Izveštaj Fridom hausa o stanju demokratije u zemljama u tranziciji pokazao je da Srbija ne ispunjava standarde demokratskih sistema i treću godinu za redom ostaje u grupi hibridnih režima. Vlast je zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene, ocenjuje se u izveštaju, a kako primećuje Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa Srbija petu godinu za redom ima najveći zabeležen pad parametara, ovoga puta u oblastima civilnog društva, sloboda medija i korupcije.
Iako nedavni izbori u Srbiji nisu direktno obrađivani u ovom izveštaju, Fridom haus ukazuje na problem "vazala vladajuće partije" - političkih i civilnih organizacija koje imaju punu podršku vlasti i imaju za cilj da zbunjuju građane.
"Pomenuto je da se prave fejk, ili lažne opozicione partije, lažno civilno društvo, da se u stvari pravi sistem koji stvara konfuziju u društvu. Jer vi ako imate sa više strane različite informacije, vi više ne znate ni šta tačno, ni ko su pravi akteri ni9 u opoziciji, ni u civilnom društvu, ni u medijima. Jedini rezultat takve situacije moće da bude povećanje apatije", kaže Stojanović.
Vučić: Da smo uveli sankcije Rusiji...
Da smo uveli sankcij Rusiji bili bismo najbolja demokratija, čudo sveta od koga treba učiti, ocenio je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, povodom najnovijeg izveštaja Fridom hausa o Srbiji.
On je novinaraima rekao da je taj izveštaj jedan od pritisaka na slobodnu i suštinski demokratsku zemlju i da Srbija nastavlja da se ponaša prema ratu u Ukrajini u skladu sa zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost, preneo je FoNet.
Takođe, u kontekstu rata u Ukrajini u izveštaju Fridom hausa se konstatuje da autokrate prelaze u ofanzivu i ukazuje da se ruski predsednik Vladimir Putin pozicionirao kao zaštitnik autokratskih istomišljenika u Evropi i Evroaziji.
Prema mišljenju Maje Stojanović i sama Evropska unija treba da promeni način na koji posmatra sisteme poput ovog u Srbiji.
"Čini mi se da im do sada, a i oni su to ponavljali više puta, važna bila stabilnost. I onda su gledali da onog ko je na vlasti, ukoliko naravno ne vide da postoji velika mogućnost za promenu, održavaju radi podrške toj stabilnosti. Mislim da je nama sada i ovo što se desilo u Ukrajini pokazalo da stabilnost radi stabilnosti ne postoji, da jedina održiva stabilnost jeste izgradnja institucija i jeste vladavina prava", kaže u razgovoru za Glas Amerike Maja Stojanović.
Ona smatra da je civilno društvo u Srbiji nakon početka rata u Ukrajini tražilo od Evropske unije da se promeni pristup pridruživanju i da se više pažnje posveti primeni propisa i stanju stvari u praksi.
Zanimljivo je i to kako su vlasti u Srbiji uspevale da se nose sa izveštajima Fridom hausa i drugih međunarodnih i domaćih organizacija. Po pravilu, kritike nisu dobro prihvatane, a promene koje su izazivali ovakvi i slični izveštaji bile su uglavnom kozmetičke.
"Ono što uglavnom prihvataju kada su ovakvi izveštaji u pitanju, ali i izveštaji Evropske komisije jeste da nešto promene u pravnom okviru, da donesu neki zakon za koji počne da bude sporna implementacija. Tako da ono što država odreaguje i ono što se stvarno promeni jesu te strategije, zakoni i ono što je na papiru. Ali mi imamo sa svakom promenom zakona pogoršanje situacije u praksi", kaže sagovornica Glasa Amerike.
Ako je verovati porukama koje su dolaze iz vrha vlasti, Srbija je i dalje na evropskom putu i makar deklarativno ne odustaje od tog kursa.
Problem za vlast je u tome sve manje ljudi, kako u Srbiji, tako i u svetu veruje u te poruke i na čelnicima je da dokažu kuda zaista zemlja ide.
