Ponovljeni parlamentarni izbori na jednom biralištu u selu Veliki Trnovac, koje se nalazi kod Bujanovca na jugu Srbije, biće održani 30. juna, odlučila je Republička izborna komisija (RIK).
Glasanje na biračkom mestu 6 u Osnovnoj školi "Muharem Kadriju" tri puta je poništavano usled izbornih nepravilnosti, a poslednji put - u četvrtak biralište nije otvoreno jer, kako je objavio nevladin Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), članovi biračkog odbora nisu mogli da se dogovore o podeli posla.
Inače, u Velikom Trnovcu se praktično odlučuje hoće Koalicija Albanaca doline dobiti svog prvog poslanika u parlamentu ili će taj mandat pripasti Socijalističkoj partiji Srbije (SPS).
“To u praksi znači da je naš izborni proces nepoverenjem pre svega političkih aktera jednih prema drugima, a i u sam izborni proces. Jer ovde prosto postoji potreba da neko nekog kontroliše kako neko ne bi uradio nešto mimo zakona, a u svoju korist. I tu nije kriv zakon, nisu kriva pravila, ona su samo preslikala tu volju samih političkih aktera da budu stalno u kontroli”, kaže Pavle Dimitrijević iz Crte i dodaje da birački odbor nije mogao da se saglasi zato što je svako svakog želeo da kontroliše i zato što postoji uzajamno nepoverenje.
Na kraju, niko nije ni odgovoran za ono što se dogodilo u četvrtak, jer zakon i ne predviđa nekakve kazne, čak ni za članove biračkog odbora, objašnjava Dimitrijević.
“Oni su naravno otišli kućama. Jedina odgovornost koju će imati je da na prvom sledećem ponavljanju oni neće imati pravo da ponovo budu članovi biračkog odbora. I ništa više", kaže on.
A za to što se ni dva i po meseca nakon izbora 3. aprila ne znaju konačni rezultati prema mišljenju Naima Lea Beširija iz Instituta za evropske poslove najodgovornija je upravo – vlast.
“To je opomena pre svega vladajućoj eliti koja je odgovorna da se izborni proces sprovede ne samo u skladu sa zakonom, već da izborni proces bude fer, transparentan i pošten. Jasno je da mnogi – i opozicija, i domaće NVO, i međunarodne organizacije kažu da ovaj proces nije bio fer, da je vladajuća većina apsolutno dominirala javnim mnenjem, da je bila angažovana protiv opozicije i nelegalnim stvarima, ali da su najverovatnije i državni resursi bili zloupotrebljeni", smatra Beširi.
Kako smatra Dimitrijević odgovornost za poslednje neuspele izbore u Velikom Trnovcu pre svega snosi birački odbor, ali krivce treba tražiti i na drugim mestima.
“Nije bilo birača. Nije bilo nikakvih neovlašćenih lica na biračkom mestu. Dakle, prosto birački odbor nije postigao dogovor. Sigurno da ima uticaja na to političke tenzije, različite kalkuacije itd, ali opet činjenica da je naš sistem takav kakav jeste, sada ga ne možemo menjati, nema ad hoc rešenja", kaže sagovornik Glasa Amerike.
Do sada se najduže čekalo na formiranje vlade Mirka Marjanovića sa kraja devedesetih godina prošlog veka, u kojoj je Aleksandar Vučić bio ministar informirsanja.
U ovom trenutku, kako kaže Beširi, Vučić je blizu trenutka kada će vladati Srbijom duže i od Slobodana Miloševića, a otezanje sa formiranjem institucija nije neka novina.
“Njihov manir u gotovo svim prethodnim izbornim ciklusima bio je da poslednji minut zakonski bude iskorišćen za formiranje skupštine, odnosno vlade. Na taj način predsednik disciplinuje svoje uposlenike, ljude iz svoje stranke, disciplinuje i one iz opozicije, ali i svoje koalicione partnere. Mi u ovom trenutku još nemamo sa sigurnošću informaciju da li će predsednik Vučić formirati vlast samostalno, sa nekoliko poslanika iz manjinskih stranaka, ili će ući u neku veću koaliciju, imajući u vidu da izgubio tu komotnu većinu na poslednjim izborima”, kaže Beširi.
Prema mišljenju sagovornika Glasa Amerike ovakav razvoj situacije najviše ide na ruku lideru SNS-a i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću jer pokušava da odugovlači sa uvođenjem sankcija Rusiji pod izgovorom da vlada još nije formirana. Iz tog ugla retoričko pitanje – da li će se pre završiti rat u Ukrajini ili izbori u Srbiji ima sasvim realnu političku pozadinu.
“Mislim da se predsednik Vučić nada da će rat u Ukrajini biti završen pre nego što se formira vlada Srbije i na taj način će se odreći odgovornosti odnosa prema Kijevu i Moskvi. Činjenica da Srbija nije uvela sankcije je ozbiljna opomena mnogim liderima unutar EU da Srbija možda nije zemlja koja je spremna i koja deli vrednosti EU. Jasno je da poruke koje dolaze iz Brisela da su sve oštrije i da postajljaju jedno ključno pitanje – da li je Srbija sa EU ili protiv EU", zaključuje on.
Kako stvari trenutno stoje ukoliko na peti put ponovljenim izborima u Velikom Trnovcu sve protekne po zakonu i bez poništavanja rezultata - konstituisanje skupštine bi moglo da bude gotovo u julu, a formiranje nove vlade sredinom avgusta.
U suprotnom, ukoliko se budu primenjivali maksimalni rokovi koje zakon dopušta – Srbija neće dobiti novu vladu ni do sredine novembra.
