Pomoćnica američkog državnog sekretara Karen Donfrid pozvala je Srbiju da se svrsta uz sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. U razgovoru za albanski servis Glasa Amerike Donfrid, koja ove nedelje obilazi zemlje Zapadnog Balkana, precizirala je da je teško verovati da bi bilo koja država mogla imati nepromenjen odnos prema Rusiji nakon 24. februara i neopravdane invazije na suseda.
“Dopustite mi da počnem time da je Srbija bila na pravoj strani istorije. Početkom marta na prvom glasanju u Generalnoj skupštini UN, kada je sto četrdeset i jedna država uključujući i Srbiju, podržala osudu ruske invazije na Ukrajinu i zahtevala da se Rusija povuče. Bilo je pet zemalja u UN koje su glasale protiv te rezolucije. Usvojena je i druga, humanitarna rezolucija Generalne skupštine UN, koju je Srbija podržala uz Albaniju i Sjedinjene Države. Takođe, održano je i glasanje o suspenziji iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. I opet, Srbija je bila uz nas”, ukazala je Donfrid – uz napomenu da je potrebno biti svestan toga.
“Prihvatiti da su to bile teške odluke koje je Srbija donela i ceniti ih. Govoreći o sankcijama, kao što sam pomenula, Sjedinjene Države smatraju da je Vladimiru Putinu važno nametnuti štetu zbog neopravdanih brutalnih poteza koje povlači. I u tom slučaju pozivamo Srbiju da se u vezi sa tim svrsta sa Evropskom unijom i sankcijama koje je uvela. Rekla bih ovde šta SAD i EU rade u vezi sa sankcijama – koordinacija je obeležje našeg zajedničkog rada. Želim da istaknem da paket sankcija uključuje i kontrolu izvoza i mislimo da je to važno. Kao i da koalicija, koja se suprotstavlja brutalnim akcijama Rusije, uključuje ne samo naše evropske saveznike i partnere, već i one u Aziji”, što kako je ukazala, predstavlja moćnu činjenicu.
Glas Amerike: Da li nabavka oružja Srbije iz Rusije i Kine predstavlja rizik za bezbednost i stabilnost na Balkanu?
Donfrid: Rekla bih da su pre 24. februara postojala različita mišljenja o tome šta su bili planovi Rusije. Zbog toga što neki od naših evropskih saveznika i partnera nisu verovali da će Rusija pokrenuti napad mislim da je 24. februar na neki način personifikacija onoga što se u Sjedinjenim Državama dogodilo 11. septembra. To nam je svima pokazalo stranu Rusije za koju smo se nadali da ne postoji. Kada bilo koja zemlja donosi odluke o kupovini oružja, veoma je teško zamisliti da može imati nepromenjen odnos sa Rusijom posle 24. februara. I tu ću još jednom podsetiti na odluke koje je Srbija donela u Ujedinjenim nacijama. Mislim da je Kina donela stratešku odluku da se udruži sa Rusijom. Ponoviću da odluke bilo koje države o nabavci oružja treba da bude zasnovana na informacijama o tome šta bi značila takva vrsta odnosa sa Rusijom ili Kinom. Tu bih završila svoj komentar, hvala vam.
Glas Amerike: Demokratski svet nalazi se pred izazovom ruske invazije na Ukrajinu. Kakve bi posledice mogla imati po Balkan – imajući u vidu ruski uticaj na pojedine države regiona?
Donfrid: Prvo, potrebno je da kažem da rastužuje to što građani Ukrajine stradaju svakog dana u neopravdanoj invaziji Ukrajine koju Rusija sprovodi u punom obimu. U poslednja dva meseca svedoci smo brutalnosti te invazije, neprekidnog bombardovanja Marijupolja ili zločina počinjenih u Buči. Toliko toga strašnog se dogodilo. Svaki dan tragičan je za Ukrajinu i Sjedinjene Države zauzele su čvrst stav u tom sukobu. Ovo je borba ne samo za Ukrajinu, iako je izuzetno važna za suverenitet i teritorijalni integritet te zemlje – ovde se radi o bezbednosti čitave Evrope. Suštinski, radi se o principima u koje verujemo, da svaka država ima pravo da donosi suverene odluke o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Radi se o osnovnim principima evropske bezbednosti sa kojima se Rusija saglasila u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i na drugim mestima.
