Studija Ujedinjenih nacija, objavljena u četvrtak, pokazuje da su prva tri meseca rata u Ukrajini dovela do rasta globalne cene hrane i goriva, i stvorila rekordnu inflaciju zbog koje je 71 milion ljudi potonulo u siromaštvo.
Govoreći na virtuelnoj konferenciji za novinare u Ženevi, Akim Stajner, administrator Programa UN za razvoj (UNDP), rekao je da je analiza 159 zemalja u razvoju pokazala da rast cena ključnih vrsta robe već ima "neposredan i razoran uticaj na najsiromašnija domaćinstva sveta".
Studija pokazuje da je ekonomski šok zbog ruske invazije na Ukrajinu usledio posle 18 meseci zatvaranja zbog pandemije kovida-19, koja je imala sporiji, ali kumulativan i snažan negativan uticaj na svetsku ekonomiju. Stajner kaže da je pandemija već gurnula oko 125 miliona ljudi u siromaštvo.
Na istoj konferenciji za novinare, visoki ekonomista UNDP-a Džordž Grej Molina rekao je da su se, kao rezultat, mnoge zemlje suočile sa 36 meseci "lančanih potresa".
Kako je istakao, efekat rata je bio "drastično brži", uticao je na globalno snabdevanje hranom i energentima, te doveo do rasta inflacije.
Akim Stajner je konstatovao da posle neuspeha svetskih vlada da preduzmu odlučne i "radikalne" korake, preti rizik od izbijanja masovnih nereda, jer građani gube strpljenje i sposobnost da se nose sa situacijom.
Ukazao je na situaciju u Šri Lanki, gde je u toku kriza vlade i nestašica hrane i goriva, a prvi put u istoriji zemlja nije uspela da otplati nacionalni dug.
Studija razvojnog programa UN nudi i neke preporuke u domenu finansijske politike da bi se odgovorilo na krizu. Stajner je, na primer, nagovestio da neke zemlje mogu da reše problem ubrzane inflacije bez primene "grubog instrumenta" - podizanja kamatnih stopa.