“Sve dok se ne reši pitanje kosovske državnosti, mogu se očekivati dodatna rasplamsavanja koja, nadam se, neće prerasti u nešto ozbiljnije”, ocenio je za Glas Amerike Leon Hartvel – viši savetnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije i analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Hartvel, koji je komentarisao krizu između Kosova i Srbije izbilu pošto je na snagu trebalo da stupe recipročne mere kosovskih vlasti u vezi sa preregistracijom vozila sa tablicama Srbile i promenom režima ulaska na Kosovo državljana Srbije, ukazao je da je aktuelna situacija svojevrsni produžetak krize iz septembra 2021.
“Spolja deluje da je moglo biti organizovano. Imajući u vidu na značaj struktura tamošnje lokalne uprave i dominantnu ulogu koju imaju – sumnjam da se bilo šta dogodilo bez blagoslova vlasti. Kao što znate, glavna srpska stranka na Kosovu, Srpska lista, ima jake veze sa Srpskom naprednom strankom (SNS) predsednika Aleksandra Vučića u Srbiji. Stručnjaci često tvrde da je Srpska lista marioneta Srpske napredne stranke. Takođe, sumnjam da Beograd u ovom slučaju može biti u potpunosti nevin – pogotovo imajući u vidu moguće implikacije nestabilnosti u regionu. Verujem da bi dodatna eskalacija doprinela i većem angažovanju i uključivanju Srbije”, smatra Hartvel.
Nakon jednodnevne krize, koja je izbila dan uoči stupanja na snagu odluke kosovskih vlasti o preregistraciji vozila i ulasku državljana Srbije na Kosovo, primena tog propisa je odložena za mesec dana – posle konsultacije vlasti u Prištini sa američkim ambasadorom Džefrijem Hovenijeom.
Leon Hartvel, međutim, ne vidi značajnu korist od postignutog jednomesečnog moratorijuma na primenu odluke kosovskih vlasti.
“Ako se dijalog nastavi trenutnom putanjom – ista rasprava će se ponoviti za nekoliko meseci. Tokom proteklih nekoliko meseci, posredovanje Evropske unije doprinelo je samo pronalaženju privremenog rešenja koje obuhvata nalepnice na tablicama. Međutim, spor Srbije i Kosova zahteva ozbiljne promene. Iako bilo kakav vid rešenja spora u najvećoj meri zavisi uključenih strana, Evropska unija i Sjedinjene Države nisu uspele da iskoriste krizu na granici u septmebru 2021 za ostvarivanje pomaka. Trebalo je da iskoriste tu krizu da Srbiju i Kosovo poguraju ka rešavanju spora. Ako ne izvuku pouke iz te greške i zauzmu isti pristup u posredovanju novim graničnim sporom u budućnosti bi moglo biti sve više takvih slučajeva – u nadi da neće eksalirati u nešto ozbiljnije”, smatra američki stručnjak.
Glas Amerike: Kakve bi posledice ova najnovija kriza imala na dijalog između Kosova i Srbije koji vodi EU?
Hartvel: Kao što sam pomenuo, to zavisi od toga da li će EU i SAD zauzeti odvažniji i hrabriji stav. Eskalacija rusko-ukrajinskog rata u februaru 2022. uticala je na stvaranje većeg jedinstva unutar NATO-a, i ako zapadni saveznici iskoriste taj zamah u drugim oblastima, uključujući i Balkan, možda će moći rešiti neka od pitanja koja datiraju iz devedesdetih godina prošlog veka.
Glas Amerike: Hoće li pregovarački proces između dve strane ikada biti okončan imajući u vidu sve prepreke?
Hartvel: U sadašnjim okolnostima – ne. Tu je glavna prepreka Srbija jer, praktično gledajući, ima veći ulog za pregovaračkim stolom, a trenutno ne želi da krene u konstruktivnom smeru. EU i SAD trebalo bi da usmere dijalog za pregovaračkim stolom tako da se promene činjenice na terenu. Konačno pitanje je suverenitet Kosova, a dijalog nije nužan da bi se ono zatvorilo. Ukoliko bi se države koje ne priznaju nezavisnost Kosova, Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka, mogle ubediti da to učine – i da se istovremeno pokrene prijava Kosova za članstvo u EU i NATO, to bi moglo pomoći predsedniku Vučiću i Srbiji da to prihvate kao svršen čin. Ako Srbija zaista želi članstvo u EU, što bi trebalo da bude omogućeno i Kosovu - onda ne bi trebalo da bude problema. Mogli bi da dele otvorene granice i razvijaju dobrosusedske odnose – umesto da kao taoce drže svoje razvojne procese.
Kriza koja je izbila na severu Kosova poslednja je trzavica tokom procesa dugogodišnjih pregovora Srbije i Kosova. Obeležio ih je promenjiv učinak, česti prekidi i neprimenjivanje postignutih dogovora.
Nedavni iskorak bilo je postizanje dogovora o primeni sporazuma o energetici između Kosova i Srbije jula 2021. - što je deo međunarodne i regionalne javnosti protumačio kao mogući podstrek dijalogu dve strane koji, uz posredstvo Evropske unije, vode o normalizaciji odnosa više od deset godina.
Umesto toga, odnose dve strane, nastavile su da određuju trzavice i napetosti.
Dve strane su u Vašingtonu 2020. postigle i sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa. Stručna javnost tumači da do sada nije dostigao očekivane domete.
