Posledice rata u Ukrajini već se osećaju u srpskoj ekonomiji: inflacija je skočila na 10,4 odsto, a umesto predviđenog privrednog rasta Srbije od pet procenata prognoze su smanjene na 3,5 odsto.
Prema podacima koje je u četvrtak, na debati Evropskog pokreta u Srbiji "Ekonomske posledice rata u Ukrajini” videolinkom izneo ekonomista bečkog Instituta za međunarodnu ekonomiju Branimir Jovanović, ukoliko rat u Ukrajini potraje do kraja godine privrednog rasta u Srbiji neće biti, već se računa na stagnaciju, to jest rast će biti oko nula odsto.
Takođe, govoreći o energentima i snabdevanju Srbije pre svega gasom, Jovanović smatra da se u kratkom roku ne može zameniti ruski gas, ali da se u srednjem i dužem roku može naći zamena. On smatra da Srbija generalno treba da smanji zavisnost od gasa kao energenta, da bi trebalo da investira u obnovljive izvore energije i da ima potencijala za to, ali ništa ne radi po tom pitanju.
“Nema dileme da Srbija pokušava da sedi na dve stolice, da bude dobra i sa Rusijom i sa Evropskom unijom”, rekao je Jovanović i ocenio da će "zbog toga osetiti ekonomsku krizu jače nego ostale zemlje u regionu zato što ima veće veze sa Rusijom nego bilo koja druga zemlja u regionu".
Međutim, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić smatra da se zamena za ruski gas ne može naći u kratkom, pa ni u srednjem periodu. On smatra da rat u Ukrajini nije samo rat protiv nacionalizma, kako su ga Rusi nazvali, već i rat za resurse.
“Vi imate region koji je pod okupacijom Rusije delimičnom, koji faktički hrani preko dve milijardi ljudi. A može da utiče na četiri milijarde ljudi u svetu da ostanu gladni. Znači, sa jedne strane imate energente koji stravično rastu, vi uvodite sankcije Rusiji svesni toga da će to dovesti do energetske krize i dovelo je do toga. A sa druge strane je nestašica hrane”, rekao je Drakulić na panelu i dodao da je u Srbiji situacija jako teška:
“Moramo da budemo jako zabrinuti – imali smo kovid koji nas je ošamutio i sad je došao ovaj rat u Ukrajini koji nas je stavio u tešku situaciju i pitanje je šta će biti posledice toga. One će biti stravične i što duže rat traje posledice će biti veće. Sprema nam se novi cunami. Predviđanja svih ekonomista da mi krajem ove i početkom naredne godine imaćemo situaciju goru nego 2008-me godine”.
Ekonomski novinar Aleksandar Milošević smatra da će najveći problemi Srbije biti inflacija i cene energenata, ali da u ovoj situaciji pred leto građani možda još nisu svesni toga i da će se sa približavanjem zime zapravo videti koliki je zapravo težak ekonomski udar koji ceo svet, pa i Srbija trpi zbog ukrajinske krize:
“Ono što će biti su cene energenata i nemogućnost EPS-a da samostalno proizvede dovoljnu količinu struje zbog lošeg rukovođenja i havarija koje smo imali prošle godine, zbog čega ćemo izgleda i ove zime biti primorani da celu zimu uvozimo energiju. A s obzirom da traje ukrajinski rat i pitanje je da li će se završiti, te cene će na svetskom tržištu opet biti na onim rekordnim nivoima, tako da nam preti velika opasnost od visokih cena”, izjavio je za Glas Amerike Milošević.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ističe da je situacija zabrinjavajuća i da pozicioniranje Srbije u vezi sa ratom u Ukrajini može samo da pogorša situaciju:
“Mi možemo izgubiti šansu velikog prebacivanja proizvodnih kapaciteta u naš region, to je počelo sa kovidom. To se sada za vreme rata u Ukrajini pojačalo, međutim vidi se trend da će te investicije ići ka zemljama sa kojima se imaju prijateljski odnosi, gde ne postoji rizik. I mi tu nismo percipirani kao prijateljska zemlja velikim evropskim investitorima imajući u vidu naš stav oko rata u Ukrajini i naš otpor da uvedemo sankcije Rusiji”, kaže Minić u izjavi za Glas Amerike i dodaje:
“S druge strane nama se nudi da se uključimo u vojno-industrijske lance u EU, da se uključimo u proizvodne lance u EU, da dobijemo neke garancije oko bezbednosnih snabdevanja energijom, jer se dešava prestrukturiranje snabdevača. Ako mi sve to odbijemo onda nam se ne piše dobro”.
Zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman rekla je da Evropa mora da shvati da ne može više da se oslanja na Rusiju kao pouzdanog snabdevača energijom, jer ta zemlja koristi gas i naftu kao sredstvo ucene i ne poštuje ugovorne obaveze.
"Moramo da se diverzifikujemo kada je u pitanju snabdevanje energentima", ocenila je Gizelman.
