Izjava generalnog direktora Rio tinta Sajmona Tomsona da ova kompanija želi da ponovo pokrene razgovore sa vladom Srbije o iskopavanju litijuma u Srbiji uplašila je i uzburkala strasti meštana Jadra.
Kako prenose agencije, Tomson je pred akcionarima na godišnjem sastanku kompanije u Australiji rekao:
„Nadamo se da ćemo moći da razgovaramo o svim opcijama sa vladom Srbije sada kada izbori ne stoje na putu”, dok je izvršni direktor Jakob Stausholm izjavio da Rio tinto nije odustao od Jadra jer je to savršen projekat i da su njihove procene o uticaju na životnu sredinu pokazale da nema razloga za zabrinutost meštana.
Međutim, Zlatko Kokanović iz udruženja "Ne damo Jadar" je ocenio da izjava Tomsona predstavlja ponižavanje srpske vlade i naroda i ocenio da je kompanija Rio tinto imala sa nekim dogovor u vladi:
“Mi smo sumnjali u odluku vlade kada je ukinuta uredba 20. januara ove godine da je to predizborni trik. Vlada je se povodom izjave direktora Rio tinta nije ni oglasila, niti je dala bilo kakav demanti. A znajući da je on glavni i odgovorni u Australiji za rušenje pećine Aboridžina koja je stara oko 46 hiljada godina, u svojoj državi je to učinio – kako će se ponašati u Srbiji”, rekao je Koković na konferenciji za medije iza Skupštine Srbije.
On je istakao da su predstavnici ekoloških organizacija sakupili potpise narodne inicijative o predlogu zakona o trajnoj zabrani istraživanja, eksploataciji i preradi minerala koji u sebi sadrže litijum i bor i da čekaju da vide kako reagovati nova vlada Srbije kada bude formirana.
Ljiljana Bralović iz ekološkog udruženja Suvoborska greda iz Pranjana je rekla da se nada da su članovi srpske vlade shvatili koliko je za Srbiju poguban rudnik litijuma i da ne veruje u “zeleno rudastvo” koje propagira ministarka rudastva i energetike Zorana Mihajlović.
Kako je rekla Bralović istraživanja i procene naučnih institucija u Srbiji i svetu o posledicama iskopavanja litijuma u Srbiji govore da bi otvaranje rudnika litijuma stvorilo dva i po miliona ekoloških izbeglica u Srbiji, da će biti zagađene 154 reke crnomorskog sliva u Srbiji:
“Planiramo da stupimo u kontakt sa nadležnima u drugim državama koje takođe pripadaju crnomorkom slivu i da ih alarmiramo da nećemo biti ugroženi samo mi u Srbiji, već svi ljudi koji piju vodu, hrane se i imaju koristi od reka koje teku ka Crnom moru”, rekla je Bralović i poručila da će se meštani ugroženih delova Srbije boriti kako ne bi postali ekološke izbeglice i bežati u druge zemlje.
Na pitanje da veruje da će ekološka borba u Srbiji biti ubuduće lakša s obzirom da će u poslaničke klupe nakon poslednjih izbora sesti i predstavnici koalicije “Moramo” kojoj su problemi zagađenja životne sredine prioritet, Bralović kaže:
“Očekujemo da će se koalicija Moramo zdušno boriti da ne dođe do ovih rudnika. Mi to očekujemo i od drugih mislećih ljudi, nekorumpiranih kojima je narod dao poverenje. Nebitno da li taj poslanik pripada koaliciji “Moramo” ili je iz Srpske napredne stranke – ja verujem da će ovaj put i u toj stranci proraditi savest”.
Meštanin sela Lukavac nadomak Valjeva i član ekološkog pokreta “Marš sa Kolubare” Branko Arbajter je rekao da su poslednjih nedelja ponovo počeli pripremni radovi za istražne bušotine na dve nove parcele i da ne postoje pravni osnovi za takve radove jer se radi o poljoprivrednom zemljištu.
Po podacima koje je izneo Arbajter količine bora, arsena i stroncijuma u mioničkom basenu su i do hiljadu puta veće od dozvoljenih. Na njegovom imanju, u arterijskom bunaru koji je iskopao 2017. godine analize pokazuju da se 2020. godine pojavljuje deset puta više bora od dozvoljenih vrednosti, a natrijum i kalijum po tri-četiri puta više.
“Na uviđaju na te dve bušotine smo videli da je tamo samo postavljen šoder pri zatvaranju tih taložnika, što mi smatramo da je to u stvari priprema, da mašina za iskopavanje se vrlo brzo pojavi na tim njivama”, kaže Arbajter i dodaje da se on kao vlasnik gazdinstva koje uzgaja borovnice obraćao nadležnima sa pitanjem na osnovu čega se vrše ta istraživanja, ali da odgovore nije dobio.
Redakcija Glasa Amerike se obratila kompaniji Rio tinto u Srbiji sa pitanjima o željama ove firme da posle izbora nastavi razgovore sa vladom Srbije o iskopavanju litijuma i da li, kako tvrde predstavnici ekoloških pokreta postoje nekakvi tajni dogovori sa vladom, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Inače, poslanik kome ističe mandat Vladan Glišić je pokušao da pomogne predstavnicima ekoloških organizacija da u holu parlamenta održe konferenciju za medije, ali nije dobio odobrenje za takav zahtev.
