Zapadni ministri finansija osudili su invaziju Moskve na Ukrajinu na pregovorima G-20 u Indoneziji u petak, optužujući ruske zvaničnike za saučesništvo u zločinima počinjenim tokom rata.
Dvodnevni sastanak na ostrvu Bali počeo je u senci ruskog vojnog napada koji je uzburkao tržišta, podigao cene hrane i podstakao vrtoglavu inflaciju, nedelju dana nakon što je visoki diplomata Moskve napustio razgovore sa ministrima spoljnih poslova foruma.
"Rusija je isključivo odgovorna za negativne efekte na globalnu ekonomiju", rekla je američka sekretarka za finansije Dženet Jelen ruskoj delegaciji na otvaranju sednice, preneo je zvaničnik Sekretarijata za finansije.
"Ruski zvaničnici treba da priznaju da doprinose užasnim posledicama ovog rata svojom kontinuiranom podrškom Putinovom režimu. Vi delite odgovornost za nevine izgubljene živote".
Njoj se pridružila i kanadska ministarka finansija Kristija Frilend, koja je ruskoj delegaciji rekla da su odgovorni za "ratne zločine" u Ukrajini zbog njihove podrške invaziji, rekao je kanadski zvaničnik.
"Nisu samo generali ti koji čine ratne zločine, ekonomske tehnokrate su te koje dozvoljavaju da se rat desi i da se nastavi", rekla je Friland, prema zvaničniku.
Na sastanku virtuelno učestvuju i ruski ministar finansija Anton Siluanov i ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko.
Moskva je umesto toga poslala zamenika ruskog ministra finansija Timura Maksimova da lično prisustvuje razgovorima. On je bio prisutan kada su Jelen i Frilenda iznele osude, preneo je izvor koji je bio prisutan tokom razgovora.
Domaćin i predsedavajući G-20 Indonezija upozorila je ministre da bi neuspeh u rešavanju energetske i prehrambene krize bio katastrofalan.
U uvodnoj reči, indonežanska ministarka finansija Šri Muljani Indravati pozvao je ministre da rade zajedno u duhu "saradnje", jer "svet isčekuje" rešenja.
"Cena našeg neuspeha je veća nego što možemo da priuštimo", rekla je delegatima. "Humanitarne posledice po svet i za mnoge zemlje sa niskim prihodima bile bi katastrofalne".
Bez napuštanja sednice
Sastanak je uglavnom bio fokusiran na krizu hrane i energije koje opterećuju ionako krhki globalni oporavak od pandemije Kovida 19.
"Akcije (ruskog predsednika Vladimira) Putina, uključujući uništavanje poljoprivrednih objekata, krađu žita i poljoprivredne opreme i efektivnu blokadu crnomorskih luka, predstavljaju upotrebu hrane kao ratnog oružja", rekla je Jelen na popodnevnom seminaru.
Indravati je rekla da su članovi "identifikovali hitnu potrebu da G-20 preduzme konkretne korake" kako bi se pozabavila nesigurnostima u snabdevanju hranom i pomogla zemljama kojima je potrebna.
Jelen takođe vrši pritisak na saveznike G-20 da ograniče cenu ruske nafte kako bi se ugušila Putinova ratna prsa i izvršila pritisak na Moskvu da prekine svoju invaziju i istovremeno smanjila troškove energije.
Jelen je u aprilu predvodila multinacionalni odlazak finansijskih zvaničnika sa sednice dok su ruski delegati govorili na sastanku G-20 u Vašingtonu, ali takve akcije u petak nije bilo.
Malo je verovatno da će biti izdato konačno saopštenje kada se pregovori završe u subotu, zbog neslaganja sa Rusijom.
"Delaj zajedno"
Predsednica G-20 Indonezija - koja vodi neutralnu spoljnu politiku - odolela je pritisima Zapada da ne pozove Rusiju na samit.
"Moramo da delujemo zajedno da bismo pokazali zašto G-20 zaslužuje svoju reputaciju kao glavni forum za međunarodnu saradnju", rekla je Indravati.
Pored ministara Moskve i Kijeva, samitu su virtuelno prisustvovali i kineski ministar finansija Liu Kun i novi britanski ministar finansija Nadhim Zahavi.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva pojaviće se lično nakon što je u sredu rekla da su globalni ekonomski izgledi "značajno potamnili" zbog invazije Moskve.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard virtuelno učestvuje, ali izvršni direktor Svetske banke Dejvid Malpas neće prisustvovati.
Sastanak je uvod u samit lidera na indonežanskom ostrvu u novembru koji je trebalo da se fokusira na globalni oporavak od pandemije Kovida 19.
Ostali problemi kojima su se ministri bavili uključivali su digitalnu finansijsku inkluziju – sa više od milijardu ljudi u svetu koji su i dalje bez pristupa bankovnom računu – i rok za reviziju međunarodnih poreskih pravila.
