BEOGRAD - Aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron dobio je još pet godina u Jelisejskoj palati. Prvi mandat je otpočeo 2017. godine, baš kao i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a dvojica reizabranih predsednika će uskoro stupiti na nove dužnosti. Vučić je čestitao Makronu i poručio da Srbija ostaje posvećena jačanju odnosa sa Francuskom „koji su zasnovani na tradicionalnom prijateljstvu i strateškom partnerstvu“.
„Francuska može da računa na Srbiju kao na iskrenog prijatelja i partnera, a uveren sam da i mi možemo da računamo na podršku Vaše zemlje, u korist mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, navodi se u čestitki Vučića, koju je medijima poslao njegov kabinet.
Šta Beograd može da očekuje od Francuske u drugom Makronovom mandatu?
„Mislim da neće tu biti mnogo novina, mi vidimo da je proteklih godina Makron izgradio jedan dosta prijateljski odnos sa predsednikom Vučićem, imaju stabilan odnos koji se nije poremetio ni tokom rata u Ukrajini. Imali smo telefonski poziv početkom marta u kojem se Makron zahvalio Vučiću na tome što je Srbija glasala za rezoluciju Generalne skupštine UN (o osudi Rusije zbog invazije na Ukrajinu), što meni govori da će težiti da će se na taj način ophoditi prema njemu i u budućnosti. To je neka vrsta ophođenja koju je prema Aleksandru Vučiću imala i (bivša nemačka kancelarka) Angela Merkel, da uprkos nekim kritikama imaju dobre odnose, kako bi ispunili neke geopolitičke ciljeve“, kaže za Glas Amerike Aleksandar Ivković, urednik na portalu European Western Balkans koji je pratio izbore u Francuskoj.
Srbija i Francuska imaju Sporazum o strateškom partnerstvu iz 2011. godine i nekoliko desetina potpisanih ugovora. Makron je bio u zvaničnoj poseti Srbiji 2019, dok je Vučić od tada bio u nekoliko radnih poseta Parizu. Ekonomska saradnja dve zemlje je dobra, ali ispod realnih mogućnosti, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova. U Srbiji posluje više od 100 francuskih kompanija. Kompanija Vansi dobila je koncesiju aerodroma "Nikola Tesla" na 25 godina, a dve vlade su 2014. potpisale i Memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu.
Makron ne propušta priliku da istakne podršku Srbiji na putu ka EU, ali istovremeno ne zagovara proširenje i strog je prema potencijalnim članicama – što se videlo kada je blokirao početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Pre izbora, za jun ove godine, zakazao je sastanak sa liderima zemalja Zapadnog Balkana.
"Ne mislim da će on zagovarati neko ubrzanje proširenja, ali će dozvoliti da taj proces napreduje upravo iz geopolitičkih razloga, da ne ostavlja region otvoren za uticaj trećih strana, sada pre svega Rusije. To neće posebno da se odrazi na Srbiju, već će ići u paketu sa celim regionom. Srbija sada jedino može da se nada da će ceo region ići brže ka EU, a ne ona pojedinačno, i to zbog prilično loše percepcije koju je napravila u evropskim prestonicama svojom pozicijom balansiranja između Evrope i Rusije", navodi Ivković.
Srbija se već duže vreme oglušuje o pozive iz Brisela da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Makron se, kao lider države članice, do sada nije isticao u pritiscima na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, kao što su to radili, na primer, nemački zvaničnici.
„Francuska bi imala mehanizme uticaja putem investicija, trgovine oružjem, to su mehanizmi koji su se razvili proteklih godina. Ali, nema nikakvih signala da bi to hteli da urade, pre svega jer postoji i bojazan da ako previše zaoštre odnose prema Srbiji, da bi ona mogla da se okrene na drugu stranu. Tu poruku, čini mi se, i pokušava da šalje trenutna vlast, objavljivanjem istraživanja o padu podrške građana članstvu u EU zbog pritisaka“, objašnjava Ivković.
Marin Le Pen „prirodniji“ saveznik aktuelne vlasti u Beogradu
Pozicija Beograda, kada je reč o pritiscima da uvede sankcije Rusiji, bi sigurno bila lakša da je umesto Makrona pobedila kandidatkinja desnice Marin le Pen, koja i sama nema toliko zaoštrene odnose sa Moskvom.
"Ja mislim da i povodom Kosova i povodom Rusije bi pritisci bili manji na Srbiju...Marin le Pen ne bi odmah povukla celokupnu diplomatsku praksu Francuske, ali bi doprinela tome da se pritisci na Srbiju postepeno smanje", smatra Aleksandar Ivković.
Kandidatkinja desnice Marin Le Pen je, iako protivnica proširenja EU, Srbiju stavila u svoj predizborni program i zagovarala produbljivanje strateškog partnerstva sa njom, kaže Ivković. Podseća i da je stranka Nacionalni front, koju je vodio otac Marin le Pen, Žan-Mari, svojevremeno sarađivala sa Srpskom radikalnom strankom dok je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić bio njen član.
Poslanici stranke Marin le Pen su u Evropskom parlamentu, u februaru 2021, glasali protiv rezolucije kojom se aktuelna vlast u Srbiji kritikuje zbog slobode medija, stanja demokratije, afera, korupcije. Poslanici Makronove paritje u Evropskom parlamemntu, glasali su za ovu rezoluciju.
„Poslanici stranke Marin le Pen su čak na neki način i pravdali vlasti u Srbiji. Kada smo imali onu rezoluciju o Ling Longu i položaju vijetnamskih radnika u toj kineskoj fabrici u Zrenjaninu, poslanici Nacionalnog zbora su glasali protiv toga... I ja sam siguran da srpska vlast bi privatno podržala i pozdravila pobedu, ali iz nekih diplomatskih razloga to ne bi javno rekli", zaključuje Ivković.
