Američki Senat nije uspeo da izglasa zakon kojim bi se pravo na abortus, zaštićeno presudom Vrhovnog suda u slučaju Rou protiv Vejda, pretvorilo u federalni zakon. Republikanci su filibasterom blokirali glasanje o zakonu, čime su se jasno videle stranačke podele koje postoje u vezi sa istorijskom sudskom odlukom i ograničenjima zakonodavne grane vlasti.
Bio je to pokušaj da se sačuva skoro 50 godina stara sudska presuda kojom se proglašava ustavno pravo na abortus, a kojoj sada preti ozbiljna opasnost da bude poništena u Vrhovnom sudu odlukom konzervativne većine.
Pre glasanja, nekoliko desetina demokrata iz Predstavničkog doma, pretežno žena, marširalo je od Predstavničkog doma do Senata skandirajući: "Moje telo, moja odluka". Oni su zatim ušli u salu Senata i tiho sedeli na mestima za publiku dok su senatori raspravljali o pravu na abortus.
Prošlog septembra, Predstavnički dom je glasao 218 prema 211 da se usvoji predlog zakona o pravu na abortus skoro identičan senatskom predlogu.
Predsednik Džo Bajden pozvao je Kongres da usvoji zakon kojim bi se zaštitile usluge abortusa za milione Amerikanki. Međutim, tesna većina njegove stranke nije bila dovoljna da se prevaziđe filibaster republikanaca (pravilo kojim se u Senatu zahteva većina od 60 glasova da bi se okončala debata o većini pitanja i prešlo na glasanje). Republikanci decenijama rade na tome da postave konzervativne sudije u Vrhovni sud i ukinu presudu Rou protiv Vejda.
Svih 50 republikanaca glasalo je da se blokira glasanje o zakonskom predlogu a pridružio im se jedan demokrata, senator Džo Menčin.
"Građani Amerike nas gledaju", rekao je pre glasanja lider senatske većine Čak Šumer. "Javnost neće zaboraviti na kojoj su strani bili senatori danas."
U Kongresu se godinama vodi bitka povodom politike o abortusu ali je glasanje u sredu, o zakonskom predlogu koji je usvojen u Predstavničkom domu, dobilo novu hitnost posle objavljivanja nacrta mišljenja Vrhovnog suda koji pokazuje da većina sudija želi da ukine odluku "Rou protiv Vejda", za koju mnogi smatraju da predstavlja zakon sama po sebi.
Vrhovni sud će svoju konačnu odluku objaviti tokom leta a sigurno je da će se njen efekat osećati širom zemlje i u kampanji za izbore na kojima će se odrediti koja stranka kontroliše Kongres.
Mere bezbednosti bile su snažne na Kapitolu, gde je potpredsednica SAD Kamala Haris predsedavala Senatom, kao i na ispred Vrhovnog suda gde se od prošle nedelje kada je procurio nacrt zakona svakodnevno okupljaju demonstranti.
Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je jedan od tvoraca inicijative da se postavljaju konzervativne sudije u Vrhovni sud - uključujući troje za vreme Trampove ere - pokušao je da umanji značaj posledica potencijalnih promena u federalnoj politici prema abortusu. “Tim pitanjima će se baviti na državnom nivou", rekao je Mekonel.
Oko polovina država je već usvojila zakone kojima se dodatno ograničava ili zabranjuje abortus, uključujući i zakone koji će stupiti na snagu istog trenutka kada Vrhovni sud donese odluku.
Ankete pokazuju da većina Amerikanaca želi da se sačuva pristup abortusu u ranim stadijumima trudnoće, ali su gledišta kompleksnija i raznovrsnija kada se govori o abortusu u kasnijim fazama trudnoće.
