Više od 250 ukrajinskih boraca predalo se nakon višenedeljnog pružanja otpora u bunkerima i tunelima ispod čeličane Azovstal u Marijupolju, čime je okončana najkatastrofalnija opsada tokom ruskog rata u Ukrajini, prenosi agencija Rojters.
Ruske snage su nedeljama granatirale Marijupolj, jednu od glavnih luka u Azovskom moru, a u žestokim borbama veći dio grada je sravnjen sa zemljom, dok su stradale desetine hiljada ljudi. Civili i stotine ukrajinskih boraca, mnogi od njih iz jedinice Azov, sklonili su se u kompleksu Azovstala, čeličane iz sovjetskog doba izgrađene sa mrežom bunkera i tunela.
Rusija je saopštila da je 256 ukrajinskih boraca položilo oružje i predalo se, od kojih je 51 teško ranjen i biće lečen u Novoazovsku, u regionu Donjecka koji je pod kontrolom proruskih snaga.
Sedam autobusa, sa ukrajinskim borcima koji su se predali, napustilo je u utorak Azovstal u pratnji proruskih oružanih snaga, navodi Rojters pozivajući se na izjavu očevica.
Autobusi su, prema navodima Rojtersa, stigli u novootvoreni zatvor u gradu Olenivka pod ruskom kontrolom. Ruska novinska agencija TASS prenela je da ruski istražni komiteta planira da ispituje vojnike u okviru istrage, kako Moskva navodi, "zločina ukrajinskog režima".
Ukrajinska vojna komanda saopštila je rano u utorak da je završena misija odbrane čeličane.
"Garnizon 'Marijupolj' je ispunio borbenu misiju. Vrhovna komanda naredila je komandantima jedinica da spasu živote svojih ljudi. Branioci Marijupolja su naši heroji", objavio je ukrajinski Generalštab.
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Ana Majlar je rekla da su 53 ranjena vojnika prebačena u bolnicu u gradu Novoazovsk, koji kontroliše Rusija, a preostalih 211 je prebačeno u bolnicu u Olenivki, takođe pod ruskom kontrolom.
Svi evakuisani biće predmet razmene zatvorenika sa Rusijom, kaže Majlar.
Međutim, predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin rekao je da će se skupština razmotriti zabranu razmene ruskih zarobljenika za pripadnike jedinice Azov koje je nazvao "nacstičkim kriminalcima" i "ratnim zločincima". Rusko državno tužilaštvo takođe je zatražilo od Vrhovnog suda da tu jedinicu proglasi "terorističkom organizacijom".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će zarobljeni ukrajinski borci biti tretirani u skladu sa međunarodnim normama. Veruje se da je u Azovstalu bilo ukupno oko 600 ukrajinskih boraca.
"Nadamo se da ćemo uspeti da spasimo živote naših ljudi. Neki od njih su teško ranjeni i dobijaju negu. Ukrajini je potrebno da njeni heroji žive", kazao je predsednik Volodimir Zelenski.
Pad Marijupolja omogućio bi Rusiji da uspostavi kopneni most do Krima, koji je anektirala 2014. godine, dok bi Ukrajina ostala bez ključne luke. Ruske snage bi takođe mogle da se preusmjere na borobe u drugim mestima u istočnom delu zemlje.
Ostala dešavanja na frontu
Ukrajina je saopštila u ponedeljak da su njene snage potisnule ruske trupe u oblasti Harkova u kontraofanzivi koja je omogućila Ukrajincima da dođu do ruske granice.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je snimak na kojem se vidi kako su njihove trupe na granici, a jedan vojnik je rekao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom:
"Ovde smo".
Nije bilo moguće nezavisno potvrditi ove informacije.
Nakon što su odbile rusko napredovanje na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, ukrajinske snage su povratile teritoriju u regionu i pokušale da potisnu Rusiju iz njenog startnog područja u Izjumu, dok se fokusira na istočni region Donbasa.
"Kremlj je sanjao da zauzme Kijev, Harkov i Odesu, zatim barem regione Donjecka i Luganska", napisao je u ponedeljak savetnik Zelenskog Mihail Podoljak na Tviteru.
