Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da odustane od želje da kontroliše celu Ukrajinu, ali izgleda da razume da njegova nekada hvaljena vojska možda neće moći da mu pruži ono što želi, bar za sada.
Najnovija analiza, koju je u sredu podelila najviša američka obaveštajna zvaničnica, dalje sugeriše da bi moglo biti otvorenosti za okončanje trenutnih borbi u Ukrajini, čak i ako Rusija to vidi samo kao šansu da se bolje pozicionira za buduća osvajanja.
"Ocenjujemo u ovoj fazi da su njihove (ruske) kopnene snage degradirane do tačke u kojoj će im trebati godine da se vrate tamo gde su bile", rekla je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns kasno u sredu, tokom diskusije u Vašingtonu u organizaciji Silverado polisi akselerejtor (Silverado Polici Accelerator) i tehničkog giganta Gugla (Google).
"Njihova vojska trenutno nije u stanju da postigne čak ni njihove kratkoročne vojne ciljeve", rekla je Hejns. "Potpuno je uverljivo, iz naše perspektive, da u zavisnosti od toga kako će se stvari razvijati u narednim mesecima i dalje, on (Putin) bude uveren da postoji vrednost u postizanju neke vrste dogovora."
Američki, evropski i NATO lideri u više navrata izražavali su svoju podršku Ukrajini i podržavali je slanjem milijardama dolara vrednih sistema naoružanja i druge bezbednosne pomoći koja je omogućila ukrajinskim snagama da otupe invaziju Rusije, koja se u početku fokusirala na zauzimanje glavnog grada Kijeva.
Ali dok su zapadne zemlje rekle da će Ukrajina odlučiti kako i kada okončati rat, američki zvaničnici su izrazili nadu u konačno rešenje pregovorima.
Čini se da komentari Hensove objašnjavaju razmišljanja da bi dogovor na kraju mogao biti moguć. Ali ona je priznala da Putinovo mirenje sa realnošću njegovog neuspelog "blickriga" nije znak da je bilo kakvo rešenje izvesno.
"Takođe, da budemo jasni, trenutno ne vidimo priliku da obe strane postignu mirovni sporazum", rekla je ona.
Umesto toga, Hejns je upozorila da su ruske snage usredsređene na zauzimanje što više teritorije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, dok konsoliduju kontrolu nad teritorijom koju su zauzeli na jugu.
"Rusija smatra da će - ako su u stanju da zaista slome jednu od najsposobnijih i najopremljenijih snaga na istoku Ukrajine - to dovesti do pada ukrajinskog otpora i da će im to dati veće mogućnosti", rekla je ona. .
U komentarima na odvojenoj konferenciji u Vašingtonu ranije u sredu, Hejns je rekla da Rusija kontroliše oko 20 odsto Ukrajine duž linije sukoba koja se proteže na 1.100 kilometara.
"Ukratko, slika je i dalje prilično sumorna, a stav Rusije prema Zapadu se zaoštrava", rekla je ona.
'Rusija plaća visoku cenu za mali deo osvojene teritorije'
Ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je predsedniku SAD Džou Bajdenu i drugim liderima Grupe sedam da bi voleo da se rat završi do kraja ove godine. Zelenski je takođe rekao da želi da vidi oslobođenje cele Ukrajine, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine nakon brze invazije.
U međuvremenu, američki i britanski vojni zvaničnici opisali su ruske dobitke u istočnoj Ukrajini kao sve veće uz upozoravanje zvaničnika da ruske snage plaćaju visoku cenu.
"Ukrajinci ih teraju da plate za veoma mali deo zemlje", rekao je novinarima u ponedeljak visoki zvaničnik američke odbrane.
Takođe postoje indicije da su ukrajinske snage, dok su strateški ustupale teren u mestima poput Severodonjecka, počele da pružaju otpor ruskim okupacionim snagama u gradu Hersonu na jugu zemlje.
"Izveštaji sugerišu da su Ukrajinci bili uspešni u oslobađanju nekoliko malih gradova severozapadno i zapadno od Hersona, pokazujući da uprkos taktičkom uspehu Rusa, oni nastavljaju da se drže", rekao je zvaničnik odbrane.
Prvi izveštaji takođe ukazuju na to da su ukrajinske snage dobro iskoristile četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti koje su obezbedile SAD, poznate kao HIMARS, a da bi još četiri sistema trebalo da uđu u Ukrajinu u narednim nedeljama.
Ali, kao odgovor, Rusija je lansirala sve veći broj projektila protiv Ukrajine.
Rusija je u sredu izvela nove napade, a gradonačelnik Nikolajeva, rečne luke nedaleko od Crnog mora, rekao je da je tamo palo osam projektila, uključujući jednu raketu koja je pogodila stambenu zgradu, ubivši četiri osobe i ranivši pet.
"Svuda se vode borbe", rekao je guverner Luganska Sergej Hajdaj. Rusi zauzimaju grad Lisičansk zgradu po zgradu, rekao je on.
Rusija je u sredu takođe odgovorila na odluku NATO da zvanično pozove Finsku i Švedsku da se pridruže alijansi.
Putin je rekao ruskoj državnoj televiziji da njegov cilj, za ono što je Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini , ostaje da "oslobodi" Donbas.
On je dalje upozorio da će Rusija odgovoriti u naturi na sve pokušaje NATO da postavi trupe i vojnu infrastrukturu u Švedsku ili Finsku.
"Oni žele da se pridruže NATO-u, samo napred", rekao je Putin. "Ali moraju da shvate da ranije nije bilo pretnje, dok sada, ako su vojni kontigenti i infrastruktura tamo raspoređeni, mi ćemo morati da odgovorimo na isti način i stvorimo iste pretnje za teritorije sa kojih se stvaraju pretnje po nas".
Uprkos Putinovim upozorenjima, najviši američka obaveštajna zvaničnica rekla je da nema naznaka da Rusija žudi za još jednom borbom.
"Ne očekujemo da će (širenje NATO) rezultirati nečim što je u velikoj meri konfrontirajuće, jer, iskreno, oni su prilično fokusirani na Ukrajinu", rekao je Hejns, napominjući da se Moskva umesto toga angažovala u tekućim operacijama uticaja i kampanjama dezinformacija koje su usmerene na švedsku i finsku javnost.
"To može dovesti do toga da tokom dugog vremena menjaju svoje držanje", rekla je ona. "Moraćemo samo da vidimo".
