Francuzi glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora i biraju da li će zemlju voditi Marin le Pen, iz krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje ili aktuelni predsednik Emanuel Makron. Prema predizbornim anketama, Le Penova zaostaje nekoliko poena za Makronom.
Pobeda Le Penove bi imala velike implikacije na evropsku bezbednost nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Putinove veze
U žestokoj televizijskoj debati u sredu, aktuelni predsednik Emanuel Makron je pokušao da istakne veze između krajnje desničarske stranke Marin Le Pen i ruskog predsednika Vladimira Putina. Njena partija Nacionalnog skupa uzela je nekoliko kredita od Rusije 2014. godine, uključujući zajam od 9,75 miliona dolara od Prve češke ruske banke povezane s Kremljem.
"Za našu zemlju, ovo je loša vest, jer zavisite od ruskog režima i zavisite od Putina", rekao je Makron. "Ne razgovarate sa drugim liderima, razgovarate sa svojim bankarom kada razgovarate sa Rusijom, to je problem... Niko od nas nije otišao da traži finansiranje od ruske banke, a pogotovo ne od one koja je bliska vlasti u Rusiji".
Le Penova je rekla da je poznato da su francuske banke odbile da joj pozajme novac, pa je potražila finansijsku pomoć u Rusiji.
NATO promene
Šta bi predsedavanje Le Penove značilo za evropsku bezbednost u vreme sukoba? Njen pristup Rusiji je u oštroj suprotnosti sa pristupom većine zapadnih lidera. Govoreći na konferenciji za štampu ranije ovog meseca, ona je iznela svoju politiku u vezi sa sukobom u Ukrajini.
"Čim se rusko-ukrajinski rat završi i bude rešen mirovnim sporazumom, pozvaću na sprovođenje strateškog približavanja NATO i Rusije", rekla je Le Pen.
Iako je osudila invaziju na Ukrajinu, 53-godišnja liderka Nacionalnog okupljanja bila je daleko manje kritična prema samom Vladimiru Putinu. Ona je kritikovala isporuku teškog naoružanja Ukrajini od strane članica NATO i planira da oslabi francuske veze sa Alijansom.
"Kada budem izabrana za predsednika, napustiću integrisanu komandu NATO, ali se neću odreći primene člana 5 Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj bezbednosti", rekla je Le Pen novinarima 13. aprila.
Zapadno jedinstvo
Pobeda Le Penove bi ozbiljno oslabila jedinstvo Zapada protiv Rusije, kaže francuski politički analitičar Reno Fukar sa Univerziteta Lankaster.
"Ona je bila među prvim, ako ne i jedini francuski kandidat koji je priznao Krim, aneksiju Krima od strane Rusije. Dakle, vrlo, vrlo jasno je da ona neće biti za jače sankcije. Ona im se protivila i bila je veoma, veoma glasna kada se protivi sankcijama na fosilna goriva, gas, naftu iz Rusije", rekao je Fukar za Glas Amerike.
Međutim, poslednjih nedelja Le Penova je porasla u anketama, uprkos njenim prethodnim vezama sa ruskim režimom optuženim za ratne zločine u Ukrajini. Žerar Aro, bivši ambasador Francuske pri Ujedinjenim nacijama, a sada istaknuti saradnik Atlantskog saveta, kaže da je Le Pen pokušala da promeni svoj imidž tokom kampanje.
"Ona se nekako zaista udaljila od Putina. Ona je osudila napad na Ukrajinu. Drugo, znate u Francuskoj — kao u SAD — na izborima se ne odlučuje po pitanjima spoljne politike, već po pitanjima unutrašnje politike. I kao u SAD, Francuska se suočava sa inflatornim talasom".
Le Penova je fokusirala svoju kampanju na rastuće troškove života i okarakterisala je Makrona kao povučenog predsednika više opsednutog Evropom nego Francuskom. Ankete pokazuju da je dobila glasove u siromašnijim delovima Francuske i među mlađim generacijama koje se osećaju razočarano nedostatkom posla i mogućnosti.
Fregzit?
Godinama je Le Penova vodila kampanju za izlazak Francuske iz Evropske unije. Sada kaže da takozvani "Fregzit" nije njena politika.
"Britanci su se oslobodili briselske birokratije, koju nikada nisu mogli da podnesu, da bi prešli na ambiciozni koncept globalne Britanije", rekla je ona 13. aprila, u vezi sa glasanjem Britanije za izlazak iz EU 2016.
"Ovo nije naš projekat. Želimo da reformišemo EU. Iznutra. Što se više oslobodimo briselske ludačke košulje ostajući unutar EU, to ćemo se više otvarati prema širem svetu. Čini mi se da su Britanci to dobro razumeli", rekla je Le Pen.
Bivši francuski ambasador u UN Žerar Aro kaže da je reformska agenda Le Penove toliko radikalna da će neizbežno propasti.
"Ona će to promeniti tako dramatično, tako radikalno, da zapravo ili neće sprovesti svoj program ili će napustiti Evropsku uniju".
"Ako ona bude izabrana, u suštini će biti prilično haotično. Evro će pasti i doći će do nove krize između Pariza i Berlina jer ona zaista želi da stane na kraj svoj francusko-nemačkoj saradnji. I naravno kriza sa Briselom, sa mnogo neizvesnosti na putu", rekao je Araud za Glas Amerike.
Analitičar Reno Fukar se slaže: "Najvažnije je da joj nije jasno ko bi bili njeni saveznici (u EU). Da biste postigli takav dogovor, trebalo bi da pronađete druge zemlje koje imaju isto mišljenje. Ali čak i unutar svoje političke porodice... čini se da ne može da pronađe sporazum".
Globalni odgovor
Evropski lideri su uglavnom izbegavali da komentarišu izbore. Međutim, kanadski premijer Džustin Trudo, saveznik u NATO, rekao je u četvrtak da bi "bilo dobro za svet" da Makron bude ponovo izabran.
Čak i ako Makron dobije drugi mandat, Francuska će se suočiti sa teškim problemima u godinama koje su pred nama, kaže Žerar Aro.
"Društveno, postoji nešto što je veoma nezdravo. Zato što je Makron izabran 2017, a ako bude ponovo izabran 2022, biće isti – u suštini od strane 'imajućih' protiv 'neimajućih'. I tako postoji duboki raskol u francuskom društvu" rekao je Aro.
