Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u sredu da je spreman za pregovore sa Rusijom, ali samo ako bude direktno razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Obraćajući se učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu putem video linka, Zelenski je rekao da postoji potencijal za pronalazak diplomatskog izlaska iz konflikta, ako Putin "razume realnost."
Zelenski je dodao da bi prvi korak ka pregovorima bio da se ruske snage povuku iza linija uspostavljenih pre nego što je Rusija izvršila invaziju krajem februara.
Proteklih nedelja nije bilo naznaka pomaka u diplomatskom rešenju sukoba, a obe strane optužuju jedna drugu da nisu spremne da učestvuju u pregovorima.
Zelenski je tokom obraćanja takođe izrazio saučešće porodicama žrtava masovne pucnjave u američkoj osnovnoj školi u Teksasu.
“Koliko znam, 21 osoba je poginula, uključujući 19 dece. To je strašno, da imate žrtvu pucnjave u mirnodopsko vreme", rekao je.
Ključ za mir
Dok su ruske snage bombardovale istočnu Ukrajinu, između ostalog i regione Severnodonjeck i Lugansk, savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak je strane vlade pozvao da preduzmu korake da izvrše pritiska na Rusiju da okonča sukobe u Ukrajini.
“Danas, budućnost Evrope se ne formira u Briselu ili Davosu. Formira se u rovovima blizu Severnodonjecka i Bahmuta. Trajanje ovog rata zavisiće od brzine uvođenja energetskih sankcija i snabdevanja oružjem. Želite da okončate rat? Ključ za mir je u vašim prestonicama", napisao je Podoljak na Tviteru.
Nešto ranije, u utorak uveče Zelenski je poručio da je slanje granata, tenkova, protivbrodskih projektila i drugog oružja Ukrajini "najbolja investicija" da se spreči dalja ruska agresija.
Ekonomski pritisak
SAD kažud da neće obnoviti izuzeće, koje ističe u sredu, a kojim se Rusiji omogućava da plaća svoje dugove međunarodnim investitorima. Sekretarijat za finansije dozvolio je Rusiji da koristi američke banke za isplatu svojih dugova navodeći da je to privremena mera kako bi se omogućila "uredna tranzicija" a investitorima dozvolilo da prodaju svoje deonice.
Zatvaranje te opcije znači da bi Rusija mogla biti onemogućena da podmiri svoja dugovanja.
Širenje NATO-a
Delegacije Švedske i Finske posetile su Ankaru u sredu da bi razgovarale sa turskim zvaničnicima o prijavama dve zemlje za članstvo u NATO-u, čemu se protivi Turska.
Turska optužuje Švedsku i Finsku da pruža utočište ljudima povezanim sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) i sledbenicima muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena, za koga Turska smatra da je orkestrirao pokušaj puča 2016.
Za članstvo u NATO potrebna je saglasnost svih članica. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je uveren da će sve primedbe biti prevaziđene i da će Švedska i Finska uskoro biti primljene u savez.
U izveštaju su korišćene i informacije agencija Asošijeted pres, AFP i Rojters.