"Sada su ruske trupe koncentrisane u regionu Luganska zbog nedostatka snaga. Nastavljamo sa lečenjem imperijalne megalomanije i činimo da se Moskva suoči sa realnošću".
Zelenski je u video obraćanju kasno u nedelju rekao da se Ukrajina priprema za nove ruske napade u Donbasu i južnoj Ukrajini.
"Okupatori i dalje ne žele da priznaju da su u ćorsokaku i da je njihova takozvana 'specijalna operacija' već bankrotirala". rekao je Zelenski.
A u ponedeljak uveče ukrajinske vlasti su saopštile da je u ruskom granatiranju u regionima Donjeck i Lugansk ubijeno 20 civila, među kojima jedno dete. Na svojoj stranici na Fejsbuku, ukrajinska vojska je saopštila da se pucalo na 25 zajednica u regionu, a da su među pogođenim lokacijama 42 stambene zgrade i jedna škola.
Rojters nije mogao da nezavisno potvrdi te vesti, a Rusija nije još reagovala na izveštaj o ubijenim civilima.
Najmanje 10 civila je poginulo u ruskom granatiranju grada Severodonjecka u istočnoj Ukrajini u ponedeljak, saopštio je guverner regiona Lugansk Serhej Gajdaj. On je ranije u ponedeljak izjavio da je zbog žestokog granatiranja došlo do izbijanja požara u stambenim zgradama.
Rusija je u ponedeljak upozorila na "dalekosežne posledice" ako se Finska i Švedska pridruže zapadnom vojnom savezu NATO-a.
Ruske novinske agencije citirale su zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova koji je rekao da će se "opšti nivo vojnih tenzija povećati" i da se bezbednost Finske i Švedske neće poboljšati.
"Oni ne bi trebalo da gaje iluzije da ćemo mi to samo podneti", rekao je Rjabkov.
Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin objavili su u nedelju u predsedničkoj palati u Helsinkiju kandidaturu za članstvo u NATO.
"Ovo je istorijski dan", rekao je Ninisto. "Nova era počinje".
Očekuje se da će Švedska takođe tražiti ulazak u Alijansu, čime će biti okončana dva veka vojnog nesvrstavanja. Vladajuća stranka Švedske u nedelju je odustala od protivljenja ulasku u NATO.
Prijave za NATO dve nordijske zemlje će se verovatno brzo odvijati, a generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg je poslednjih dana rekao da će biti dobrodošle.
"Finska i Švedska su već najbliži partneri NATO", rekao je zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana u nedelju u Berlinu, gde su se članice sastale da razgovaraju o njihovoj kontinuiranoj podršci Ukrajini protiv ruske invazije i širenja Atlantskog saveza.
Rusija je prekinula struju Finskoj u znak odmazde za njenu kandidaturu za ulazak u NATO. Finska dobija 10 odsto svoje energije iz Rusije, a prazninu sada popunjava Švedska.
Turska je prvobitno izrazila zabrinutost zbog pridruživanja Finske i Švedske bezbednosnom savezu, ali je u subotu rekla da ne zatvara vrata toj mogućnosti. Za svako proširenje NATO potrebna je jednoglasna saglasnost postojećih članica.
"Nisam toliko zabrinut", rekao je Ninisto o stavu Turske.
NATO i Sjedinjene Države saopštile su u nedelju da su uvereni da Turska neće stati na put ulasku Finske i Švedske u NATO. Turski zvaničnici u nedelju su rekli ministrima spoljnih poslova u Berlinu da žele da nordijske zemlje zaustave podršku kurdskim militantnim grupama prisutnim na njihovoj teritoriji i ukinu zabranu prodaje nekog oružja Turskoj.
Najviši diplomati iz SAD i Ukrajine sastali su se u nedelju u Berlinu da razgovaraju o ruskoj invaziji i uticaju koji je ona imala ne samo na Ukrajinu, već i na ostatak sveta.
Američki državni sekretar Antoni Blinken pružio je uveravanja ukrajinskom ministru spoljnih poslova Dmitru Kulebi u podršku koju Ukrajina ima od svojih saveznika i razgovarao o ovonedeljnim sastancima Grupe sedam industrijalizovanih nacija i ministarskih sastanaka ministara spoljnih poslova NATO.
