U govoru održanom u utorak u Briselu, američka sekretarka za finansije Dženet Jelen pozvala je saveznike da pruže veću finansijsku podršku Ukrajini, rekavši da će takav napor za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata na kraju biti neophodan kako bi se pomoglo Ukrajini da se oporavi od rata sa Rusijom koji je u toku.
"Neposredne potrebe Ukrajine za finansiranjem su značajne", rekla je Jelen, napominjući da se vlada ne može osloniti na redovne poreske prihode i da nastavlja da funkcioniše "zbog domišljatosti i hrabrosti ukrajinskih zvaničnika".
Jelen je nastavila: "Ukrajini su potrebna budžetska sredstva za plaćanje vojnika, zaposlenih i penzionera, kao i za upravljanje privredom koja zadovoljava osnovne potrebe njenih građana".
U budućnosti, Ukrajina će imati još veće finansijske potrebe, rekla je ona.
"U kratkom roku, moraće da se okrene popravci i obnavljanju kritičnih komunalnih postrojenja i usluga", rekla je ona. "Na kraju, Ukrajini će biti potrebna ogromna podrška i privatne investicije za rekonstrukciju i oporavak, slično zadatku obnove u Evropi nakon 1945. godine".
Iako to nije posebno spomenula, Jelen je izgleda mislila na Maršalov plan, prema kojem su Sjedinjene Države pružile milijarde dolara pomoći za ekonomski oporavak Evropi od 1948. do 1951. godine.
Pohvalna saradnja
Jelen se pojavila na Briselskom ekonomskom forumu kako bi održala predavanje Tomazo Padoa Skiopa, nazvano po pokojnom bivšem italijanskom ministru ekonomije i finansija, koji se smatra jednom od pokretačkih snaga za konverziju Evrope na jedinstvenu valutu.
Jelen je pohvalila "snažno partnerstvo" koje postoji između SAD i njihovih evropskih saveznika.
"Najopipljiviji primer je naš zajednički odgovor na ničim izazvan rat Vladimira Putina protiv Ukrajine i njenog naroda", rekla je ona. "Rat uzima razarajući ljudski danak — sa tragično izgubljenim životima, interno raseljenim porodicama ili onima koji postaju izbeglice, sa uništenim gradovima i zajednicama".
Ona je, međutim, upozorila da do sada preuzete obaveze neće biti dovoljne za obnovu Ukrajine.
"Ukrajina će morati da preduzme ovaj korak po korak, ali mi možemo da pomognemo danas i da priznamo i pripremimo se za ono što dolazi", rekla je Jelen. "Ono što je jasno je da do sada najavljena bilateralna i multilateralna podrška neće biti dovoljna da odgovori na potrebe Ukrajine, čak ni u kratkom roku".
Napominjući da je američki Kongres spreman da odobri još jedan paket pomoći Ukrajini vredan desetine milijardi dolara, ona je rekla: "Iskreno molim sve naše partnere da nam se pridruže u povećanju svoje finansijske podrške Ukrajini. Naši zajednički napori su od ključnog značaja za pomoć obezbediti da ukrajinska demokratija prevlada nad Putinovom agresijom".
Bajdenova administracija zatražila je od Kongresa 33 milijarde dolara dodatne pomoći Ukrajini. Prošle nedelje je, međutim, Predstavnički dom odobrio paket od 40 milijardi dolara, što je više od 20 odsto veći paket od onog koji je zahtevao predsednik. Očekuje se da će Senat, koji će o paketu glasati već u sredu, takođe odobriti.
Hitni pozivi za pomoć
Kako je obim razaranja izazvanog ruskim napadom postao očigledan, pozivi za stvaranje verzije Maršalovog plana za Ukrajinu nedeljama stižu iz raznih krajeva, uključujući i sam Kijev.
Obraćajući se na konferenciji u Varšavi putem video zapisa prošle nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao: "Obnova Ukrajine sada mora postati isti istorijski primer za naše vreme i za budućnost kao obnova evropskih zemalja posle Drugog svetskog rata".
Italijanski premijer Mario Dragi pozvao je na stvaranje Maršalovog plana za Ukrajinu u obraćanju Atlantskom savetu prošle nedelje.
Ekonomista Kalifornijskog univerziteta u Berkliju i bivši savetnik Međunarodnog monetarnog fonda Bari Ajhengrin pisao je u listu Gardijan i na drugim novinskim sajtovima: "Maršalov plan je dao prioritet obnovi izvoznih kapaciteta. U njemu su prepoznati okrepljujući efekti međunarodne konkurencije i političke prednosti evropske integracije . Ukrajina se gotovo sigurno suočava sa dugim putem do nirvane članstva u EU. Ali put se može ubrzati ako je zapadna pomoć strukturisana tako da uskladi ukrajinske institucije i politike sa onima EU."
Pitanja o ukrajinskom "Maršalovom planu"
Neki su skeptični da se Ukrajina može obnoviti uspešno kao što je to bila Evropa posle Drugog svetskog rata.
U članku na veb stranici Forin afers prošle nedelje, Ben Stajl, direktor za međunarodnu ekonomiju u Savetu za spoljne odnose i autor knjige "Maršalov plan: Zora hladnog rata", upozorio je da je greška povlačiti previše paralela između Zapadne Evrope kasnih 1940-ih i Ukrajine početkom 2020-ih.
"Površinski, Ukrajina bi izgledala kao plodno tlo za Maršalov plan", napisao je Stajl. "Ona je, slično većini od 16 primalaca Maršalovog plana 1948–1952, tržišno orijentisana evropska zemlja sa demokratskim osnovama, željna da se bliže integriše sa svojim susedima na zapadu. Ima veliki neiskorišćeni potencijal u proizvodnji energije, hemikalija, poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji".
Ali poređenje ide samo tako daleko, istakao je Stajl. Zemlje koje su imale koristi od Maršalovog plana mogle su to da urade jer su dobile eksplicitne bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država. To im je omogućilo da izbegnu preusmeravanje većeg dela svojih proizvodnih kapaciteta na ponovno naoružavanje. Takođe je sprečio Sovjetski Savez da potkopa napore za sprovođenje ekonomskih reformi i demokratizaciju, kao što je Sovjetski Savez učinio u istočnoevropskim zemljama, uključujući Poljsku i Čehoslovačku, koje nisu imale koristi od plana.
"Zaključak za žaljenje, ali neizbežan je da je dugoročna, kredibilna unutrašnja i spoljna bezbednost preduslov za uspešan Maršalov plan u Ukrajini i da SAD i njihovi saveznici nisu u stanju da je obezbede", napisao je Stajl.
"Ako bi kasnije bio pokrenut masivan program pomoći sa ciljem da učvrsti zapadnu orijentaciju Kijeva, Rusija bi mogla verodostojno da ugrozi Ukrajinu, njene zvaničnike, njene saveznike, njene trgovinske partnere i bilo koja preduzeća koja tamo posluju skupim sajber, vojnim i ekonomskim napadima", dodao je on. "Da budemo jasni, Rusija možda nikada neće moći da osvoji Ukrajinu, ali je više nego sposobna da od nje napravi pakleno mesto za život i poslovanje".