Američki Vrhovni sud priznao je žensko pravo na abortus odlukom iz 1973. u slučaju Rou protiv Vejda.
Kako je došlo do tog slučaja?
Žena koja se predstavljala pseudonimom Džejn Rou uložila je žalbu na zakone države Teksas kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda.
Šta je želela Rou?
Džejn Rou je zahtevala od Vrhovnog suda da preispita zakone Teksasa, za koji je tvrdila da je neustavan. Tražila je da se uspostavi pravo žene da okonča trudnoću u svakom trenutku, iz svakog razloga, bez ograničenja koja nameću pojedinačne države.
Da li se sud saglasio sa Rou?
Ne sasvim. U odluci sa 7 glasova "za" i 2 "protiv", sud je uspostavio nekoliko nivoa u odnosu na slobode i ograničenja abortusa na osnovu stadijuma trudnoće. Tokom prvog tromesečja, sud je zaključio da je odluka o okončanju trudnoće na ženama i njihovim lekarima. U drugom tromesečju, država će morati da uvede regulaciju procedure samog aborutsa "na načine koji se odnose na zdravlje majke". Kada trudnoća dostigne tačku da fetus može da opstane van materice, sud je odlučio da država može da "reguliše, pa i zabrani" abortus, osim u slučajevima gde je on neophodan "radi očuvanja života ili zdravlja žene."
Šta je pravna osnova za presudu?
Sud se pozvao na "pravo na privatnost" iz Četrnaestog amandmana američkog Ustava, konkretno deo u kome se navodi da nijedna država neće "nijednom pojedincu moći da uskrati pravo na život, slobodu ili imovinu, bez odgovarajućeg pravnog procesa."
Ko je bila Džejn Rou?
Norma Mekorvi je bila stanovnica Teksasa koja je zatrudnela 1969. i želela da abortira. Budući da je u Teksasu važila zabrana abortusa, rodila je devojčicu i dala je na usvajanje.
