Na jednoj benzinskoj stanici blizu aerodroma u Kelnu, u Nemačkoj, Bernd Muler gleda kako brzo raste cifra na pumpi: 22, 23, 24 eura. Raste i broj koji pokazuje koliko usipa goriva. Ali mnogo sporije...
"Otarasiću se automobila u oktobru ili novembru. Penzionisan sam, a tu je i cena goriva i tako... U jednom trenutku, morate nečeg da se odreknete", kaže 80-godišnji Muler.
Širom sveta, vozači poput Mulera, preispituju svoje navike i lične finansije zbog naglog skoka cena benzina i dizela, podstaknutog ruskim ratom u Ukrajini i globalnim oporavkom od pandemije kovida 19. Cene energije su jedan od ključnih faktora rasta inflacije širom sveta, zbog kojeg je životni standard sve skuplji, prenosi agencija Asošijeted pres.
Potrošači širom sveta donose različite odluke zbog sve skupljeg goriva: Da hodaju više. Ili voze bicikl. Idu podzemnom železnicom, vozom ili autobusom. Koče manje da bi štedeli gorivo. Preispituju planove da automobilom idu na odmor. Ili da se čak otarase vozila.
Za milione ljudi, koji nemaju pristup adekvatnom javnom saobraćaju ili ne mogu da se odreknu automobila iz nekog drugog razloga, rešenje je da ipak plaćaju gorivo, ali štede negde drugo.
Ngujen Trong Tujen, taksista u Hanoju u Vijetnamu, kaže da tokom saobraćajne gužve jednostavno isključi aplikaciju preko koje građani zakazuju vožnju.
"Ako sam zaglavljen u saobraćaju, cena vožnje neće pokriti troškove goriva", ističe Tujen.
Mnogi vozači slede njegov primer, zbog čega je sve teže zakazati vožnju. U Manili, Ronald Sibeji nekada je dnevno trošio 900 pezosa ($16.83) dizela za vožnju "džipnija", popularnog ukrašenog vozila koje se koristi u javnom saobraćaju na Filipinima. Sada, troši i do 2.200 pezosa ($41.40).
“To bi trebalo da bude naša zarada. Sada nije ostalo ništa", kaže Sibeji, čija je zarada pala za oko 40 odsto zbog rasta cena goriva.
Cene benzina i dizela su složena kombinacija cena sirove nafte, poreza, kupovne moći i bogatstva pojedinačnih zemalja, vladinih subvencija tamo gde ih ima, i prihoda posrednika kao što su rafinerije. Cena nafte je u dolarima, tako da ako neka zemlja uvozi taj energent, računa se i kurs - cene goriva u Evropi nedavno su skočile delom i zbog slabije vrednosti eura.
Često postoje i geopolitički faktori, kao što je rat u Ukrajini. Kupci koji odbijaju da kupe rusku sirovu naftu i zabrane koje su zapadne zemlje uvele na ruske energente potresli su naftna tržišta već suočena sa manjim zalihama zbog brzog oporavka od pandemije.
Postoji globalna cena nafte - oko 110 dolara po barelu - ali ne i globalna cena goriva zbog poreza i drugih faktora. U Hong Kongu i Norveškoj, možete da platite više od 10 dolara po galonu (oko 3,8 litara). U Nemačkoj, možda oko 7 i po dolara po galonu, a u Francuskoj 8. Prosečna cena u Sjedinjenim Državama po galonu je nešto niža, oko 5 dolara, ali je to prvi put da je tako visoka.
Stanovnici siromašnijih država brzo osećaju posledice većih cena energije, ali nisu pošteđeni ni Evropljani i Amerikanci. Amerikanci imaju slabiji pristup javnom saobraćaju, a čak ni saobraćajne mreže u Evropi nisu dostupne svima, naročito u selima.
Šarl Dupon, menadžer jednog butika u regionu Eson južno od Pariza, jednostavno mora da automobilom ide na posao.
"Praktikujem eko-vožnju, što znači da vozim sporije i izbegavam iznenadno kočenje", objašnjava Dupon.
U Rimu, Leticija Ćećineli kaže da vozi bicikl i pokušava da manje koristi automobil "kada je to moguće".
"Međutim, imam dete i moram da ga vozim u kamp. A to radim tako što ne kupujem ekstra picu", kaže Ćećineli.
Cene na pumpama mogu da budu i politički "dinamit". Američki predsednik Džo Bajden traži od Saudijske Arabije da proizvodi više nafte da bi pomogla da se smanje cene goriva, a planira da i tu zemlju poseti narednog meseca nakon što je OPEC odlučio da poveća proizvodnju. SAD i druge zemlje takođe su pustili naftu iz strateških rezervi, što pomaže ali nije ključno.
Bajden je u ponedeljak rekao da bi do kraja nedelje mogla da bude doneta odluka o tome da li će biti privremeno ukinut federalni porez na gorivo.
Nekoliko zemalja ograničilo je cene goriva, među kojima je Mađarska, gde popust ne važi za strane tablice. U Nemačkoj, vlada je smanjila porez za 35 centi po litru benzina i 17 centi za dizel, ali su cene uskoro počele ponovo da rastu.
Nemačka je takođe uvela jeftiniju mesečnu kartu za javni saobraćaj od 9 eura, što je dovelo do gužvi na železničkim stanicama i vozovima tokom nedavnog prazničnog vikenda. Međutim, taj program traje samo tri meseca i ne koristi mnogo stanovnicima sela gde nema železničkih stanica.
U stvari, potrošnja goriva je na nivou od pre pandemije, pokazuju podaci nemačkog udruženja benzinskih stanica.
Da li je olakšanje na vidiku? Mnogo toga će zavisiti od toga kako rat u Ukrajini bude uticao na globalna tržišta nafte. Analitičari kažu da će određene zalihe ruske nafte definitivno nestati, s obzirom na to da je Evropska unija, najveći i najbliži ruski kupac, obećala da će okončati veći deo uvoza ruske nafte u roku od pola godine.
U međuvremenu, Indija i Kina kupuju više ruske nafte. Evropa će zalihe morati da nabavlja iz drugih zemalja, kao što su bliskoistočne koje takođe ne ispunjavaju zacrtane ciljeve kada je reč o proizvodnji.
Za mnoge, večernji izlasci i obavezni letnji odmori, kao što je to slučaj u Evropi, su među stvarima na kojima se štedi. Izabel Bruno, nastavnica koja živi u predgrađu Pariza, sada ide autobusom do železničke stanice, umesto 10-minutne vožnje.
"Moj suprug i ja smo zaista zabrinuti zbog odmora zato što smo se nekada često vozili da posetimo porodicu na jugu Francuske. Sada ćemo morati da obraćamo pažnju na cene karata za voz, i da automobil koristimo samo za kraću vožnju", kaže Bruno za AP.
Leo Teus, grafički dizajner iz San Franciska, kaže da mora da bude pažljiv kada sipa gorivo dok ide da se sastane sa klijentima - često ne puni celi rezervoar. Cene goriva u Kaliforniji su najviše u SAD, blizu 7 dolara po galonu u nekim delovima te države.
A kada je reč o odlasku u klubove ili barove posle posla, Teus ističe: "Morate sada da razmišljate o gorivu, morate da odlučite da li zaista vredi da izlazite?"
