Američka Centralna banka u sredu je, drugi put za redom, podigla osnovnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta, u pokušaju da smiri inflaciju u zemlji.
Odlukom Federalnih rezervi, ključna kamatna stopa koja utiče na brojne potrošačke i poslovne kredite, biće podignuta na nivo od 2,25% do 2,5% - najviši od 2018. godine.
Odluka je usledila posle rasta inflacije na 9,1%, najvišu godišnju stopu u više od 40 godina, i pokazuje snažne napore Centralne banke da uspori rast cena u brojnim sektorima. Podizanje kamatne stope podrazumeva povećanje iznosa kredita za kuće i automobile, kao i nepovoljnije kredita za kompanije. Potrošači i firme u tim situacijama manje pozajmljuju i troše, što usporava inflaciju.
Federalne rezerve su povećale kamatnu stopu uprkos tome što je ekonomija počela da se usporava, čime je povećan rizik da će povećanje kamatnih stopa izazvati recesiju kasnije ove godine ili tokom 2023. Rast inflacije i strah od recesije su narušili poverenje potrošača i izazvali nervozu javnosti u pogledu ekonomije o čijem stanju stižu frustrirajuće pomešani signali.
Kako se bliže izbori za Kongres u novembru, nezadovoljstvo Amerikanaca je dovelo do pada rejtinga popularnosti predsednika Džoa Bajdena, i povećala se mogućnost da će demokrate izgubiti kontrolu nad oba doma Kongresa.
Odluka Federalnih rezervi da značajno podignu kamatnu stopu je teško pogodila stambeno tržište, koje je posebno osetljivo na promenu kamatnih stopa. Prosečna fiksna stopa za kredit za kuću na 30 godina se skoro udvostručila tokom protekle godine, na 5,5% , a prodaja kuća je znatno smanjena.
U isto vreme, potrošači sve manje troše zbog visokih cena.
Centralna banka kalkuliše da može da uspori rast tačno koliko je potrebno da obuzda inflaciju, ali ne toliko da pokrene recesiju - što je rizik za koji mnogi ekonomisti strahuju da bi mogao da se loše završi.
U saopštenju koje su Federalne rezerve objavile posle svog najnovijeg sastanka, priznaje se da , "dok su se indikatori potrošnje i proizvodnje ublažili, otvaranje novih radnih mesta je proteklih meseci bilo snažno a stopa nezaposlenosti je i dalje niska". Federalne rezerve obično daju veliki značaj tempu zapošljavanja i rastu plata, jer kada više ljudi prima plate, potrošnja koja je posledica toga može da doprinese inflaciji.
U četvrtak, kada vlada bude procenila bruto domaći proizvod za period od aprila do juna, neki ekonomisti misle da će se pokazati da se ekonomija smanjila drugo tromesečje za redom. To je godinama važan pokazatelj početka recesije. Međutim, ekonomisti kažu da takvo smanjenje ekonomije ne znači obavezno da je recesija počela. Tokom istih šest meseci kada je možda došlo do ekonomskog pada, poslodavci su dodali 2,7 miliona radnih mesta - više nego u većini godina pre pandemije. Dnevnice takođe rastu zdravim tempom, dok mnogi poslodavci i dalje imaju problem da privuku i zadrže dovoljno radnika.
