji ulaže svoje pare, dok je u Srbiji investitor onaj koji ulaže pare koje mu da država Srbija.
I vlast to dobro koristi. To ne znači da Srbija sada može da zatvori sve rudnike i sve fabrike, ali ono što može je da insistira na ekološkim standardima koji će biti maksimalni. Ako poštuju ekološke standarde u svojim zemljama, moraju i u Srbiji", naglasio je Manojlović.
On je podsetio na stavove stručnjaka da Srbija nikako ne može da izdrži otvaranje novih rudnika, ako će se kršiti ekološki standardi i pozvao na pronalaženje mere između ekonomskog održivog razvoja i postojeće ekonomske situacije, gde ćete projekte koji već postojete vratiti u neku ekološku prihvatljivost.
Šta kad institucije ne funkcionišu?
Šta raditi kada institucije ne funkcionišu, upitao je Manojlović. Rešavaće ih ulica, ponudio je odgovor naglašavajući da to ne pominje kao vrstu pretnje, nego vrstu socijalne zakonomernsti.
"Institucije moraju da rešavaju nagomilane društvene probleme, ako ne - onda se nagomilani bes rešava kroz slobodu okupljanja i primenom građanske neposlušnosti", objasnio je on. Podsetio je da su tokom ekoloških protesta kršeni zakoni na određeni način, bez činjenja štete po tuđu imovinu i bez ugrožavanja života, da bi se sprečila teža povreda ustavnog poretka.
"Jedno društvo ima pravo da se bori protiv uzurpatora i ako neko povređuje ustavni poredak", naglasio je Manojlović, rekavši da ustavna prava nisu apstraktna, nego svakodvnevna.
"Ako radno pravo garantuje rad dostojan čoveka, to znači da ne može neko da radi 15 sati za dnevnicu koja ne zadovoljava osnovne potrebe života, niti da možemo da živimo u državi gde ljudi oboljevaju od raka ili gde neće imati vodu da koriste. U tom smislu, pravo na pobunu je neka vrsta prava koja se mogu izvući iz samih akata i građani to imaju pravo da rade, jer ovo jeste njihova zemlja... Ko god da pobedi na izborima, u modernoj demokratiji jednostavno nema prava da radi šta želi... Svi oni služe samo da kanališu građansku volju i da upravljaju zemljom u skladu sa ustavom".
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, složio se sa stavom da svi krše prava - neki manje, neki više. Kod kineskih investitora jasno je da je servilnost države prema njima jako izražena, kao i okretanje glave od njihovog kršenja propisa, ocenio je.
To posebno dolazi do izražaja u slučaju raznih kineskih investicija, jer su njihove investicije uglavnom infrastrukturne.
Druga vrsta je prljava industrija koju kineski investitori žele da izmeste iz Kine koja je uvela oštre ekološke standarde.
"Kad pogledate, oni su preuzeli železaru, valjaonicu bakra, termoelektrane i ovde u Zrenjaninu prave fabriku guma. To su sve velike investicije od značaja za budžet i radnike koji će tu radite, ali nisu pravno uobličene tako da zaista mogu da donesu neku dobrobit i ljudima koji rade tu, i lokalnom stanovništvu i Republici Srbiji", kazao je Reljanović, uz ocenu da trka za investicije ne može da donese profit onome ko trči, već onome ko u njoj učestvuje sa kapitalom.
Kineski kredit, kineski izvođač, kineski radnici...
Reljanović je podsetio da u slučaju kineskih investicija - koje se po pravilu finansiraju od kineskih kredita - kineski investitor dovodi građevinske radnike iz Kine, ali i da i posle, u izgrađenoj fabrici, uz domaće radnike rade ponovo i radnici iz Kine.
"Imamo položaj kineskih radnika koji je užasan. On je identičan kao i položaj vijetnamskih radnika (na građevinama kineskih investicija u Srbiji, prim. nov), pa i još gori", rekao je on, podsetivši da se na njih Zakon o radu ne primenjuje, na osnovu "rupice u zakonu" koja se bavi dovođenjem privremenih stranih radnika i koja se "maksimalno eksploatiše".
"To kretanje kroz neko privredno društvo iz jedne zemlje u drugu je uobičajeno, ali nije uobičajeno ako imate robovske uslove rada u Kini, pa pređete na robovske uslove rada u Srbiji", naglasio je on.
Druga grupa radnika su strani radnici koje Kinezi dovode, nastavio je Reljanović i podsetio na položaj vijetnamskih radnika u Zrenjaninu, čija je pozicija dospela u javnost.
Treća grupa su domaći radnici i na njih mora da se primenjuje radno pravo Srbije, iako inspekcija tvrdi da ne mora, primećuje Reljanović.
"Tu imamo jednu seriju egzotičnih' ugovora o radu koji se ponavljaju, iako su im poslodavci različiti", mada su svi iz Kine.
Rekao je i da orgnaizacija "Astra", koja se bavi borbom protiv trgovine ljudima, radi istraživanje po kom od 50 indikatora trgovine ljudima slučaj vijetnamskih radnika u zrenjaninskom Ling longu ispunjavaju preko 30 indikatora.
"Izvesno je da su ti ljudi žrtve trgovine ljudima. A mi imamo javnog tužioca koji se ne oglašava. Imamo Centar za zaštitu trgovine ljudima koji prati situaciju - ja tačno ne znam gde", rekao je on, podsećajući da su Vijetnamci otkriveni pre nekoliko meseci i da se nakon toga njihov položaj nije bitno promenio.
Podsetio je i na zaštitnika građana, koji je na informaciju da su vijetnamski radnici gladni, prokomentarisao da je to zato što čekaju vijetnamskog kuvara, jer im se ne dopada ovdašnja kuhinja.
"Imamo situaciju u kojoj niko ne reaguje. Imamo aktivno saučesništvo u izvršenju krivičnog dela organa koji bi trebalo da budu servis građana, a zapravo su servis nekog drugog. To je glavna opasnost", zaključio je Reljanović.
"Ništa mi od kineskih investicija nećemo dobiti, jer to nisu investicije koje vam pune frižider ili čine da ste srećni na poslu" , kazao je on dodavši da Linglong, na primer, ne računa na profit samo od prodaje guma, već i od toga što će koristiti gotovo besplatnu radnu snagu, uključujući i kineske radnike.
Glavni novac se neće koristiti na lokalu, već će biti iznet iz zemlje.
"Od toga negde neko lepo živi, ali to niste vi, nije vaša porodica i nije vaša lokalna zajednica", podvlači on.
