Odbijanje Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa članicama Evropske unije neće dovesti do određivanja "dana D" za prelomnu odluku Srbije po pitanju ostanka ili napuštanja evropskog puta, ali za očekivati je da proces integracija dođe u fazu "hlađenja", ocena je stručnjaka posle vesti o prvim konkretnim posledicama nastavka politike "sedenja na dve stolice" i neotvaranja novih poglavlja u pregovorima.
Posledice odbijanja Srbije da uvede sankcije Moskvi zbog ruske invazije na Ukrajinu, počele su da se osećaju u procesu evropskih integracija. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da Klaster 3 u pregovorima o pridruživanju neće biti otvoren u junu.
"Što se nas tiče mi smo potpuno spremni za otvaranje klastera 3 – konkurentnost i inkluzivni rast, međutim, jasno je bilo da nećemo otvoriti klaster u junu upravo zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera. Nisam baš optimista ni što se tiče drugih, ali ima vremena do kraja godine, čeka nas mnogo izazova – energetska, prehrambena i svaka druga kriza koju moramo zajedno da rešavamo i zato je važno da Srbija čvrsto bude na evropskom putu", izjavila je ministarka Joksimović gostujući na RTS-u.
Istovremeno, govoreći o uslovljavanju integracija Srbije u EU uvođenjem sankcija Rusiji i međusobnim priznavanju Srbije i Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je reč o "njihovoj želji", a da "Srbija može da ima svoje mišljenje".
Vučić je odgovarajući na pitanje novinara u sredu rekao da je reč o čudnoj politici i da "neki ljudi ne poštuju sopstveni pregovarački okvir u kojem se govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno Srbije i Kosova, kako ko shvata".
"Međusobno priznanje je njihova želja, mi to ne želimo, i svako neka radi svoj posao - oni su važni, mi nismo, ali možemo da imamo mišljenje, može nam se", rekao je dodajući da je spreman da prihvati udarce po svojim leđima, jer su "pravda, moral i istina na strani Srbije".
'Agresija Rusije na Ukrajinu sada ključno pitanje'
I dok nedeljama rastu tenzije u javnosti u vezi sa konačnim opredeljivanjem Srbije, nameće se pitanje da li će EU Beogradu odrediti rok do kog se spoljna politika Srbije mora uskladiti sa Unijom, ili će - kao što su to ranje najavile neke diplomate - Srbija lagano biti ostavljana na slepom koloseku, sve više izvan fokusa Zapada.
Uroš Čemalović, doktor Univerziteta u Strazburu i naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, podseća u razgovoru za Glas Amerike da je u redovnim okolnostima, pridruživanje EU visoko birokratizovan, postupan i, po pravilu, spor proces.
"Međutim, ruska agresija na Ukrajinu je nesporan svetsko-istorijski 'game changer' i ne može da ostane bez posledica na proces EU integracija. On će ostati birokratizovan, ali se može očekivati da će se veća pažnja posvećivati stavovima država kandidata o spoljno-političkim pitanjima o kojima u EU postoji konsenzus, nego redovnom poslu na usklađivanju domaćeg normativnog okvira sa pravnom tekovinom EU".
I ministarka Joksimović, na pitanje RTS-a koliki je manevarski prostor kada je reč o sankcijama, rekla je da se tu ne radi o manevarskom prostoru, kao i da je Srbija u startu pokazala - kroz glasanje za rezolucije u UN i "mnogim drugim visokim i značajnim telima multilateralnog sveta" potpunu privrženost – da deli iste vrednosti poštovanja međunarodnog mira i poretka i nepovredivosti teritorijalnog integriteta.
"Da li će to uticati na odnos prema nama u EU i odnos prema percepciji naše posvećenosti evropskim vrednostima – hoće, zato što postoji sada jedno gotovo unisono razmišljanje u EU koje ide na potpunu izolaciju Ruske Federacije, koja će dugo trajati", dodala je ministarka i istakla da očekivanja idu u tom smeru da Srbija pokaže veću privrženost i veće poštovanje odlukama koje je zajednički donela EU.
Uroš Čemalović dalje procenjuje da se ne može očekivati neki prelomni "dan D" za EU integracije, ali da članstvo Srbije može polako da otklizi veoma nisko na agendi spoljno-političkih prioriteta Unije, uz "hlađenje" evropskih prestonica i, još više, javnog mnjenja građana Unije, za ideju o proširenju.
"Koliko se za sada može nazreti iz dostupnih najava o budućem češkom predsedavanju Savetom EU, pitanje agresije na Ukrajinu će biti jedno od ključnih, dok će otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom zavisiti od političkog razumevanja za pokušaj produženog sedenja na dve klupe", rekao je Čemalović.
Rama moli EU za razumevanje za Srbiju
Sa druge strane, Srbiji je glas podrške stigao iz zemlje iz koje ga javnost u Srbiji verovatno nije očekivala - iz Albanije. Premijer te zemlje Edi Rama upozorio je da bi preveliki pritisak Zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji mogao biti štetan po ceo region i zatražio razumevanje za stav Beograda s tim u vezi.
"Morate da razumete da je Srbija u veoma različitoj poziciji od drugih zbog svoje istorije, zbog svojih posebnih veza sa Rusijom", rekao je Rama za briselski portal Politiko.
Rekao je, ipak, da veruje da bi Srbija trebalo vremenom da uvede sankcije Rusiji, ali da ne treba vršiti pritisak na Beograd - koji je u velikoj meri energetski zavisi od Moskve - da to uradi prerano.
"Tražiti od njih da to urade odmah, i to u punom obimu, praktično je nemoguće… To bi bilo samoubistvo za njihovu ekonomiju", rekao je Rama.
Albanski premijer takođe je ocenio da bi preveliki pritisak Zapada na Srbiju mogao da donese štetu kada je reč o stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.
"Moramo ponekad da trpimo druge i razumemo šta se dešava, inače ne možemo da zadržimo ovu zajednicu na okupu za veće i bolje svrhe", rekao je on.
"Mislim da je Srbija na dobrom putu. Naravno, ne brzinom kojom bismo možda želeli. Ali verujte mi, drugi scenariji su zaista veoma loši za sve, a posebno za ovaj region", rekao je Rama.
Čemalović nije želeo da daje ocenu poteza državnih vlasti Srbije o ekonomskoj i političkoj isplativosti odugovlačenja i "kupovine vremena".
"Sve presudno zavisi od situacije na terenu u Ukrajini i drugih bitnih okolnosti koje su, gotovo u potpunosti, van domašaja političkih odlučilaca u Srbiji", zaključio je on.
