Federalne rezerve su podigle kratkoročnu referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta u sredu, u pokušaju da zaustave rast inflacije, i prognozirale usporenu ekonomiju i rast nezaposlenosti narednih meseci.
To je najveće povećanje kamata za američku Centralnu banku od 1994. godine, a odluka je doneta nakon što su nedavni podaci pokazali da nije ostvaren veći napredak u borbi protiv uporne inflacije.
Zvaničnici Centralne banke su takođe nagovestili da će još brže podizati kamatne stope, i tako su monetarnu politiku uskladili sa brzom promenom u proceni finansijskih tržišta o tome šta će biti potrebno da bi se cene dovele pod kontrolu.
"Inflacija je i dalje povišena, što odražava disbalans u ponudi i potražnji povezan sa pandemijom, veće cene energenata i opšti pritisak cena", saopštila je Federalna komisija za otvoreno tržište, telo Centralne banke koje određuje njenu politiku, na kraju dvodnevnog sastanka u Vašingtonu.
"Komisija je čvrsto rešena da inflaciju vrati na željeni nivo od 2 odsto".
U saopštenju se rat u Ukrajini i kineska politika uvođenja karantina navode kao izvori dodatnog pritiska inflacije. Ovim potezom su federalne kratkoročne kamatne stope podignute na nivo od 1,50% do 1,75%. Zvaničnici projektuju da će se kamata do kraja godine povećati na 3,4%, i 3,8% 2023. godine - što je značajna promena u odnosu na projekcije iz marta da će stopa ove godine porasti na 1,9%.
Federalne rezerve predviđaju da će se ekonomski rast ove godine usporiti na 1,7%, dok će nezaposlenost do kraja godine porasti na 3,7% i nastaviti da raste tokom 2024. do stope od 4,1%.
Vrednost akcija na berzi odmah je pala posle objavljivanja odluke Centralne banke, dok je vrednost američkog dolara porasla u odnosu na više valuta.
